Pre dva dana napisala sam na svom zidu na facebook-u kako se osećam. U nepunih 40 sati na mene i moje dete podignuta je zastrašujuća hajka. Prete mi progonom, smrću, silovanjem....
Molim sve one koji su, bez mog dopuštenja, objavili to pismo da objave i ovo, jer ne želim da preko mene dižete bune i zveckate oružjem.
Prostor moje borbe nisu ni društvene mreže ni mediji. Više od 20 godina prostor moje borbe je gluma i u tom prostoru uvek sam bila spremna na sve. Pokušavala sam da promenim stvari i uspevala ponekad. Sloboda je ono čime sam se bavila i baviću se zauvek. Sloboda u glavi, sloboda od onoga sto su me naučili, sloboda od onoga čime me plaše. Zalažem se i zalagaću se za nezavisnost kulture od politike bez obzira ko je na tronu. Ne zanimaju me oni, zanima me istina. Drugačija, neprilagođena, odbačena, hrabra, plemenita, velikodušna. Borim se i boriću se protiv tradicionalističke i baštinske umetnosti, zato sto je mrtva i nema odnosa sa vremenom u kojem živimo. Ne podnosim nacinalizam, fašizam i povraća mi se od svih vrsta patriotizama. Gnušam se diktature i jednoumlja. Ne pristajem na podele desno i levo i zauvek cu se sprdati sa ljudima kojima svet tu počinje i završava.
Zato vas molim da me ostavite na miru. Ne pripadam svetu za koji se vi borite. Slobodna sam od vašeg jada i gluposti i znam da nisam usamljena u tome.
Brine me ono što je, u posljednjih nekoliko sati, moje benigno pisamce izazvalo. Ne mogu da verujem da se to pismo smatra hrabrošću. Ne zelim ni pomislim da se bojimo da kažemo ono sto osećamo. I ne pristajem na društvo u kojem je to podvig.
Molim Vas da moje pismo objavite u celosti.
( hr.n1info )
