Nemam osećaj da meseci brzo prolaze, jer mi deca to onemogućavaju. Oni imaju svakodnevne potrebe kojih ne želim da ih lišim, tako da mi uz njih vreme brzo prolai. Aktivna sam, jer se dobro osećam. Nisam od onih koji se postavljaju nemoćno, ako se tako ne osećaju. Živim kao i pre nego što sam ostala u drugom stanju. Jedino što mi ljudi u mojoj okolini olakšavaju u smilu da mi ne daju da nosim kese ili neke velike teške stvari. Ali obaveze oko dece sam preuzela na sebe
Ne bežim od Beograda, volela bih da se porodim baš u svom rodnom gradu. Prva dva puta sam se porodila u Francuskoj, jer su okolnosti bile takve. Vujadin ne može da uzima slobodne dane, pa sam odlučila da se Andrij i Adrijana rode u Bordou kako bismo svi bili na okupu. Surovo bi bilo da otac vidi sina ili ćerku posle mesec dana
Ja sam u svojoj glavi prelomila ipak da želim da budem tamo gde ja Vujadin, pa mi je onda bilo lakše. Bilo je dana kada nisam znala šta ću od sebe tamo. Falila mi je porodica, prijatelji, uhvati me nostalgija za Beogradom, mojim načinom života. Ali žrtvovala sam se zbog viših ciljeva i nije mi žao zbog toga
