Anicu Kuduz Lane Kuduz
Moja porodica poslala je telegram na dan sahrane. Prvih dana posle nesreće nešto sam govorio, ali šta, kome, kojim telefonom, zapravo se i ne sećam. Čini mi se da sam nešto rekao novinarima u bolničkoj sobi, ali tad sam još bio pod anestezijom. Snimao sam film u kojem sam imao veliku ulogu, radio sam na tome 20 dana. Završio sam svoj posao u petak, dva dana pre nesreće. Trebalo je da svi poletimo iz Hrvatske na snimanje u Makedoniju i tamo nastavimo da radimo. Međutim, ja sam za vikend otišao do Bosne da posetim bolesnog oca i glasam
Te večeri vraćao sam se iz Bosne i bio sam na 60 kilometara udaljenosti od Zagreba. Čovek koji je pomeo signalizaciju pobegao je sa lica mesta i time je ugrozio nas vozače. Stvorila se jedna crna rupa onog trenutka klada je signalizacija bila poremećena. Mesto na kome su bili gvožđe, cigle, armatura i drugi građevinski materijal postalo je traka za preticanje. U toj traci desilo se to što se desilo
Karaula Smrt čoveka na Balkanu
Ne mogu reći da me je sram da govorim o svojim povredama, ali neprijatno mi je da pričam o sebi. Dan je dobar, a noć je tešk
Nesreća mi ne da mira, stalno se vraćam na taj dan. Ne želim da budem patetičan, ali bilo bi mi mnogo lakše kad bih celu ovu priču podelio s porodicom preminule. Još ne mogu da pređem više od 100 metara, moram da se zaustavim i sednem. Hodam sa ovim steznikom za imobilizaciju kičme, ali čim fizički budem mogao da izdržim veći napor, otići ću da položim cveće na grob preminule
Piše: Saša Tošović
