Prvi put bili smo na Kopaoniku krajem decembra, a pošto se Sari taj boravak toliko dopao, odlučili smo da ponovimo provod. Tada nije bilo dovoljno snega da Vojkan skija, pa smo uglavnom šetali. Sada smo nas dve uživale, dok se on spuštao niz padine. Išli smo s velikim društvom, pa smo uvek imale s kim da sednemo na kafu, sunčamo se i opuštamo
Sara je veoma druželjubiva i obožava drugu decu. Pored zabave na snegu i sankanja, očarana je vožnjom kliska. Voli i da sedi s nama u kafiću, pa tada kao i ona pije kafu iz plastičnih šoljica
Naša ćerka fizički mnogo liči na Vojkana, bar tako svi kažu, a ja sam subjektivna i ne primećujem to. Ipak, nadam se da će podsećati i na mene kada bude malo starija. Što se tiče karaktera, pokupila je i od mene i od njega neke osobine
Još ne razmišljamo u tom pravcu, dogodiće se kad se dogodi. Svi mi kažu da je prelomni trenutak taj kada dete dovoljno poraste i poželi da ima brata ili sestru. Za sada to nemamo u planu, ali ako Sara bude zahtevala, rado ćemo joj podariti brata ili sestru.
Uvek sam mislila da sam žena koja treba da radi ceo život, ali iznenadila sam samu sebe time što uživam u svakom trenutku koji provedem sa svojom ćerkom. Nemam nikoga da mi čuva dete, sama sam zadužena za nju i beskrajno uživam u tome. Budimo se i ležemo zajedno. Ona je već velika, može da se igra i učestvuje u aktivnostima sa mnom: kuvamo, zalivamo cveće, voli da se igra sa šerpicama...
Sada živim najsrećniji period svog života. Nisam mislila da sam kućni tip, ali prija mi ta promena. Pronašla sam se, mada mi pomalo i nedostaje posao. Pored ćerke naučila sam da uživam u nekim stvarima koje sam uzimala zdravo za gotovo i spoznala sam pravu sreću. Ranije nisam imala vremena za šetnje u koje sada često idem s njom. Naučila sam da uživam u običnom sunčanom danu, šetnji, kafi dok ona trčkara oko mene i igra se
Piše: Ksenija Konić
