Skoro tri decenije Vuk Bojović bio je na čelu Zoološkog vrta grada Beograda i pošlo mu je za rukom da od ovog zapuštenog mesta napravi jedan od najznačajnijih srpskih brendova. Bio je najsrećniji kada je vreme provodio u društvu životinja, koje je cenio više nVuk Bojovi, foto: Story press, Nemanja Pančić, Marina LopičićUspeo sam, a ipak sam nesrećan čovek, niko ne može da mi pomogne. Poslednjih 30 godina trudim se da nešto loše napravim, a ne polazi mi za rukom. Zbog toga nemam parametre šta je dobro šta je loše. Ja ovaj Vrt smatram jednim brodom koji vodim kroz razna iskušenja, gora nego Odisejeva. Vrt je neprofitna organizacija, a mi smo proglašeni za superbrend Srbije. To je veoma teško podneti, tako da moram da se borim s raznim aždahama. No, kad izađem iz zoo-vrta, pogledam okolo, vidim urušena ljudska i građevinska stanja, brže-bolje vratim se u njega, izdivim se sebi, čestitam, kažem: Bojoviću, bravo! Eto, jadam se, nemam rivala da se poredim, kažite mi koga ja to mogu da prevaziđem, ja sam neprevaziđen. Samo s Vukom Bojovićem mogu da se poredim, da ratujem s njim i uspevam da ga pobedim
Vrt dobre nade, pravi gospodin Dnevnik
- Mnogo muka snašlo ga je za života, prošao je satanizaciju svoje dece, izgubio je sina, od svega toga jednostavno se ugasio kao sveća, nije mogao više
Podlosti, kukavičluka, ljubomore, zavisti, zlobe, gluposti, mržnje... Svega onog što nisam ja i što nikad ne mogu da budem.
