Porodični dom voditeljke Suzane Mančić (55) smešten je u samom centru grada i u prostranom stanu živi sa svojim ćerkama Natalijom (22) i Teodorom (19). Tek što je otvorila vrata svog stana na četvrtom spratu jedne stare prestoničke zgrade, uz zvonki smeh objašnjava na koji način ona i njene naslednice organizuju svoj život i koliko su upućene jedna na drugu. Potom zavaljena u roze trosed, dok mazi psa Nou prepričava nemili događaj pod čijim je uticajem i dve nedelje kasnije.
- Krenula sam sa svojom drugaricom Zoranom Šulc u Budvu kako bismo iz njenog stana donele letnju garderobu. Prvo stajanje bilo nam je u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, gde smo doručkovale, srele se sa Zdravkom Šotrom i njegovom suprugom Nedom Todorović, a potom nastavile dalje. Kada smo stigle do Prijepolja, upitala sam Zoranu da li je nekada videla ikonu Belog anđela.
Pošto je ogovorila odrično, odlučile smo da posetimo manastir Mileševu. Tog dana bio je praznik Svete Trojice pa smo plele venčiće u crkvi. Na izlasku sačekao nas je otac Leontije i ponudio nam da se osvežimo kafom, a iskušenice su nam donele božanstvenu tortu od jagoda koja nas je podsetila na detinjstvo. On nam je pokazao biblioteku, konak, riznicu, a videla sam i štap Svetog Save. Nagovarao nas je da ostanemo na konaku, ali insistirale smo da ipak krenemo za Budvu – priča voditeljka i dodaje:
- Krivudav put vodio je dolinom Lima, okolo su planine, a ispod prelepa zelena reka. Iako je bilo tri po podne, odjednom mi se prispavalo. Samo na trenutak duboko sam usnila. Kada sam se trgla, već smo bile na drugoj strani puta. Ne znam da li me je Zorana cimnula, ali sreća da niko nije išao iz suprotnog smera. Veoma sam se uplašila, prošle su mi kroz glavu sve moje kolege koje su nastradale na taj način, potom deca, prijatelji... Ipak, nisam se zaustavila već sam nastavila vožnju. Prekrstila sam se i rekla: Hvala gospodu Bogu što me je spasao na Svetu Trojicu. Bila je to velika škola za mene, pa zato apelujem na sve koji voze umorni, da se ipak zaustave na petnaest minuta jer im to ništa neće značiti u životu – ističe Suzana, iz čijeg su iskustva i njene ćerke izvukle pouku.
Inače, voditeljka u svom stanu, u kom boravi od kada se nakon razvoda od Nebojše Kunića vratila iz Moskve, ima kutak gde čuva ikone. Kaže da joj je taj duhovni mir koji pronalazi u crkvi preko potreban jer tada preispituje sebe.
- Verujem u Boga kao u neku dobrotu koja nas pokriva i štiti, ali on nas ponekad natera da zastanemo i razmislimo o onom što radimo. Crkvu imam ispred zgrade, ali retko kad u nju odem i često kod kuće zapalim sveću. Imam ikonu staru preko dvesta godina koju je moja mama dobila od svoje majke, kao i brojne druge koje sam donosila iz raznih zemalja. Kada otac Mile pred velike praznike dođe da nam sveti vodicu, okupimo se ispred nje i pomolimo, a ponekad pustimo suzu ili se smejemo. To je način da se vratimo tradiciji – kaže Suzana.
Iako je ranije tvrdila da nikada neće otići iz Zemuna u kojem je odrasla, kao i da joj je taj kraj uz Dunav omiljeno mesto za život, ona ipak više od dve decenije stanuje u srcu Beograda. Obožava svoje dve prostrane terase, ali i ostale lepo osvetljene prostorije. Ceo dom ukusno je uređen i odiše uspomenama na nezaboravne trenutke prevedene u njemu. Dok piše treću knjigu, Suzana sa polica svoje biblioteke često posegne za nekim ruskim klasicima kojima se rado vraća.
- Ovaj stan pretrpan je stvarima i uspomenama. Nasledila sam ga od roditelja i u njemu su stvari koje su nam generacijama pripadale. Biblioteke u salonu deo su turske sobe, kakvu je nekada imala svaka građanska porodica. Za vreme okupacije, taj nameštaj prodavao se da bi se preživelo, ali meni su ostale dve male biblioteke. Jednog dana i moji unučići igraće se pored tih istih polica za knjige, a mada su mi ćerke predlagale da ih ofarbamo u belo, ja sam protiv toga – priča Suzana i otkriva da joj je veoma draga srebrnina koju je njena majka Vera u predratno vreme kupovala kod zlatara Šišića. Samovar koji je donela iz Moskve ima posebno mesto na polici, a stakleni ormar služi za čuvanje nasleđenih servisa. Posebno mesto zauzima jedna šoljica koja je preživela pad s jedne police. Baš kao i njena majka, tako i Suzana čuva vredne servise za svoje ćerke kada se budu udale.
Inače, u porodici Mančić Kunić važe posebni rituali. Njih tri najviše vole da razgovaraju, ali i da se smeju. Veseo je i njihov četvoronožni kućni ljubimac, pas Noa, koji zapeva čim neko sedne za klavir i počne da svira.
- Kad god je lepo vreme, na terasi pijem kafu i tu se lepo razbudim, gledam u zastave kako se viore, vidim Savu, mostove i kupolu crkve Svetog Vaznesenja Gospodnjeg. Na terasi je i Natalijin salon za pušenje jer joj ne dozvoljavam da to radi u stanu. Uveče sedimo uz sveće, pijuckamo vino i pričamo.
Moj dom je moja oaza, a to stan i treba da bude. Ponekad se posvađamo, ali uvek postoji momenat kada smo zajedno: zagrlimo se, nešto grickamo, komentarišemo događaje od prethodnog dana i uživamo. Ipak, dok pišem knjigu potrebno mi je i da se osamim jer pored mene i moje dve ćerke s nama živi i moja sestričina Nevena. Ona je fantastično biće, starija je godinu dana od Teodore i studira veterinu. Kuća nam je stalno puna jer nam dolaze njihovi drugovi, kolege, a tu su još pas i mačka.... Ja ona odem na Pilion u Grčku ili na Rtanj, u etno selo Balašević gde radim – priča voditeljka koja se posle višegodišnje pauze vratila na male ekrane emisijom Stotka na TV Pink. Ističe da joj je ovaj angažman vratio osmeh na lice i dao snage za novi poslovni život.
- Pripremila sam se psihički za penziju, ali ipak sam se vratila. Stalno sam bila na televiziji, ali nisam imala svoju emisiju. Sada sam zadovoljna, volim narodnu muziku i ovo što radim odgovara mom senzibilitetu. Dopada mi se što imam dobre goste koji su spremni da pevaju uživo – ističe Suzana čije su ćerke okrenute medijima. Natalija polaže prijemni ispit na Akademiji dramskih umetnosti, dok je Teodora završila treću godinu na odseku za kulturu medija na Megatrend univerzitetu.
- Natalija je u ponedeljak imala prvi krug prijemnog na Akademiji, napeta je i uznemirena, a doskoro je bila veoma samouverena. Iz tih razloga pomerili smo odlazak na godišnji odmor kako bih bila uz nju i davala joj vetar u leđa, baš kao što je to činila i moja majka. Ona me veoma podseća na mene kada sam bila mlada. Teodora je snimila svoju drugu pesmu, jednu božanstvenu baladu. Obe sam podržala u onome što su želele da rade, a ni ja nisam znala da će estrada i televizija biti moj poziv. Treba da ispoljavaju svoje talente – zaključuje Suzana koja uskoro kreće u grčki Pilion gde godinama letuje. Kako kaže, veoma joj prija kombinacija planinskog i morskog vazduha, a kada boravi u ovom letovalištu, najviše uživa u lokalnim kulinarskim specijalitetima i odmoru pored mora.
Piše: Ksenija Konić
