Predrag i Ana Rajković trenutno se nalaze u samoizolaciji u Beogradu, a jedva su čekali da iz francuskog grada Remsa, u kojem su živeli proteklih meseci, dođu u Srbiju kako bi se s najbližima radovali nakon što su saznali lepe vesti o trudnoći.
Vesti o trudnoći saznali ste u Francuskoj. Ana, kako si se osećala i na koji način je Peđa reagovao kad si mu saopštila da si trudna?
- Bila sam jako uzbuđena. Peđa i moj kum su čekali u dnevnoj sobi, a ja sam otišla da uradim test. Doduše, bila sam 100 posto sigurna da sam trudna, s obzirom na to da sam simptome odmah prepoznala. Svi zajedno smo čekali da vidimo šta će se desiti. Pošto da smo kupili test na francuskom jeziku, pokazao je neku reč upravo na ovom jeziku, a nismo znali šta to znači. Odmah smo brzo preveli. Smejali smo se mnogo.
NE PROPUSTITE
Da li biste voleli da sin Relja dobije brata ili sestru?
Peđa: Brata, naravno (smeh). Presrećni smo, jedva čekamo bebu.
Ana: Meni je apsolutno svejedno. I da Relja dobije batu ili seku, sigurno će se igrati i uživaće zajedno, jer je mala razlika.
Ana, kako podnosiš drugu trudnoću?
- Ne razlikuje se uopšte od prve trudnoće. Isto sam na početku imala mučnine i sve što ide uz to. Sad je konačno sve prošlo. Dve identične trudnoće.
Relja ima samo devet meseci. Da li je svestan da uskoro stiže novi član porodice?
Ana: Za sad još nije, ali mislim da će lakše prihvatiti novog člana, s obzirom na to da će još uvek biti mali. Imaće godinu dana i neki mesec.
Peđa, kako su izgledali tvoji karantinski dani protekla dva meseca?
- Trenirao sam dva meseca u nadi da će se nastaviti prvenstvo i da ostanem u što boljoj formi. Imali smo video-treninge s trenerima iz kluba. Oni su nam svake nedelje slali plan i program šta ćemo raditi te nedelje, tako da smo dobro radili u tom periodu. Takva je situacija bila. Bio sam srećan što sam vreme provodio sa suprugom i sinom, ali i sa kumom. Nikada nam nije bilo dosadno.
Ana, kako si ti provodila vreme?
- Moji dani u karantinu su izgledali kao po nekom programu. Relja je već beba koja ima svoj neki raspored i ja se uklapam u njega (smeh). Nije nam bilo dosadno jer nam se posrećilo da imamo društvo. Kum je ostao zarobljen kod nas u Francuskoj i nije mogao da se vrati u Srbiju. Imali smo društvo, bili smo zajedno sve vreme, zezali smo se... Prednost nam je bila što smo imali kuću i dvorište i dva meseca nismo izašli iz dvorišta. Zajedno smo provodili te dane. Sada smo u samoizolaciji 14 dana. Iskreno, sad malo i uživamo jer možemo da naručimo našu hranu (smeh). Radujemo se što možemo da vidimo porodicu. Ne kaže se džabe: Svuda pođi, kući dođi.
Mnogi su usavršili neke veštine u karantinu. Kakav je slučaj s vama?
Ana: Kod nas je jedino Relja razvio nove veštine. Uveliko je počeo da ustaje i hoda. On je jedini koji je nešto naučio u karantinu. Imao je svu pažnju od nas i sada smo se trudili svojski da mu ne bude dosadno. Ali, dva meseca u dvorištu je divno proveo.
NE PROPUSTITE
