Pevač britanskog sastava Jamiroquai, Džej Kej (41), pažnju javnosti skrenuo je na sebe prvenstveno fenomenalnim glasom i sjajnom muzikom, ali i neobičnim stajlingom koji uvek podrazumeva zanimljive šešire koji su, pored mnogobrojnih automobila, postali njegov zaštitni znak. Ovaj briljantni muzičar na sceni je dečački šarmantan i razigran, dok u stvarnom životu veoma pragmatično i glasno brani svoje stavove. Jedan je od onih koji retko govore o sebi, a koliko dobro čuva svaki trenutak svoje privatnosti, svedoči i činjenica da se nikada nije našao u središtu nekog skandala. 
Inače, ovaj umetnik se sa svojom grupom priključio impresivnoj listi izvođača koja će protresti glavni stejdž 12. EXIT-a, a nakon petogodišnje studijske apstinencije, ponovo su aktuelni s albumom Rock Dust Light Star. Ovaj svetski slavan bend vraća se u Srbiju šest godina posle beogradskog koncerta na kojem je nagovestio prošli album Dynamite, a od tada čini se da je njihov fanki-pop izraz dobio neke nove dimenzije.
Story: Zbog čega poslednjih godina retko dajete intervjue?
- Prestao sam da dajem intervju kada su me po hiljaditi put pitali koliko šešira imam u kolekciji ili o automobilima koje posedujem. Pa, zašto me ne pitaju nešto o Palestini? Išao sam i ja u škole, imam neko znanje, mogao bih da kažem određene stvari...
Story: Šta je na vas i vaše stvaralaštvo ostavilo veliki uticaj?
- Sa petnaest ili šesnaest godina gledao sam na televiziji emisiju o istrebljenju slonova u Južnoj Africi. Ubili su 30 ili 40 životinja i ostavili mladunce da se sami snalaze, što je stvarno uticalo na mene. Godinu dana kasnije, kada mi je bilo sedamnaest godina, napisao sam pesmu When You Gonna Learn?
Story: Osim što ste ljubitelj automobila i šešira, angažovani ste i u borbi protiv zlostavljanja životinja?
- Sećam se da sam u Rusiji gledao male obučene i izdresirane majmune, što me je užasnulo. Ako želite da se igrate dresure, učinite to sa svojom decom. Ne razumem ni ljude koji drže ptice u kavezima. Velike mačke ne možete da držite kao kućne ljubimce osim ako ih ne držite na lancu, a i tada ako vam na sekund oslabi pažnja, one će vam odgristi ruku i to s punim pravom. Otkud ljudima pravo da misle kako mogu da kontrolišu ostale vrste? Pre pet godina naterao sam sebe da odem u londonski Zoološki vrt čisto da vidim kako sve to izgleda. Posmatrao sam decu ispred kaveza sa majmunima, a jedna gorila ih je gledala jako tužnim očima. Uvek možete da znate šta životinja misli o vama po njenom pogledu.
Story: Jeste li ikada posetili neki cirkus?
- Radije bih platio da gledam slonove u njihovom prirodnom okruženju, nego kako ih neko tera da stoje na dve noge. Kao dete nikad nisam bio u cirkusu jer ni moja majka nije bila za to, a još od malih nogu učio sam da volim prirodu.
Story: Da li ste se ikada osetili kao zatočenik?
- Bio sam u klubovima gde su me stavljali na neko VIP mesto i gomila ljudi počela bi da me fotografiše, a da me pri tom nisu ni gledali u oči. U takvim situacijama osećao sam se kao majmun u kavezu.
Story: Na koji način se nosite s teretom slave?
- Ne interesuje me banalnost slave. Volim mir, tišinu i samoću koju dobijam kada posetim svoju brvnaru u Škotskoj. Tamo je vreme često grozno, ali to je prelepo mesto na koje mogu da pobegnem od svih gluposti.
Story: Poznati ste kao čovek koji često kritikuje britansku percepciju stvarnosti. Da li ste i dalje nezadovoljni stanjem stvari u Engleskoj?
- Narod se zaglupljuje popularnom kulturom i pretvaramo se u zemlju tračeva. To više nije Velika Britanija. I dalje pričamo o tome kako smo 1996. osvojili Svetski kup, što je divna tema, ali više nije zanimljiva. Britanci su najveći jadnici u Evropi. Italijani nam se podsmevaju i nazivaju nas nacijom četera i šopera i potpuno su u pravu. Svi pričamo samo o Bekamovima i Džordan. To je u stvari mala Britanija, a sve što nam stiže sa televizije i iz magazina pravo je đubre.
Story: Šta mislite, na koji način je moguće promeniti takvu situaciju?
- Na primer, ako se klinci potuku noževima, pošaljite ih da rade u vojsci. Tamo će naučiti nešto o tradiciji i steći malo poštovanja prema sebi samima.
Story: Vaši albumi oduvek nose poruku. Šta znači naziv novog albuma Rock Dust Light Star ?
- Mnogima je glavno zadovoljstvo da gledaju smešne klipove na Internetu, ali ja radije razmišljam o tome šta će se desiti sa planetom, što se odrazilo i na ovaj album koji nosi moj antireligiozan stav. Prevod bi glasio: Jednog dana Zemlju će udariti ogroman kamen, a kada vidiš veliki blesak na nebu, molitva neće pomoći i postaćemo prašina.
Story: Zbog čega ste pre dve godine želeli da zauvek stavite tačku na svoje bavljenje muzikom?
- Nisam bio srećan radeći sa svojom izdavačkom kućom. Imali smo svojih uspona i padova, ali na kraju se ispostavilo da je padova bilo ipak previše. Kada je spomenuta mogućnost mog odlaska, odmah sam iskoristio priliku. U tom momentu želeo sam da se povučem sa scene kako bih povratio inspiraciju, što mi je na svu sreću pošlo za rukom. Trebao mi je odmor i predah.
Story: Jeste li se plašili da bi ljudi mogli da vas zaborave?
- Većina ljudi smatra da ste gotovi kada jednom objavite Greatest Hits album, ali mi ne mislimo tako. Još smo živi i pozivamo ljude da se u to uvere na našoj turneji.
Story: Kako ste provodili slobodno vreme?
- Sve svoje slobodno vreme provodio sam leteći u svom helikopteru u potrazi za pravom ženom koja će mi roditi dete. Osećao sam se slobodnim i želeo sam da nađem ljubav. U tom periodu gitarista iz benda dobio je bebu i to mi je pomoglo da shvatim koliko i ja želim da postanem otac. Inače, nisam još spreman da se ženim pošto ne želim da izgubim svoju kuću.
Story: Jeste li trenutno u vezi?
- Pa dobro, neću vam reći jer sam javna ličnost i ne pričam o privatnom životu. Može mi se. (Smeh)
Story: Da li vam nešto nedostaje?
- Često govorim da su četrdesete najbolje godine u životu i stvarno u to verujem. Sada imam zanimljivu kolekciju automobila, lepe pse, kuće u Londonu i Škotskoj, ali nešto nedostaje na toj slici. Ali, znate šta, strpljenje je vrlina i ja sam trenutno najnestrpljivija osoba koja je ikada hodala planetom.
Priredila: Moni Marković
