icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Džej Ramadanovski: Upoznao sam sve poroke, ali nisam narkoman

Podeli:

Popularni folk pevač Džej Ramadanovski samo za Story govori o svom iskustvu sa porocima, otkriva da se i danas kaje zbog razvoda i priznaje da se ne stidi nijednog lošeg primera koji je pružao svojim ćerkama
foto: Vladimir Šporčić
foto: Vladimir Šporčić

Životni put četrdesetpetogodišnjeg folk pevača Džeja Ramadanovskog bio je posut i trnjem i laticama ruža. Izuzetan muzički talenat pomogao mu je da od uličnog šibicara postane jedan od najtraženijih vokala kod nas, ali i da kroz uspeh upozna tamniju stranu popularnosti koja ga je neretko vodila stranputicom. I kada je bio na vrhu i kada je bio na dnu, Džej je najčešće radio stvari koje su za njega bile ponajmanje dobre, želeći da u svakom trenutku punim plućima oseti sve prednosti života za koji se izborio. Ipak, istinska dobrota koju nije krio pred prijateljima, a ni pred neprijateljima, pomogla mu je da tokom godina vešto prebrodi prepreke i ostane svoj. Iako ga život nije mazio, a često je i sam izazivao sudbinu, pevač tvrdi kako bi, da se ponovo nađe na početku, sve prednosti i mane svog uzbudljivog i avanturističkog života iskušavao sa istim žarom. Uprkos tome što ne krije da nije bežao od brojnih poroka, zbog kojih je svojevremeno čak odslužio zatvorsku kaznu, harizmatični pevač žali jedino zbog toga što nije uspeo da sačuva porodicu. Nakon što se razveo od supruge Nade, trudi se da svojim ćerkama, trinaestogodišnjoj Jovani i dvadesetjednogodišnjoj Ani, obezbedi što svetliju budućnost, ali ih ne sprečava da uče na sopstvenim greškama. Nasuprot mnogim muškarcima, Džej priznaje da je vremenom postao veoma emotivna osoba kojoj je lako izmamiti suze, ali i kako se, uprkos mnogim lepoticama koje ga neprestano okružuju, poslednjih godina oseća usamljeno.
Story: Već godinama niste objavili novi album, a ipak ste jedan od najpopularnijih folk pevača kod nas. Zbog čega više ne snimate?
- Ne planiram da u skorije vreme objavim novi album, ali ću možda uskoro snimiti singl. Trenutno pregovaram sa jednim od naših najboljih muzičara, Goranom Bregovićem, da zajedno obradimo jednu bugarsku pesmu koja mi se sviđa i mislim da bi postala veliki hit kod nas. Goran je veliki profesionalac i želi da smislimo nešto novo, ali videćemo. Inače, ranije sam planirao da radim na novom albumu i pronađem nove pesme, ali jednostavno mi se nije dalo. Kompozitori i tekstopisci Marina Tucaković i Aleksandar Radulović Futa nedavno su doživeli veliku porodičnu tragediju, pa nisu bili u mogućnosti da sarađuju, a ja bez njih ne želim da idem u novi projekat. 
Story: Kada danas sagledate svoj život, jeste li ikada gajili nadu da ćete od dorćolskog šibicara postati jedan od najpopularnijih pevača?
- Nikada nisam sanjao da ću se baviti muzikom, a kamoli da ću postati jedan od najpopularnijih pevača. Mislim da je sve to bila sudbina, u jednom momentu Bog je dodirnuo prstom dete sa ulice i rekao mu da će biti pevač. Mada, iskreno, ja ni danas ne mislim da sam velika zvezda
Story: Koliko vam je u poslu pomoglo, a koliko odmoglo to što ste romske nacionalnosti što nikada niste ni krili?
- Mislim da to nema veze sa uspehom. Ako znaš da pevaš, napraviš svojoj publici dobru atmosferu i naknadno to dobro naplatiš, svejedno je da li si Rom ili ne. 
Story: Mislite li da ste hrabar muškarac bez strahova?
- Ne. Smatram da takav muškarac ne postoji ili je već u ludnici. 
Story: Čega se vi plašite?
- Plašim se nesreća u svojoj porodici ili da zbog brzog načina života ne doživim šlog i ostanem u kolicima. Eto, od toga me je jedino strah.
Story: Stidite li se da zaplačete javno?
- Često plačem, nekad od sreće, a nekad od tuge. Mogu da se smejem i plačem u isto vreme. Mislim da se treba kloniti ljudi koji ne znaju da plaču, jer su suze divne i odlika su iskrenih ljudi. 
Story: Poznato je da ste neprestano okruženi brojnim prijateljima, ali i devojkama. Jeste li uprkos njihovom društvu ponekad usamljeni?
- Naravno. Otkako sam se pre pet godina razveo, živim sa starijom ćerkom Anom i svaki put kad ona ode na fakultet ili kod dečka, osećam se veoma usamljeno. 
Story: Kako ste podneli razvod od supruge Nade, za koju i danas ističete kako je vaš najbolji prijatelj i najbolja žena na svetu?
- Moram priznati da sam posle našeg rastanka patio, ali mi je drago što smo se razveli na kulturan i civilizovan način. I kada smo bili zajedno, ali i danas kada više nismo u braku, tvrdim da je Nada moj prijatelj. U svakodnevnom smo kontaktu, čujemo se telefonom čak i po nekoliko puta dnevno, a nedavno sam organizovao letovanje za nju i svoju mlađu ćerku.
Story: Čemu učite svoje ćerke Jovanu i Anu?
- Ne učim ih, nego puštam da same shvate šta je dobro za njih. Ja ih samo savetujem, a Nada je uglavnom zadužena da razgovara sa njima o ženskim temama.
Story: Da li ste strog roditelj?
- Daleko od toga da sam sadista, ali granica mora da postoji čak i u banalnim stvarima, pa im tako recimo nikada im ne bih dozvolio da nadograde veštačke nokte od deset centimetara. Sve im pružam, u prilici su da sa mnom razgovaraju o bilo čemu, ali mora da postoji poštovanje. 
Story: Žalite li što zbog čestih nastupa i odsustvovanja od kuće niste mogli potpuno da učestvujete u njihovom odrastanju?
- Uopšte mi nije žao. Ja sam devet godina bio u domu Vasa Stajić u Zemunu i odrastao bez roditelja, dok su one svesne da sam ja uvek tu za njih. Ponekad mi se čini da je možda i bolje to što nisam stalno bio pored njih, kako bi se i same malo namučile kroz život.
Story: Da li vam je žao što nemate sina?
- Voleo bih da sam imao i muško dete, ali ako je Bog tako rekao, neka su meni ćerke žive i zdrave.
Story: Priželjkujete li da se ponovo oženite?
- Već sam malo ostario, pa o tome i ne razmišljam. Jeste da imam mozak kao sedamnaestogodišnjak, ali sam ipak napunio četrdeset i pet godina. (smeh). Pošto ne mogu sam, sigurno ću naći neku ženu sa kojom ću živeti i deliti i dobro i loše, ali ne znam da li ću opet stvarati novu porodicu.
Story: Često ste okruženi mladim i lepim devojkama. Kako im se udvarate?
- Ne udvaram se ja njima, nego one meni (smeh).
Story: Zbog vožnje u alkoholisanom stanju 2007. godine bili ste u zatvoru. Da li vas je to iskustvo promenilo?
- Ljudi koji nisu bili u zatvoru više se brinu i sekiraju od onih koji su tamo proveli neko vreme. Jedino o čemu sam tada razmišljao jeste moja porodica, da moram da obezbedim ćerke i kako da one uvek budu sigurne. Meni lično ništa nije strašno jer se lako prilagođavam pa mi ni danas nije problem da spavam na klupi. U zatvoru se uopšte nisam promenio, ako se to nije desilo tokom devet godina provedenih u domu kad sam bio mali, ništa drugo ne može da dovede do promena.
Story: Jeste li se stideli pred ćerkama zbog toga što ste im dali loš primer?
- Nije me bilo sramota ni u jednom trenutku svog života. Moje ćerke znaju ko im je otac i kakva je moja prošlost. 
Story: Ko vas čini ponosnim?
- Moja ćerka Ana, koja mi stalno pokazuje da mi se vraća sve što sam uložio u nju. Ona je pre nekoliko nedelja upisala treću godinu Univerziteta Megatrend i u šali joj kažem: Nemoj da mi praviš maler u kući.  
Story: Koji vaš najveći porok?
- Svaki moj porok je najveći. Radio sam sve što ne valja (smeh).
Story: Poslednjih meseci sve su glasnije priče da koristite narkotike. Ima li u tome istine?
- Nikada ništa nisam krio. Živeo sam na ulici od svoje devete godine i upoznao sve poroke, ali sigurno nisam narkoman. Da jesam, ne bih mogao da se bavim svojim poslom. Priznajem da sam svašta video, ali su priče da sam narkoman, stvarno preterane.
Story: Verujete li ljudima?
- Da i baš zato što im verujem, mnogi su me i prevarili. Nikada me nisu izdali poznanici, kao iskusniji prevarant takve bih odmah prozreo. To su činili moji najbliži prijatelji. Ali i posle svega, verujem ljudima i uvek ću ostati takav.
Story: Koliko posle takvih iskustava imate pravih prijatelja?
- Imam ih milion i stvarno ih doživljavam kao iskrene drugare, ali ne znam da li su i oni meni iskreni prijatelji ili se druže sa mnom samo iz koristi. 
Story: Dešavaju li vam se neprijatnosti na poslu?
- Ne postoji pevač koji nastupa po lokalima gde se pije i lumpuje, a da nije doživeo neki problem. Pošto svi znaju da sam i ja mangupčić, poštuju me pa nikada nisam imao velikih problema. 
Story: Da li ste ikada u životu imali kompleks niže vrednosti zbog svoje visine?
- Nikada. Sebe doživljavam kao latinskog ljubavnika ili modernog Italijana, a takvima visina ništa ne znači.
Story: Verujete li u Boga?
- Naravno. Ranije sam često išao u Crkvu Svete Petke, a sada povremeno odem i zapalim sveću za zdravlje svim bliskim ljudima.
Story: Kajete li se zbog nekih životnih postupaka?
- Kada bih mogao da vratim vreme, voleo bih da na drugačiji način rešim probleme i da ostanem u braku sa svojom Nadom. 
Story: Šta za vas znači izreka imao pa nemao?
- Takav je ceo moj život. Ranije se dešavalo da sa društvom odem u inostranstvo u krađu, posle čega bismo sve pare trošili na kocku, tako da sam jednog dana imao, a sutradan bivao go kao pištolj. Najbitnije je da sam živ i zdrav, a to koliko imam ili nemam, manje je važno.

Aleksandra Dimitrijević

Inicijalizacija u toku...