Milica Jevtić: Uzor mi je Kejt Blančet

Glumica Milica Jevtić (37) pre nešto više od deset godina odbila je stipendiju za glumačku akademiju zato što njeni roditelji nisu to odobravali, ali uplovila je u profesiju koja tesno sarađuje s tim pozivom. Iako je u početku delovalo kao hobi, Milica je izgradila zavidno ime u oblasti make-upa i danas je jedina licencirana osoba u Srbiji koja sprovodi treninge i edukacije za pojedince i kompanije iz nege kože i make-upa. Šminkajući na setovima, u njoj se ponovo javila želja da se okuša u glumi, a ova talentovana devojka odmah je prešla s planova na dela. Poslednji od brojnih projekata u kom se njeno ime pojavljuje jeste film inostrane produkcije Sword of Vengeance. U intervjuu za magazin Story objašnjava kakvi su joj dalji planovi za glumu, ali i beauty coaching, kao i šta donosi saradnja sa stranim produkcijama i koliko se one razlikuju od domaćih.

Story: Kakvo iskustvo nosite sa snimanja vašeg novog filma Sword of Vengeance?

- Imam malu, slatku ulogu, a film ću pamtiti po fenomenalnoj energiji koja je kružila setom. Snimanje je bilo naporno zbog zime, hladnoće, snega, blata, bili smo napolju dan i noć. Ipak, sve se to zaboravi kada imate sjajnu ekipu oko sebe. Nije mi bilo teško da se vratim u srednji vek jer sam taj period najviše volela na fakultetu, a čarobni kostimi Stefana Savkovića sve to su olakšali.

Story: Kako vam se dopada saradnja s kolegama iz inostranstva?

- Meni je izgleda suđeno da radim samo sa stranim glumcima. Volim da sarađujem sa stranim produkcijama zbog boljih uslova, ali s druge strane, požrtvovanosti i talenta nema nigde kao kod naših filmskih radnika, pritom mislim na sve sektore. Biće divno ako strane produkcije počnu više da angažuju naše ljude i Srbija postane još zanimljivija za snimanje visokobudžetnih filmova.

Story: Koliko se razlikuje rad na setu stranih produkcija u odnosu na domaće?

- Stranci su organizovaniji , ali i rigidniji, svako radi svoj posao i tačno se zna šta je čije zaduženje. Kod nas je malo opuštenija atmosfera, pre svega prijatnija kada su duga snimanja u pitanju.

Story: Na koji način pamtite svoje prve korake u glumi?

- Skoro da ih se ne sećam jasno, jer sam prohodala u pozorištu uz deku glumca i mogu slobodno da kažem kako su to moji prvi glumački koraci. (Smeh)

Story: Važili ste za veoma uspešnu šminkerku. Zašto ste odlučili da promenite profesiju?

- Nisam promenila profesiju, samo sam se vratila svojoj prvoj ljubavi. Počela sam s glumom u amaterskom pozorištu u Novoj Pazovi, gde sam i odrasla. Šminkala sam sebe i kolege za predstave te sam studirajući istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu usput završila školu šminke kod Romea Gorle, potom i Akademiju za TV i filmsku šminku Alexandro Flamingo . Na drugoj godini studija dobila sam stipendiju za glumu na BK akademiji, ali odbila sam je jer nisam imala podršku roditelja. Kada su 2006. počeli intenzivno da me biraju za reklame, spotove i serije, napustila sam set kao šminkerka i shvatila da je ovo druga šansa koju ne smem da ignorišem. Radim oba posla s istim žarom i ljubavlju, s tim što sam kao šminkerka te iste 2006. počela da radim za brend Yves Saint Laurent kao trener i šminker. Više od tri godine provela sam na relaciji Beograd–Pariz, a nakon toga posvetila sam se intenzivnoj edukaciji u vezi s negom kože i make-upom. Sarađivala sam s prestižnim časopisima i danas se odazovem kada me pozovu, a što se tiče šminke za snimanja, radim samo s nekoliko fotografa i dve domaće produkcije, uglavnom su to reklamni spotovi i namenski filmići.

Story: Da li vam je make-up i dalje hobi?

- Kada kažemo hobi, to uvek zvuči nekako neozbiljno, ljudi misle da se igrate, a ja sam vrlo studiozno pristupala svemu u životu. Završila sam dve srednje škole, fakultet, pregršt seminara, što za šminku i negu kože, što za jogu i meditaciju. Sve to dosta mi je pomoglo i izgradilo me kao ličnost, sve se nekako dopunjuje i čini celinu. Ne mogu sebe da zamislim bez glume, a ni bez četkica.

Story: Naše glumice, kada se okušaju u inostranim projektima, obično i nastave život van naše zemlje. Imate li i vi sličnu ambiciju?

- Moja glumačka karijera vezana je samo za inostrane projekte. S našim rediteljima skoro da nisam imala prilike da sarađujem kao glumica, a nadam se da će se to promeniti. Živim na relaciji Beograd–London kako privatno, tako i poslovno i nadam se da će takvo stanje potrajati.

Story: Ko vam je uzor od kolega?

- Želela bih da zaslužim da se nazovem koleginicom Kejt Blančet. Ako budem pola od nje, biću više nego zadovoljna.

Story: Koja saradnja vam je ostala u najlepšem sećanju?

- Sa Vensanom Kaselom.

Story: Mislite li da se u Srbiji može pristojno živeti od glume?

- Teško da ja mogu dati odgovor na ovo pitanje jer ovde ne živim od glume, ali vidite i sami koliko sjajnih glumaca odlazi. Mislim da je odgovor, nažalost, više nego očigledan.


Razgovarala: Moni Marković