Hvatala sam momenat... Po prvi put... Živela sam momenat... Želela da budem tu... Svesna da se momenat možda neće ponoviti... Prvi put među ljudima nisam bila sama... Prvi put sam zaista čula ono što sam slušala... Prvi put me je prizor pred mojim očima zaista činio srećnom... Mislila sam... Prvi put ću ljubiti i zaista osećati poljubac... Mislila sam prvi put ću voditi ljubav i zaista osećati... Ćutala sam da ne prekidam magiju nečijeg glasa... Po prvi put... Običan poljubac u obraz osetila sam kao nijedan poljubac do tad...
Dunja Ilić: Razvela sam se, sad sam raspuštenica! Pročitajte OVDE
Znala sam... Tako dobre stvari se ne ponavljaju... Meni ne dešavaju... Tako dobre stvari mene samo dotaknu da znam da postoje i nestanu... Tako i on... Ostave jedan bes... Činjenicu da možeš dobiti sve što ne želiš i delovati kao srećan čovek... A zapravo ostavljaju jedan odvratni paradoks... Činjenicu da pored svega ne možeš dobiti nikada jedino što bi te učinilo srećnim čovekom... I ova priča nema veze sa mnom... Ne... Ovo je tuđa priča... Koju nadrealninm sposobnostima osećam na svojoj koži Dunja Fejbuk
( Blic )
