Čovek nauči da bude neustrašiv kada se bori za svoj život. Do juče sam bila ista kao i svi ostali... To se desi... A može svakome. Evo, ja sam živ dokaz... Čovek je moćno biće i svašta može da iznese, svakojake bolove - fizičke i psihičke.
Kada saznaš da imaš rak, pomisliš prvo na to šta si uradio, gde si pogrešio, gde nisi, počneš da se preispituješ PRVI PUT U ŽIVOTU onako istinski... I odjednom sve nestaje. Nema misli. Nema ničega. Samo SAD...
Vidiš sve oko sebe kao prvi put, iako si i pre posmatrao život punim plućima... Sada ga posmatraš kao TO... Uz dozu straha da nećeš to videti više. Pa ga upijaš da ne zaboraviš. A posle sebi kažeš kako je to iracionalno i kako je bolest izlečiva i onda se probudiš na momenat iako nemaš snage ni volje... Ali uzmeš i pogledaš neki dobar koncert, film, poslušaš album, pročitaš neku priču, knjigu... Nalaziš način da se inspirišeš... Sve dok ne krenu analize.
Punkcija ovog, punkcija onog... To te najviše i sjebe... Bol... Strah od nepoznatog... Ali svaki put kada prođeš nešto od toga shvatiš da si mnogo jak. Zato ponavljaš sebi svaki dan: NE PLAŠI SE, BIĆE SVE U REDU! Ti imaš šta da daš... DAJ!!!!
( 24sata.rs )