Tanja Savić: Kada me neko povredi, ja okrenem leđa i odem

0
Pevačica Tanja Savić odlučila je da stavi tačku na odnos sa svojom porodicom jer su je njeni najmiliji izneverili, priča kako se oseća njen suprug Dušan Jovančević nakon smrti svog oca i ističe da se nije podvrgla plastičnim operacijama
Tanja Savić, foto Luka Šarac
Tanja Savić, foto Luka Šarac

Proteklih desetak dana domaću javnost potresaju informacije o sukobu pevačice Tanje Savić (29) i njenih roditelja. Čini se da su sada već svi upućeni u to da je kuću izgrađenu od njenog novca koji je zaradila tokom desetogodišnje karijere, otac Slobodan odbio da prepiše na ćerkino ime jer je, kako tvrdi, u nju uložio svoje živce. Najomiljenija učesnica muzičkog takmičenja Zvezde Granda povređena je postupkom ljudi  kojima je najviše verovala i za koje je mislila da će joj uvek čuvati leđa.

Pročitajte šta nam je prov ispričala o sukobu s roditeljima

U intervjuu za naš magazin, ona se osvrće na sve detalje i temeljno analizira situaciju koja je dovela do teških reči.

Story: Možete li za sebe reći da ste srećni u životu i da ste sve odluke doneli ispravno?

- Da budem potpuno iskrena: s jedne strane veoma sam srećna i ispunjena, a s druge, činjenica je da sam se mlada udala i postala majka. Međutim, ne žalim se. Možda sam mogla i drugačije, ali sigurna sam da tada ne bih bila zadovoljna. Sada mi za potpunu sreću nedostaje još jedna devojčica. Na privatnom polju sve je kako treba, mnogo radim i budući da mi je istekao ugovor sa Grandom, moram da nađem sebe i krenem samostalno. To je nova faza u mom životu i novi korak. Uvek sam bila mirna i čekala pravu priliku. U životu sam slušala samo svoje srce i nisam se opterećivala.

Story: Proteklih dana mediji bruje o tome kako su vaši roditelji odbili da vam prepišu kuću čija je izgradnja finansirana novcem koji ste vi zaradili. Kako ste se osećali kada ste shvatili da su vas izneverili oni kojima ste najviše verovali?

- Nisam se tome nadala i nikada nisam pomislila da bilo šta slično može da mi se dogodi. Teško je kada se razočarate u svoje najbliže jer od njih ne očekujete izdaju. Sigurana sam da ja njima tako nešto sigurno ne bih priredila. Po prirodi sam emotivna i uvek sam im bila izuzetno posvećena. Sada sam malo više okrenuta svojoj deci i mužu, ali to je normalno. Nemam više toliko vremena za roditelje. Moram ovo da zaboravim, okrenem novi list i krenem dalje. Teško mi je i razdirem se zbog toga, ali od sada koračam svojim putem. Ostvarila sam sve svoje želje, ostalo mi je još da rešim stambeno pitanje, ali i to ću uspeti.

Pročitajte šta tanjini roditelji kažu o njihovoj svađi.

Story: Ponovo krećete od nule?

- Ovo je baš velika prekretnica u mom životu. U poslovnom smislu sada sam slobodna i ostaje da se vidi čiji ću deo produkcije biti. U privatnom životu stavila sam tačku na odnos sa porodicom, tačnije sa ocem. Teško mi je da o ovom govorim i pomalo imam osećaj kao da učim da hodam.

Story: Zašto pravdu niste potražili na sudu?


- Nema potrebe. Na kraju, to su moji roditelji i ako oni hoće tako, neka im bude, ja im želim sve najbolje. Nikada nisam išla po sudovima pa neću ni kada su oni u pitanju. Inače, kada me neko povredi, ja okrenem leđa i odem.

Story: Verovatno vam je ovo jedan od najtežih trenutaka u životu?

- Nije mi bilo jednostavno kada mi je otac saopštio da mi neće vratiti kuću jer je u nju uložio svoje živce. Još jednom sam ga pitala da je prepiše na moje ime, ali on to nije želeo. Rekla sam da je u redu, ostavljam im kuću, ali za mene su završili.

Story: Koliko vam je bilo teško da to kažete?

- Bio je to najtužniji trenutak u mom životu, pogotovo jer sam za njih sve ove godine bila vezana. Plakala sam čitavim putem do Beograda, ne mogu da dođem sebi od šoka.

Story: Da li ste tražili dodatno objašnjenje?

- I sama sam se preispitivala zbog čega je sve tako ispalo, ali nisam uspela da nađem odgovor. Ne mogu da shvatim zašto mi nije dao odobrenje da prodam kuću u trenutku kad bi mi to finansijski mnogo značilo. Od svega toga najviše me boli njegovo nepoverenje jer verovatno misli da ću ko zna šta uraditi s tim novcem.

Story: Jeste li vi finansirali izgradnju te kuće?

- Ona je napravljena od mog novca.

Story: Kako je vaš otac obrazložio svoju odluku, zašto to više nije vaše vlasništvo, već porodično?

- Nije mi dao odgovor i očigledno je da nema dovoljno poverenja u mene. Dovoljno sam zrela da sa svojim novcem raspolažem kako želim.

Story: Da li je porodica još zavisna od vaših finansijskih prihoda?

- Verujem da je dovoljno to što sam im ostavila. Da je bila drugačija situacija, ne bih se bunila, ali ovo nije rešenje i nisam to zaslužila. Ovako neka rade s njom šta god žele.

Story: Znači li to da ste definitivno stavili tačku na odnose sa članovima porodice?

- Po pitanju finansija jesam, ali kada je reč o emocijama, ne mogu ništa da kažem. Šta da se radi, očigledno je da ovaj svet tako funkcioniše.

Story: Koliko vam je novac bitan u životu?

- Roditelji su me učili i vaspitavali da materijalno nije važno. Čak i u ovom cirkusu nije u pitanju novac, već izdaja. Njima sam najviše verovala i zato sam mami davala da mi čuva sve što bih zaradila.

Saznajte kako se neguje Tanja Savić.

Story: Objavljene su izjave vaše majke u kojima kaže da lažete sve što kažete i kako ste loša osoba?

- Sigurna sam da se stidi zbog svega ovoga jer verovatno nije očekivala da će to izaći u novinama. I ja sam pogrešila što sam priznala kada su me pitali za komentar, ali bila sam izuzetno ljuta i u afektu odlučila sam da sve ispričam. Verujem da nije tako rekla i mislim da je mnogo toga izvučeno iz konteksta.

Story: Da li vam je bilo lakše kada ste to podelili sa javnošću?

- Bilo mi je malo lakše, želela sam da se zna kako sam ja oštećena strana. Ljudi, posebno u kraju odakle potičem, imaju pogrešno mišljenje o meni. Neki veruju kako ne pomažem svojim roditeljima, pojedini tvrde da sam digla nos, a u selo ne idem jer sam iz Beograda. Zaista nisam takva osoba. Znam svoje korene i nikada se nisam stidela svog sela i porodice. Želela sam da se zna šta su mi roditelji uradili kako sutra ne bih ispala kriva zbog toga što ću od sada drugačije postupati. Moja mama ponekad ume da kaže kako više ne dolazim i da sam se promenila pa sam ljudima morala da objašnjavam kako stoje stvari. Sada to više ne moram, vidi se ko je kakav.

Story: Da li su vam roditelji zamerili i zbog izbora muža?

- Moja majka je veoma emotivna osoba i ima urođenu intuiciju da oseti dobre ljude. Međutim, kada joj ta dobra osoba kaže nešto što joj nije po volji, onda ona na nju gleda kao na neprijatelja, što je velika greška. U većini slučajeva, majke manje ili više ne vole zetove jer im niko nije dovoljno dobar za ćerku.

Story: A kako su Dušanovi roditelji reagovali na vas?

- Bila je ista situacija kao i kod mojih. Prvo su mu rekli da sam stranac i totalno drugačija od njega, kao i da pazi šta radi, ali to su normalne rečenice koje roditelji upućuju svojoj deci. Zato se i ne bunim jer znam kako su moji reagovali. Drugačiji smo mentalitet: ja sam rođena u Srbiji, a on u Australiji i u suštini mi jesmo dva stranca, samo što pričamo istim jezikom. Međutim, pokazalo se da za nas ništa od toga nije bio minus, već samo plus.

Story: Nedavno ste u Australiji boravili zbog toga što je Dušanov otac bio teško bolestan, a tokom vašeg boravka tamo je i preminuo?

- Taj nemili događaj još više nas je zbližio. Ti trenuci kad dođe do neizbežnih rastanaka jako su potresni. Dušanov tata opraštao se od svih članova porodice i bilo je jako potresno. On je znao od čega boluje i bio je svestan da je došao kraj. Deca su nam još mala pa srećom nisu razumela šta se događa. Nije jednostavno, nekako ti se čini da ostaješ nedorečen šta god da kažeš. Ne umem da objasnim kako je to kad neko odlazi zauvek. Znaš da mu nisi rekao sve što si hteo i da je prerano za rastanak. Dušan je sa tatom bio sve vreme, čak i kad je umirao, držao ga je za ruku. Oboje smo mnogo plakali. Bilo je mnogo tužnih momenata, ali i onih lepih kada je bio još svestan, smejao se, šalio... To su bili poslednji trenuci koje ćemo pamtiti.

pogledajte kako je Tanja izgledala na početku karijere.

Story: Kako se Dušan oseća?

- Otkako je otišao iz Australije, mislim da mu je malo lakše jer mu istina nije toliko blizu. Sve je tamo u dalekoj zemlji i dalje od njega.  I sada mi često kaže kako još ne veruje da njegovog oca više nema. Često odlazimo u crkvu da zapalimo sveću, a nekoliko puta zamolili smo ih da zvone i na taj način šaljemo mu pozdrav gore na nebo. Rana na srcu je još sveža. Sada je stigla čestitka za Đorđev rođendan i ranije je uvek na kraju pisalo ljube vas baba i deda, a sada samo ljubi vas baba. Da je bar još malo poživeo...

Story: Planirate li da uskoro otputujete u Australiju?

- Svake godine tokom njihovog letnjeg perioda, tačnije u februaru, idemo u Australiju da se odmorimo, a i da Dule vidi svoje. Pokazalo se da je on meni izlazio u susret kada sam želela da vidim roditelje pa smo dolazili ovamo, a sada ja želim da uzvratim i da se držimo svojih dogovora.

Story: Kada je reč o poslu, da li ćete u budućnost nastaviti saradnju sa Grandom ili ćete se pridružiti Pinku?

- Nisam ni na nebu ni na zemlji, još nisam odlučila. Čekam da Grand pređe na Prvu, tačnije da počne emitovanje novih emisija. Sasvim je svejedno, samo ne bih volela da se bilo koja strana ljuti. Sada sam svoj čovek. Devetogodišnji ugovor sa Grandom istekao je prošle godine, a u februaru obeležila sam i deceniju karijere.

Story: Kada publika može da očekuje novu pesmu?

- Uskoro ću objaviti dva singla. Prvi sam otpevala sa Darkom Lazićem, veoma je brz i namenjen je za diskoteke. Radili su ga Danijel Đurić i Markoni, dok je tekst napisao Jovan Peurača. Spremam još jedno iznenađenje, a to je duet sa Stevanom Anđelkovićem. Sve će otprilike biti završene u isto vreme i nadam se da će to biti što pre.

Story: Planirate li i neki koncert?

- U planu mi je samo Ušće. Šalu na stranu, dosta radim. U Beogradu sam svake srede, pevam na splavu River, a to mi ujedno dođe i kao izlazak u grad jer se obavezno okupe i meni dragi ljudi. To veče nastupa i Peđa Medenica koji je divan dečko i veliki radnik.

Story: Nedostaje li vam posla?

- Ne, čak mi je i previše. Nikako da dođem sebi i malo se odmorim. Svakog vikenda pevam, petak i subota su mi obavezni. Dosta putujem, kako kolima, tako i avionom. To me lomi, a nespavanje me ubija. Kad se vratim kući, onda me deca sačekaju.

Story: Kad se odmarate?

- Dok su deca u vrtiću ili kad ih čuva vaspitačica. Ona obično dolazi sredom jer zna da tog dana moram da se naspavam kako bih uveče mogla da radim. Inače, posle nastupa malo odspavam, ali bioritam mi je takav da sam već u podne na nogama i završavam neke svoje obaveze. Kada bolje razmislim, ne mogu da se smirim ni deset minuta. Tek oko ponoći, kada deca odu na spavanje, imam malo vremena za sebe i tih sat-dva rezervisani su za neki moj predah.

Story: Zar nije kasno da deca tek u ponoć idu na spavanje?

- Živahni su i hiperaktivni, užele me se pa svaki trenutak koriste da se mazimo i igramo.

Story: Da li vam neko pomaže i koliko je teško naći osobu od poverenja?

- Vaspitačica mi pomaže. To je devojka od tridesetak godina, ima i sestru bliznakinju pa se njih dve menjaju. Nije nimalo lako naći nekog s kim će deca provoditi izvesno vreme. Ono što sam zaključila jeste to da oni vole mlađe osobe, one koje su spremne da ih animiraju, igraju se s njima, crtaju i sve drugo. Verujem im i kad sinove ostavim s njima, potpuno sam mirna. Obe su se pokazale kao požrtvovane osobe. Trudim se da ih poštedim i ne zovem svaki čas. Na prvom mestu želim sama da im se posvetim.

Story: Nedavno je vaš mlađi sin napunio tri godine?

- Đole je u vrtiću sa svojim drugarima proslavio drugi rođendan. On je neverovatno napredno dete i priča kao odrastao čovek. Mirniji je od Maksima, ali i on je divno dete i presrećna sam što ih imam. Oni čine moj život smislenijim.

Story: Razmišljate li o trećem detetu?

- Dušan spava sa Maksimom, a ja sa Đorđem, tako da za sada nema ništa od treće prinove. Bilo bi lepo da imamo i ćerku, ali to nam trenutno nije u planu.

Story: Proteklih nedelja dosta se polemisalo o vašem fizičkom izgledu. Šta ste sve korigovali na sebi uz pomoć estetske hirurgije?

- Sve. (Smeh) Kad me vide, ljudi se iznenade jer ne vide gde su obavljene te korekcije. Sve je počelo nakon što sam posvetlila kosu, tačnije krajeve, jer sam želela da mi se vide lokne kada je uvijem. Posle sedam sati provedenih u salonu, dečko koji mi vodi Facebook stranu insistirao je da se slikam i pošaljem mu fotografiju s novom frizurom. Verovatno sam se slikala iz lošeg ugla, malo sam napućila usne, a on mi je na kompjuteru dodao plava sočiva pa su svi pomislili da sam se izbotoksirala.

Razgovarala: Moni Marković

makonda-tracker