Naš slavni tridesetjednogodišnji fudbalski as Marko Pantelić imao je osam godina kada ga je tata Rade na ne baš preterano oduševljenje mame Dine, odveo na stadion Crvene zvezde. Već posle samo nekoliko treninga, bilo je jasno da je Marakana dobila vanserijski talentovanog igrača, danas jednog od najjačih aduta naše reprezentacije na Svetskom prvenstvu u fudbalu koje je počelo prošlog petka u Južnoafričkoj Republici. Kada je bio četrnaestogodišnjak, Markovi roditelji dobili su posao u Solunu, a njihov talentovani sin potpisao je ugovor sa prvoligašem Iraklisom iz istog grada i tada zaradio prvi honorar. Dve i po godine igrao je u grčkom klubu i ubrzo su počele da mu pristižu ponude kako iz većih grčkih klubova, tako i iz inostranstva. Nedugo potom ponuđen mu je grčki pasoš i mogućnost da igra za njihovu reprezentaciju, ali on je to odbio. Sedamnaestogodišnji Marko tada je rešio da u život dalje krene sam. Otišao je u Pariz i potpisao ugovor za čuveni Pari Sen Žermen, a potom je usledio najburniji period njegovog života. Zaradio je mnogo novca, vozio najnoviji model poršea i nosio garderobu prestižnih modnih brendova. Na nagovor svog oca, menja način života i odlazi u Lozanu, nakon čega je promenio još nekoliko gradova i klubova. Četiri godine kasnije skrasio se u berlinskoj Herti, a poslednjih godinu dana proveo je u holandskom Ajaksu. Paralelno s briljantnom klupskom i reprezentativnom karijerom, Marko se ostvario i u najznačajnijim životnim ulogama. Na jednoj romantičnoj večeri 2002. zaprosila ga je njegova lepa devojka Tijana, s kojom je nepune tri godine kasnije dobio ćerku Ingrid, a pre godinu dana i drugu naslednicu Alegru. Nekoliko dana nakon što je sa suprugom proslavio godišnjicu braka, Marko u intervjuu za Story priča o očinstvu i kumovskim odnosima sa Dejanom Stankovićem, ali i ulasku u ugostiteljski biznis, budući da je prošle nedelje na Slaviji otvorio ekskluzivni restoran koji nosi njegovo ime.
Story: Hoćete li biti posvećeni vođenju restorana Marco ili ćete to prepustiti profesionalcima iz ugostiteljske struke?
- Naravno da će ga voditi oni koji su u tome pravi profesionalci, ali moja reč će biti poslednja i sve će se odvijati uz konsultacije sa mnom. Ipak, sada je sve u drugom planu zbog Svetskog prvenstva u fudbalu i želim da budem maksimalno skoncentrisan na naš uspeh u Južnoafričkoj Republici. I novi klupski ugovor za sada je po strani i sve do povratka s Mondijala neću razmišljati o tome gde ću nastaviti karijeru.
Story: Mlađi igrači iz reprezentacije bili su euforičniji od vas pred put na Svetsko prvenstvo. Da li vam iskustvo daje smirenost?
Pre svega iskustvo, ali i mir koji imamo otkako smo stigli u Afriku. Odvojeni smo i nema više tolikog presinga oko nas, ali zato unutrašnja euforija polako počinje da uzima svoj danak.
Story: Hoće li vaša supruga Tijana prvenstvo pratiti iz Srbije?
- Da, iz Srbije će gledati kvalifikacije u grupi, ali ako prođemo dalje, dolazi u Afriku da me bodri s tribina.
Story: Pre nekoliko dana, vaša mlađa ćerkica Alegra proslavila je prvi rođendan. Na koga više podseća?
- Sva sreća da ćerke liče na majku. (Smeh) Tako bar kažu moji prijatelji.
Story: Jeste li, kao njihov ponosni otac, pomalo ljubomorni što devojčice nisu vaša slika i prilika?
- Tijana i ja imamo slične crte lica, tako da je teško otkriti koja ćerkica je pokupila moje, a koja suprugine karakteristike. Po mom mišljenju, liče na mamu, naročito kada pogledam neke Tijanine fotografije iz detinjstva.
Story: A kome su Ingrid i Alegra privrženije?
- Starija ćerka Ingrid često u svoje i sestrino ime kaže: Mi ličimo na mamu, ali tatu volimo više. Šalu na stranu, ja sam je naučio da tako priča, a i Alegru ću kad progovori. Ako već podsećaju na mamu, ja moram da dobijem satisfakciju na drugačiji način.
Story: Čiju su karakter nasledile?
- Povukle su i ženine i moje crte. Oboje smo emotivni i razmišljamo pobednički. Ćerkice su hiperaktivne, energične i ne mogu da se skrase na jednom mestu.
Story: Mislite li da im je emotivna crta u karakteru prednost ili mana, s obzirom na to da živimo u surovom svetu u kom se iskreno ispoljavanje emocije ne vrednuje na odgovarajući način?
- Čini mi se da su te karakteristike nasledile od mene i mislim da je to dobro jer šta god da sam u životu radio s mnogo energije i emocija, nisam pogrešio.
Story: Vaš kum Dejan Stanković ima trojicu sinova. Maštate li vi o tri ćerke ili možda o jednom sinu?
- To je relativno, ako se dogodi da supruga ponovo zatrudni, biće mi drago. Kada smo ulazili u bračne vode, želeo sam da imam troje dece, ali da li će se to dogoditi, zavisi od Božje volje, tako da ću se njoj i prikloniti. Ukoliko dobijem treće dete, neće mi biti važno da li je muško ili žensko.
Story: Kako se vaš turbulentan profesionalni život odražava na porodicu?
- Veoma je naporno uskladiti sve obaveze a da porodica ne trpi. Zato sam sada odluku o prelasku u novi klub ostavio za period nakon završetka Svetskog prvenstva.
Story: Jeste li tako obazrivi s biranjem kluba zbog činjenice da na taj način utičete i na odrastanje svoje dece?
- Nisam želeo naglo da odlučim gde ću igrati jer od toga zavisi i gde će moja porodica živeti. Želim da naredne dve, tri godine sa suprugom i ćerkama provedem na jednom mestu, ali još ne znam gde će to biti.
Story: Deca su vam odrastala u Nemačkoj i Holandiji. Koja sredina je povoljnija za odgajanje ćerkica?
- Obe te zemlje imaju poseban šmek i uslovi za odrastanje dece u njima su fantastični. Tamo sam vodio veoma lep i familijaran život.
Story: Znači li vam prisustvo kuma Dejana Stankovića na ovako napornom takmičenju koje je u toku u Južnoafričkoj Republici?
- Mnogo jedan drugom značimo. Družimo se od devete godine i dosta toga smo zajedno prošli. Imali smo veoma lepih, ali i izuzetno teških momenata u karijeri i privatnom životu, tokom kojih smo jedan drugog najviše bodrili.
Story: Obavezuje li vas kumovski odnos s njim ili je on samo kruna dugogodišnjeg prijateljstva?
- Podržavamo se međusobno i naš odnos ne može da se meri običnim prijateljstvima. Spaja nas kumstvo po pravim srpskim običajima, Dejan i ja smo jedan drugom na raspolaganju i u dobru i u zlu.
Story: Postavljate li se Dejan i vi autoritativno prema mlađim igračima u reprezentaciji i koliko su oni spremni da saslušaju vaše savete?
- Nismo navalentni i kada imamo nešto da im kažemo, uradimo to na lep i suptilan način. Mada, reč je o dobrim momcima i čitav tim je jedna velika familija u kojoj nema međusobnih trzavica.
Nikola Rumenić
