Nela Mihailović: Novac ne može da izleči dušu

Tek ovenčana Zlatnom značkom za dve decenije provedene u Narodnom pozorištu, glumica se seća vremena u kojem je bila početnik, i navodi čime ju je suprug iznenadio posle sedamnaest godina braka

U životu glumice Nele Mihailović (45), vreme kao da ide unazad. Njen izgled i vragolasto ponašanje malo ko bi bez predznanja stavio u istu ravan sa godinama koje ima. Dok govori kako je srećna i ispunjena nakon što je dobila kompliment na račun svog izgleda, stiče se utisak da još nešto lepo krije. Kada smo se prvi put srele, nekoliko godina pošto je diplomirala, Nela je i tada odavala utisak osobe znatno mlađe nego što jeste. Bila je odevena u farmerke i crvenu duksericu sa kapuljačom i nalik nekoj tinejdžerki vrlo je ozbiljno pričala o početku svoje karijere u Narodnom pozorištu. Ovog puta susret smo zakazale slučajno, samo dan uoči svečanosti koja je u njenoj matičnoj kući upriličena povodom dve decenije rada koliko je tu provela.




Story: Verujete li u to daje period godine u kojem ste rođeni,  najproduktivniji za vas? 

napunjenim

Story: To govori u prilog činjenici da je strpljenje vaša vrlina.



Story: S obzirom na kratak vremenski period, jeste li mogli podjednako energije da uložite u obe nove predstave, Knjiga druga i Plastika?



Story: Jedan lik je savremen, a drugi budi duh prošlih vremena: šta vam je bliže i zahtevnije?

Plastici Knjiga druga

Story: Nakon predstave Knjiga druga rađenoj po drami Branislava Nušića, rekli ste kako tokom rada na ovom komadu niste mogli da se otrgnete utisku da on gaji veliko nepoštovanje prema glumicama. Da li vas je taj osećaj navodio da na sceni budete još bolji ili je možda izazvao neki kontraefekat?

vetar u leđa

Story: Kako ste prihvatili rediteljski autoritet svoje zaove Suzane Petričević s kojom igrate u predstavi Plastika?



Story: Pamtite li trenutak kada vas je suprug Vladimir prvi put predstavio svojoj sestri? Ima primera da se snaja i zaova ne vole, kao i da među njima postoji neka ljubomora.

Story: Mnogi kažu da se tetke najviše vole. Marta i Petra imaju dve, vašu sestru Minu i Suzanu. Jesu li se podelile da svaka ima svoju omiljenu ili ih obe podjednako vole?



Story: Da li su vaše ćerke još male za pozorište ili su možda već bile nekoj vašoj premijeri?



Story: Kako izgleda trenutak kada vi morate da učite tekst, a one traže vašu pažnju? Postoji li nešto što ne mogu da dobiju od vas?

ne



Story: Pomisle li one nekada da se mama igra na poslu?



Story: Može li novac da nadomesti sve one trenutke za koje često nemamo vremena, što negde i jeste poruka predstave Plastika?

Dobro izgleda, ne znači ništa

Story: Idete li i vi privatno u neki fitnes centar kao junakinja iz predstave koju igrate?



Story: Jeste li opterećeni fizičkim izgledom i kako se odnosite prema nekoj novoj bori?



Story: Šta vaše lice otkriva o vama?



Story: Pamtite li neki slučajni susret ili poznanstvo koje vam je predstavljalo prekretnicu u životu?



Story: Kako je vaš suprug ocenio rad sestre i supruge? Jeste li vas dve nestrpljivo očekivale njegovu ocenu?



Story: Trudite li se da negujete zdrave odnose u familiji?



Story: Ima li nešto čime vas je suprug iznenadio posle 17 godina baka?

Tata, stomak mi je pun tvojih sarmi, ne mogu više.

Story: Kažu da je život ono što se dešava dok planiramo nešto drugo. Planirate li i vi?




Story: Kao i nagrada Zlatna značka za doprinos razvijanju kulturnih delatnosti. Da li je takvo priznanje podsticaj za dalji rad?



Story: Kako biste opisali period od početaka u Narodnom pozorištu do danas?

Story: Imate li još vremena da kao nekada, sa prijateljicom i koleginicom Natašom Ninković zaigrate jamb?




Razgovarala: Jasmina Antonijević Milošević