Obuzeta bolom koji me razdire, još sam u šoku i nedovoljno svesna šta se desilo. Tog petka sam iz Ženeve, gde sam imala ručak u hotelu Four season, nastavila za Gstaad. Tu me je tužna vest zatekla na rođendanskoj zabavi drugarice Inge koju je ona priredila u hotelu Palas. Dobila sam je telefonom od drugarice iz Beograda, a potom mi je potvrdila Zorica, Jasminu kuma koja je celog života bila uz nju, a na čijim je rukama moja sestra i preminula. Istog trenutka spakovala sam se i krenula za Novi Sad
Pre samo nedelju dana Jasmina i ja smo zajedno bile u Istanbulu. Tamo sam putovala poslom, a pozvala sam je da mi pravi društvo na šta je rado pristala. Inače volim da na takva putovanja pozovem drugarice, jer su ona idealna prilika da se ispričamo i provedemo neko vreme u ženskim razgovorima. A za njih smo Jasmina i ja imale mnogo tema. Odrasle smo zajedno i detinjstvo nam je obeležilo mnogo istih trenutaka. I nikada zapravo nismo prestale da budemo izuzetno bliske, a i sudbina je uredila da nam se mnogo bitnih stvari desi paralelno, pa tako čak i to da smo se udale u isto vreme
Teško mi je da o ovom gubitku uopšte govorim. Ništa sad ne može da se učini, niti da se vreme vrati nazad. Nije ovo povod da se govori za medije, ali sada skupljam snagu da za Story kažem tek toliko koliko bi se podvelo pod moju želju da se Jasmina i Nenad ne zaborave
Otkako se desila tragedija, u medjima je izneto mnogo nesitine o njima dvoma. A dokaz da su zaista bili dobri i poštovani jeste broj ljudi koji im je došao na sahranu. I svi su bili poreseni
Kad je teško, suze same padaju. Ali, ne mogu da plačem od ujutro do uveče jer znam da ni Jasmina to ne bi volela. Bila je savremena žena koju sam veoma volela. Pored svog rođenog brata Dragana, imam još sestara i braće, ali ni sa kim nisam bila toliko bliska kao sa njom. Nismo svakodnevno provodile vreme, jer ne mogu tako često da viđam sve rođake. S nekima to činim jednom, s nekima dva puta godišnje, ali najvažnije mi je da mi koji se volimo znamo da smo uvek tu jedni za druge. Ipak, volim da kažem kako za mene ne postoji kalendar kada je reč o ljudima koje volim. A mnogo ih je na tom mom spisku, na kom je posebno mesto imala Jasmina
On je veoma blizak sa Jasmininim sinom Mihajlom kojem će se sada u teškim trenucima naći ako mu nešto zatreba. Tu sam i ja, kao i njegov stric, baka, moj brat koji je takođe u Novom Sadu. Mihajlo nije ostao sam
Oca sam sahranila pre skoro tri meseca, ali ova bol je nemerljiva. Tata je bio bolestan i, koliko god čovek nikada nije spreman na večni rastanak, negde je takav ishod njegove bolesti bio očekivan. Ovo sa sestrom i zetom bilo je kao grom iz vedra neba i ne znam hoću li se ikada oporaviti. Čini mi se da sam i tri dana kasnije u još većem šoku, ali ubeđujem sebe kako život ide dalje. Moram da mislim na svoju decu.
Oproštajno pismo
Još verujem da je sve samo ružan san
Story
Mance moja
