Branka Pujić: Dragan je moj romantični vitez

Posle dve decenije od sudbinskog prvog poljupca koji ih je zauvek vezao, supružnici Branka Pujić i Dragan Jovanović ekskluzivno za Story otkrivaju detalje svog brižno skrivenog intimnog sveta
2
1 / 7 Foto: Luka Šarac

Dama koja se nakon godinu i po dana pauze vratila na daske koje život znače predstavom Mačka na usijanom limenom krovu Branka Pujić oduševiće publiku i u novoj seriji koja je nedavno počela da se emituje na RTS-u Greh njene majke. Četrdesetšestogodišnja glumica i pored brojnih poslovnih projekata uspeva da odvoji vreme za svoje najbliže, dve godine mlađeg supruga i kolegu Dragana i sedamnaestogodišnju ćerku Anđelu. Iako su zajedno već dve decenije, Branka i Dragan se retko pojavljuju zajedno jer, kako ona kaže, na taj način uspevaju da sačuvaju ljubav i stabilan brak.
Story: Koliko je naporno baviti se umetnošću u današnje vreme?

- Divno je biti umetnik, a svako vreme nosi nešto dobro i loše. Međutim, moralne vrednosti su se toliko pomerile da ugrožavaju i identitet i integritet umetnika. Vodim se kineskom poslovicom koja kaže da kada u životu radiš nešto što voliš, onda u suštini ništa i ne radiš i samo se igraš.
Story: Zašto ste izabrali glumu za životni poziv?

- Prvo sam se školovala za balerinu, pa za školskog psihologa i na kraju za glumicu. Na Filozofskom fakultetu studirala sam psihologiju, ali kada sam shvatila da svako drugo veče provodim u kinoteci ili u pozorištu, rešila sam da moram da se oprobam kao glumica. Moj primarni posao danas je posao profesora na Fakultetu dramskih umetnosti gde predajem scenske igre i koji na neki način ujedinjuje ove tri profesije.
Story: Kako su vaši roditelji reagovali kada ste im saopštili da ćete se  baviti glumom?

- Moj otac Lazar se veoma uspešno bavio amaterskim pozorištem, tako da je bio oduševljen što se ne bi moglo reći i za moju majku Nadu koja je želela da završim neki ozbiljan fakultet.
Story: Nedavno ste briljirali u predstavi Mačka na usijanom limenom krovu.

- Godinu i po dana nisam igrala i toliko sam želela da izađem na scenu da tremu nisam ni osećala. Sve mi je odgovaralo od ekipe sa kojom sam sarađivala do predstave koja me je potpuno osvojila. Rad na tom projektu bio mi je i drag i veoma poučan. Ja sam potpuni zaluđenik pozorištem i uživam da vreme provodim u tom tamnom prostoru bez prozora, što je moja Anđela često primećivala kada je bila mala.
Story: Igrali ste u seriji Ranjeni orao koja je doživela ogromnu gledanost. U kakvom sećanju vam je ostalo to snimanje?
- Sa Zdravkom Šotrom sam prvi put sarađivala na projektu Braća po materi, a posle dvadeset godina ponovo smo se sreli i očarao me je lakoćom sa kojom radi. Snimali smo u Trebinju gde sam 1989. godine radila svoj prvi film Najbolji gde su zaiskrile varnice između Dragana i mene.
Story: Da li trenutno pripremate neku novu ulogu?

- Snimam film Montevideo, Bog te video sa kolegama sa klase u režiji Dragana Bjelogrlića, scenario i ideja su odlični i mislim da će se dopasti publici.
Story: U kakvim ste odnosima sa drugovima sa klase?

- To je bila klasa Vladimira Jeftovića i sačinjavali su je Vesna Trivalić i Vesna Stanojević, Dušanka Stojanović, Mirjana Joković, Tanja Venčelovski, Dragan Petrović i Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić, Darko Tomović, Srđan Todorović, Boda Ninković i ja. Ranije smo se stalno sastajali, u poslednje vreme sve ređe, ali i dalje smo bliski pogotovo sa Trivalićkom i Stanojevićkom. To su prijateljstva za ceo život.
Story: Odbijali ste da se za uloge obnažite. Da li je to posledica vaše sramežljivosti i koliko ste uloga zbog toga propustili?

- Na početku karijere odbijala sam da igram tipske uloge zavodnica za koje su me najčešće zvali zbog izgleda. Neki reditelji želeli su da se obnažim bez ikakve potrebe, a ja to nisam htela da radim. S druge strane za neke uloge se jesam skinula, a iako mi nije bilo prijatno, taj čin sam opravdavala svojom glumom.
Story: Čini mi se da vas je nemoguće sresti namrštenu i neraspoloženu. Koja je tajna dobrog raspoloženja?

- Uglavnom u neiscrpnoj ljubavi koju gajim prema najbližima, ali i prema najobičnijim malim ljudskim stvarima. Nekada me raduje i igra lišća na vetru. Ljubav me pokreće i daje mi snagu. Jedino što ne mogu da podnesem jeste nepravda.
Story: Koliko je teško u isto vreme biti uspešna majka, supruga i glumica?

- Kada sam se porodila u potpunosti sam se posvetila porodici i to me je ispunjavalo. U tom periodu trpeo je posao, a kada smo radili Mačku, trpela je porodica, ali sve je stvar usklađivanja.
Story: Da li vam je veći kritičar suprug ili ćerka?

- Njih dvoje su neverovatni kritičari i strašno su realni i direktni. To kod njih volim i zbog toga im uvek tražim savet. Često pokušavam da se ogradim i ne obraćam pažnju na njihove loše kritike, ali ne mogu jer sam slaba na njih.
Story: Mislite li da je za glumicu bolje da bude u braku sa kolegom?

- Dragan i ja radimo više stvari i nismo samo glumci, nego sam ja i profesor, a on se bavi muzikom u bendu Kuguarsi. O poslu nikada ne pričamo kod kuće i imam utisak da bismo se sreli i da smo se bavili nekim drugim profesijama. To je prosto moralo da se desi. Nekada mi smeta što sam glumica, nekad što je on glumac, a nekada mi je sve potaman. Mi smo umetnička porodica i uživamo u tome, ali verujem da bi on voleo da sam ja iz neke druge profesije.
Story: Koliko je teško biti supruga Dragana Jovanovića?

- Volim izazove. On je veoma zahtevan i čovek koji sve vidi i ništa mu ne promiče. Taj visoki nivo koji on zahteva u odnosu prema sebi, ali i meni, nije lako ispuniti. Međutim, da nije takav verujem da ne bismo ni opstali i kako god to neko definisao, uzbudljivo je. Dragan je čovek sa kojim bih na kraj sveta i do kraja života.
Story: Kada ste se i kako upoznali?

- Čim me je video on je sebi zacrtao da ću mu biti žena, a pošto je istrajan to je i ostvario. Počeli smo da se družimo još na akademiji i bili smo bliski prijatelji, mada je postojala neka energija koja nas je spajala. Tada sam imala ozbiljnu vezu, ali mi je bilo mnogo lepo u njegovom društvu. Pošto smo živeli u Zemunu on me je često vozio kući u svom fići koji je leti grejao, a zimi hladio, potom u peglici koja se palila uz pomoć motke. Iz svega toga proizašlo je da smo se prvi put poljubili na dočeku 1990. godine. Iako smo različiti, u osnovnim životnim stavovima potpuno smo isti.
Story: Čime vas je osvojio?

- Veoma je šarmantan, harizmatičan i romantičan. Ima osobine viteza, ume da bude i opasan i nežan. Pored njega se osećam zaštićeno, a nadasve je plemenit. Veliki je vizionar.
Story: Sećate li se kako vas je zaprosio?

- Kod nas to nije bilo uobičajeno. Kada smo se spojili nije se dovodilo u pitanje da li ćemo kroz život nastaviti zajedno. Našli smo se i to je bilo to. On je prva osoba sa kojom sam poželela da imam bebu, ali nam u periodu dok smo se zabavljali nikako nije išlo. Ali kada smo počeli da razmatramo mogućnost da idemo na lečenje, trudnoća se desila spontano i rodila se Anđela.
Story: Kada ste se venčali?

- Oduvek sam maštala da se nikada ne udam, jer mi je taj čin bio strašan, ali sam na kraju odustala od svojih stavova. Nismo želeli da pravimo ni venčanje, ali smo pod pritiskom roditelja poklekli. Na taj korak odlučili smo se i zbog Anđele, a sigurna sam da bismo i danas bili zajedno bez obzira na papir. Venčali smo se u 16 maju 1992. godine i to mi je bio jedan od najlepših dana u mom životu. Bilo je veoma romantično, u retoranu Ušće sa pogledom na Dunav i Kalemegdan, došli su svi naši prijatelji i rodbina i sva ljubav je bila usmerena ka nama. Uveče smo otišli na medeni mesec u zamak Dunđerski koji je izgledao ovako: nas dvoje u venčanim odelima, dvorac se beli na mesečini, on me nosi u naručju.... Prosto da vam srce stane.
Story: Odlučili ste ipak da zadržite svoje prezime?

- U poslednjem trenutku sam na nagovor sestre i kuma odlučila da pridodam i prezime Jovanović, a ovim postupkom sam ispred matičara iznenadila i Dragana koji to nije očekivao, ali verujem da mu je prijalo.
Story: Dragan pleni na sceni. Da li je takav i u životu?

- S vremena na vreme ume da mi priredi romantične trenutke, a za Dan zaljubljenih pre dve godine odveo me je na karneval u Veneciju i bilo nam je nezaboravno. Prepun je ideja i iznenađenja. Jednom prilikom poklonio mi je automobil umotan u mašnu, jer je ipak verovao u mene kao vozača (smeh). Naravno posle toga je morao da mi daruje i gps uređaj kako bih umela da se vratim kući. Samo da bi me obradovao otišao je na izložbu pasa u Novi Sad, kupio mi koker španijela koga je u povratku držao pod rukom i vozio. 
Story: Svađate li se ponekad?

- Mi smo glumačka porodica koja uživa u ispoljavanju emocija i kod nas ništa nije na note. Glasno se smejemo, glasno objašnjavamo i glasno se svađamo. Kod nas je sve intezivno.
Story: Koja njegova osobina vas izvede iz takta?

- Njegov perfekcionizam i besprekorna tačnost nasuprot tome što ja stalno kasnim i neorganizovana sam. Oko toga se gotovo svakodnevno raspravljamo.
Story: Ko je ljubomorniji u vašem odnosu?
-
Ljubomora je osećanje koje odražava nesigurnost. Ne volim kada je osetim, ali naravno da se nekada javi. Međutim, to nije često jer smo veoma iskreni jedno prema drugom. Pažnja koja je usmerena prema nama zbog posla ponekad prija, ponekad guši, ali mislim da smo te dečije bolesti prevazišli.
Story: Zbog čega se u javnosti retko pojavljujete zajedno?

- Nakon venčanja bili smo stalno zajedno toliko da smo zapostavili sve prijatelje. Jednog dana odlučila sam da tu praksu prekinemo i počeli smo da se viđamo sa raznim ljudima, ali da negujemo i zajednička druženja. Mislim da je i to jedna od tajni našeg dobrog odnosa, ako jedan guši slobodu onog drugog, onda to pogubno za brak. Vodim se izrekom: Biću ograda pored reke na koju ćeš moći povremeno da se pridržiš, a ne štaka na koju ćeš se stalno oslonjati.
Story: Kako pamtite dolazak ćerke na svet?

- To je bio početak novog života, ne samo za nju nego i za mene. Koliko god mislila da to neću moći, taj čin rađanja na kraju je bio predivan i veoma sam uživala. Porodila sam se prirodnim putem, a ni bolovi nisu mogli da mi pokvare sreću. Na tom daru beskrajno sam zahvalna Bogu i materinstvo je potpuno čarobno. Uživam u Anđelinom odrastanju.
Story: Vaša ćerka je rođena 1992. godine. Kako ste preživeli godine sankcija, inflacije i rata?

- Mi bukvalno nismo imali ništa, ali srećom živeli smo kod mojih roditelja. Otežavajuća okolnost bila je i ta što Dragan nije imao stalno zaposlenje i mnogo je radio kako bi uspeo Anđeli da kupi pelene i neophodnu opremu. Dolaskom deteta na svet nama su anđeli ušli u dom i pomogli da rešimo situaciju. Danas smo nešto stekli, ali i sad živimo vrlo skromno. Sreća i ljubav su nam uvek bili važniji od toga koliko imamo.
Story: Da li Anđela svojim karakterom više liči na vas ili na Dragana?

- Na Dragana, mada nas dve imamo neverovatnu komunikaciju i veoma smo vezane. Međutim, njima dvoma je genetski kod potpuno isti, a kada ne mogu da je razumem, Dragan mi objasni šta se dešava. Uvek pokušavam da se uklopim u njihovu vezu (smeh).
Story: Zbog čega niste poželeli da dobijete drugo dete?

- Nije da nismo želeli, ali to nije bilo u našoj moći. Hteli smo mnogo dece, ali tako se nije desilo. Bila je to božija volja.

 
DRAGAN JOVANOVIĆ: Moj život sa dve dame

Uprkos dugogodišnjem odbijanju da odgovara na novinarska pitanja, čak i kada mu to posao nalaže, naš čuveni glumac Dragan Jovanović ekskluzivno za Story pristao je da pozira sa suprugom Brankom i ćerkom Anđelom, ali i da opiše kakav je njegov život sa dve najvoljenije dame.
Story: Koliko je teško živeti sa dve žene u kući? Umeju li da budu naporne?

- Nije lako živeti sa njima, ali kada nešto ne možete da  promenite onda se to prihvata kao apsolutno. Nije lako, al’ je tako. (smeh)
Story: Kako ste reagovali kada ste shvatili da će ćerka krenuti vašim stopama?

- Još se nadam da neće jer to ne bih voleo. Nadam se da je to samo njen trenutni hir. Naravno, nikada joj nisam govorio šta treba da radi i ona će sama odabrati čime želi da se bavi. Šta god da bude izabrala, imaće moju podršku, ali nadam se da to neće biti gluma.
Story: Zajedno ste sa Anđelom igrali u seriji Moj rođak sa sela. U kakvom sećanju vam je ostalo to snimanje?

- Prema njoj sam se ponašao isto kao i prema bilo kom drugom kolegi. Savetovao sam je, ali ništa preterano u odnosu na druge.
Story: Mnogi vas doživljavaju kao duhovitog, ali i prekog čoveka, iako vaša supruga kaže da ste i veoma romantični?

- Meni se čini da ja nikoga ne zanimam, pa mi nije jasno što bi to nekoga interesovalo. Ipak, sve što moja supruga kaže u potpunosti je tačno, pošto ona nikada ne laže.
Story: Da li je to samo vaša maska?

- Upravo je problem u toj maski koja ostavlja takav utisak. 
Story: Branka i vi ćete 31. decembra proslaviti dvadesetu godišnjicu ljubavi. Planirate li da joj pripremite neko iznenađenje?

- Ja to neprestano radim, tako da ni ovaj put neću zakazati sa idejom. Ujedno, koristim ovu priliku da svim čitaocima magazina Story poželim srećnu 2010. godinu.

 

ANĐELA JOVANOVIĆ: Žalim što nemam brata ili sestru

Najmlađi član srećne umetničke porodice, sedamnaestogodišnja Anđela objašnjava koliko je teško i lepo odrastati pored slavnih roditelja, ali i kako njeni majka i otac reaguju na njen izbor profesije i mladića.

Story: Krenuli ste stopama svojih roditelja, pa ste glumili u seriji Moj rođak sa sela. Uva
žavate li njihove savete i koliko vam teško padaju njihove kritike?
- Savete uvažavam, ali ipak imam svoje ja. Kada je reč o kritikama, one mi teško padaju, ali samo trenutno, jer znam da su mi upućene za moje dobro i napredovanje.
Story: Kako ste se snašli kada ste se prvi put našli pred kamerama?

- Bilo mi je naporno, a iako sam dobila malu ulogu, na setu sam morala da budem najmanje dvanaest sati. Bilo mi je i veoma zanimljivo, gledala sam druge glumce kako rade i usvajala njihove savete.
Story: Da li vam je otac pomagao tokom snimanja?

- Malo mi je pomagao i rado sam prihvatala njegove savete, ali bilo mi je teže što je on tu jer sam imala sam veliku tremu zbog njega. On mi je ipak tata, a nisam želela da se razočara u mene.
Story: Olakšava li vam ili otežava to što ste ćerka poznatih roditelja?

- Definitivno mi otežava. Olakšavajuća okolnost jeste to što su oni umetnici pa sa njima pričam kao sa vršnjacima. Međutim, uvek ću biti u njihovoj senci i moj uspeh će se pripisivati njima ili će se tvrditi kako su me gurali.
Story: Jeste li sigurni da želite da se bavite glumom?

- Volela bih to i ne mogu da zamislim sebe ni u jednom drugom poslu. 
Story: Da li tajne lakše poveravate majci ili ocu? Sa kim se češće konsultujete oko rešenja nekog problema?

- Poveravam se i jednom i drugom, možda malo više mami, ali me i tata dobro razume jer nas dvoje imamo slične karaktere.
Story: Jeste li ikada žalili što nemate brata ili sestru?

- I danas želim i sve bih dala da imam brata ili sestru. Mislim da je loše za dete da bude samo jer znam koliko sam ja razmažena i nikada ne bih volela da moje dete bude kao ja.
Story: Upoznajete li roditelje sa svojim momcima i savetuju li vas o ljubavi?

- Uvek im kažem kada mi se neko dopada, a pošto imam sedamnaest godina mislim da je rano za upoznavanje. Doduše, to i ne želim jer mislim da bi ga tata podvrgao detektoru laži. (smeh)

Moni Marković

makonda-tracker