- Slavili smo u stanu jer u Konji ne postoje igraonice i sve je ispalo više nego dobro. Pripremila sam mnogo hrane, a društvo je bilo veselo iako niko od dece ne priča istim jezikom - dve devojčice su iz Amerike, dva dečaka iz Rusije, a treći iz Konje. Ipak, dečja igra ne zna za granice i prepreke
- Julija je nekoliko dana pre žurke po ceo dan pevala rođendansku pesmu i pokazivala nam kako će duvati svećice. Kada je društvo počelo da dolazi, bila je izuzetno vesela, odmah je počela da trči po stanu, igra i baca balone. Sa decom se najviše igrao Sašin saigrač Džejson Bun, crnac od dva metra koji je sve vreme puštao da mu dvogodišnjaci i trogodišnjaci skaču po leđima. Budući da naša ćerka najviše na svetu voli tobogane, obradovali smo je jednim velikim koji smo smestili u predsoblje –
- Svake godine prolazimo kroz sličnu ili istu priču - čeka se ugovor, onda se pakujemo, pozdravljamo sa porodicom, prijateljima i odlazimo iz Beograda na osam, devet meseci. Nema mnogo razlike u odnosu na prošlu sezonu u Ankari, ali još se privikavamo na Konju. To je najreligiozniji muslimanski grad u Turskoj, a samim tim sve je nekako podređeno veri i živi se po strogim verskim pravilima. Ali, bez obzira na sve to, ljudi su izuzetno prijatni, komšije su se prvog dana ponudile da pomognu ako bilo šta zatreba. Grad je lep i čist, ima mnogo parkova za decu, divnih vrtova gde možemo da šetamo i još malo uživamo u lepom vremenu. Julija je pre nekoliko nedelja krenula u turski vrtić i polako se navikavamo na tu novinu. Plače kad je ostavimo, ali iskusniji roditelji i vaspitačice kažu da je sve to normalno za njen uzrast i da će se privići posle nekoliko nedelja. Čekamo da nas uskoro posete bake, Sašina i moja mama, i da nam ulepšaju vreme koje provodimo ovde –
- Beograd nam svaki dan sve više nedostaje jer ovde ništa nije kao kod kuće. Drugačije se živi i provodi slobodno vreme. Ljudi se ne druže koliko smo mi to navikli. Sredina je konzervativna i ako mislite da je Turska ono što gledate u serijama ili kad odete na letovanje u Bodrum ili Antaliju, onda ste u zabludi. Ovo je zaista prava slika ove zemlje
- Koliko god smo žurili da dobijemo Juliju, toliko sada mislimo da za drugu bebu imamo vremena na pretek. Ali, naravno da nam je to stalno u mislima, da ne kažem u planu. Sve je mnogo lakše kad je prvo dete malo starije i samostalnije –
- U Beograd se vraćamo u maju kada je najlepše vreme za druženje i punjenje baterija. Sigurno ću nastaviti sa promocijom nove pesme Staklo koja je objavljenja na CD-u Hitovi leta 2014. u izdanju City Recordsa. Otići ćemo na more, kod Sašine porodice u Šabac, uživati na našoj terasi sa pogledom na Dunav i čekati neki novi ugovor i novu selidbu
Piše: Ksenija Konić
( Story )
