Uroš Đurić: Strogost je nužna da bi zajednica opstala

Priznati beogradski slikar govori zbog čega je odlučio da živi u Srbiji, šta je naučio od svog oca, zašto su mu se najvažnije stvari u životu dogodile u rupi, veruje li ljudima i da li to što je umetnik znači da je popustljiv roditelj

Kada se govori i piše o Urošu Đuriću, najčešće se ističe kako je on urbani lik koji potiče iz umetničke porodice, ljubitelj filma i stripa, izdavač, dizajner, radio-voditelj, kolumnista, gitarista, panker, glumac, fudbalski navijač i još mnogo toga. On voli tu da doda kako je bio sakupljač flaša i cepač karata, kao i da je za ulogu Anđela u čuvenom filmu Srđana Dragojevića dobio honorar od 1200 maraka. Odnedavno ga gledamo i kao jednog od voditelja kviza Potera na RTS-u.  

govori pošto smo se sa njim našli nakon žurke koju je priredio povodom svog 50. rođendana. Tvrdi da je tom prilikom bio disk-džokej, tako da mu je zabava protekla u radnoj atmosferi.

ističe i naručuje toplu čokoladu sa šlagom. Slikar koji ravnopravno komunicira sa svetski relevantnim kustosima, govori pomalo kroz nos, slično Canetu iz Partibrejkersa. Počinje priču o tome kako mu je smetalo što mu se Olja Bećković obraćala na ti, a Žika Šarenica nije ni znao da je slikar. Priseća se vremena kada je u kafani Sunce jeo najukusniji parfe i kasato u Beogradu, kao i trenutaka kada mu je kao nagrada za odličan uspeh u školi sledovalo upoznavanje sa fudbalskom legendom Stanislavom Karasijem.

Story: Naručili ste toplu čokoladu. Da li to redovno praktikujete?



Story: Umetnici su poznati po nekonvencionalnom načinu života. Imate li običaj da spavate dugo?



Story: Teško vas je zamisliti kako dižete ton ili iskazujete revolt.



Story: Pokazujete li emocije?



Story: Jeste li popustljiv roditelj prema vašoj ćerki zbog toga što ste umetnik i posedujete širinu u tumačenju stvarnosti?

Story: Kakvi ste onda u porodičnim odnosima?



Story: Imate običaj da kritikujete savremeno društvo. Je li to neka vrsta obaveze za svakog umetnika?



Story: Ipak ste se odlučili da živite ovde.





Story: Koliko ste u tome uspeli? Je li život u Beogradu bio bolji tad ili sad?



Story: Hoćete da kažete da u vreme kada ste bili tinejdžer to nije bilo tako?

Story: Kako vam izgledaju devojke koje se danas šetaju prestonicom?





Story: Za potrebe rada na jednom od Oktobarskih salona bili ste tvorac umetničkog dela Slučaj Đurić, koji je podrazumevao da sa sarajevskom koleginicom Šejlom Kamerić konstruišete priče u kojima ste vas dvoje ljubavnici. Jeste li na taj način želeli da ukažete na tabloidizaciju društva?



Story: Šejla se nekoliko meseci pre toga zaista razvela, a pisalo se da se i vi razvodite. Da li je i to bilo izrežirano?



Story: Dakle, kao umetnik ne zgražavate se tabloida već ih posmatrate iz drugačije perspektive?



Story: Ima li onih sa kojima ste na ratnoj nozi?



Story: Poznato je da ste istaknuti zvezdaš. Kako doživljavate neizvesnu budućnost kluba za koji navijate?



Story: Jednu izložbu otvorili ste noseći dres novosadske Vojvodine. Da li su vam zvezdaši zamerili na tome?



Story: Da se sutra desi apokalipsa, koga biste pozvali da vas spasava?



Story: Vojska je svakom pripadniku vaše generacije zasigurno obeležila život. Koju anegdotu pamtite iz tog perioda?



 Story: Koliko često vam izgovore rečenicu: Kako je moguće da toliko toga znate?



Razgovarao: Stefan Tošović