Mlađa ćerka me podmlađuje, samo ne mogu da izdržim njen tempo. Ponekad kada dođem kući umoran ili želim da se odmorim posle ručka, nema predaha. Starija, koja je trinaestogodišnjakinja, nije tako živahna, drugačija je, povučenija, vrlo emotivna i više svoja, ali mlađa, kojoj je tek osam godina, ima energije za troje. Moram da budem u formi zbog nje jer ludilo uvek traje
I jedna i druga izuzetno vole muziku i čini mi se da je mlađa ozbiljno talentovana. Ali, pustiću ih još malo i ako prepoznam potencijal, razvijaće se u tom smeru. Kupio sam mali klavir pa ćerke polako uz učitelja uče da sviraju kod kuće. Dobro je i da odlaze na nekakav sport, posebno devojčice, samo da su srećne. Lepo je ako voliš neki instrument pa kada ideš na put, izlet ili rođendan, sviraš i pevaš u društvu.
To je tačno jer bih voleo što duže da budem s njima i uz njih. S druge strane, sada sam ozbiljniji i to ima neke druge prednosti, na drugačiji način mogu nešto da im priuštim i uputim ih. Već lagano počinje i odbrana od dečaka. Ne znam kako ću se izboriti s tim, to mi je najgore. Čovek ostane zatečen
Verovatno jeste, ali mi smo veoma dugo bili zajedno pre nego što smo postali roditelji i stupili u brak. To što potpišeš ništa ne znači ako se oduvek voliš i poštuješ, ali forma pojednostavi stvari zbog dece i svega ostalog. Sandra me izuzetno dobro poznaje, zna kakav sam i razume posao kojim se bavim, kao i ljude oko mene. Nikada se nije previše mešala u to, pogotovo otkako su tu deca jer je one okupiraju 24 sata dnevno. Kada njih dve budu starije, verovatno ćemo imati više vremena jedno za drugo. A kada je reč o kući, njena reč definitivno je poslednja. Smatram da to tako treba da bude i žena mora da ima vodeću ulogu. Tako je bilo i u mom porodičnom domu, majka je bila glavna bez obzira na to što je tata bio policajac. Bio je dobar i strog čovek, ali ona je vodila glavnu reč. Žena je ta koja drži kuću i porodicu. Baš se nedavno dogodila jedna smešna situacija: kada sam se ujutru probudio, čekali su me kafa i doručak, a Lara me upitala kako to da tata njene prijateljice Elene prvi ujutru ustane, sve kupi, donese i napravi doručak dok mama i ćerke još spavaju. Zanimalo ju je zašto ja to nikada ne radim. Počeo sam da se smejem i objašnjavam joj da kasno ležem i radim neke druge stvari. Deca sve primete.
Želim da budem aktivan do poslednjeg trenutka i da se bavim nečim dokle god budem imao snage. Muzika je posao koji nema ograničenja, ali dobro je da čovek uz to ima neku rekreaciju, zanimaciju koja ga ispunjava. Cela moja generacija, uključujući i mene, mislila je da ćemo se odseliti na more čim napunimo četrnaestu. Ali, godine prođu, bio je i taj nesrećni rat, zatim dobiješ porodicu i planovi postanu drugačiji. Život je isprovociran nekakvim trenucima i čovek preko noći sve promeni, pa čak i mesto stanovanja, način življenja, tako da – ko zna.
Piše: Ksenija Konić
Razgovarala: Dora Juras Pivac
