icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Dragana Mirković: Ne umem da kontrolišem osećanja

Folk zvezda Dragana Mirković otkriva čime će iznenaditi supruga Tonija Bijelića za desetogodišnjicu braka, priča o tome kako zahvaljujući njemu više ne upada u depresiju i ističe da ne odustaje od trećeg deteta

Podeli:

1 / 5 Foto: Miloš Nadaždin

Dvanaest godina posle spektakularnog koncerta u Beogradu, folk zvezda Dragana Mirković (42) ponovo je 30. septembra pevala u srpskoj prestonici. U saradnji sa organizacijom Veliko srce, pevačica je svojoj publici u dvorani Sava centra priredila muzički spektakl humanitarnog karaktera. Neposredno uoči važnog datuma, u intervjuu za Story Dragana je pričala o deceniji braka sa suprugom Tonijem Bijelićem (40) koja se navršava dva dana uoči koncerta i otkrila zbog čega se, nakon depresivnih faza u koje je upadala, sve više plaši svojih emocija.

Story: Koji vam je od dva važna datuma bitniji, deset godina braka ili koncert?

- Godišnjica braka čini me veoma srećnom i uzbuđenom, ali s druge strane važan mi je i koncert jer je humanitarnog karaktera. Želim da novac stigne u prave ruke i sam nastup nije mi toliko važan, ali raduje me susret sa publikom koja je kupovinom karata takođe učestvovala u tom humanom gestu.

Story: Kada ste shvatili koliko interesovanje vlada za vaš koncert, jeste li zažalili što niste zakupili veći prostor?

- Naglasila sam da nije reč o solističkom koncertu i odlučila sam se za njega isključivo zato što je humanitarnog karaktera. Sava centar je posebno i pravo mesto za takav događaj, mada pomalo žalim što se nisam odlučila za veći prostor.

Story: Hoćete li uspeti da zadržite suze pred fanovima s obzirom na to da u Beogradu godinama niste nastupali?

- Mogu da se trudim koliko hoću, ali više ne mogu tako lako da kontrolišem emocije, čak ih se i plašim. Otkako sam postala majka, sve teže kontrolišem svoja osećanja. Ne brine me hoće li mi se razmazati šminka, već to što kao jaka i ozbiljna žena od četrdeset dve godine veoma lako zaplačem.

Story: Šta je još, osim majčinstva, doprinelo tome da ne možete da kontrolišete svoje emocije?

- Nije mala stvar kada ste dvadeset šest godina javna ličnost. Ne spadam u kategoriju ljudi kojima nije važno šta se o njima piše, već samo to da im slika u novinama bude veća. Pogađaju me sve neistine koje su se o meni pojavljivale u medijima. Dovoljno je samo jednom godišnje da me uznemiri takva nepravda, pa da zbog toga patim. Ali, ponekad znam da preterujem pa se rastužim i plačem zbog sitnice i po mesec dana.

Story: Da li se vaša reakcija na stres uvek manifestuje kroz suze ili znate i da se razbesnite?

- Ne umem da budem besna i uvek sam samo tužna. Više i ne plačem, samo se povučem u sebe i zaćutim dok nešto ne prebolim.

Story: Jeste li ikada zapadali u depresiju?

- Iskreno jesam, ali to je bilo ranije jer tada nisam imala ono što me sada čini snažnom, a to su Toni, Marko i Manuela. Pre zasnivanja porodice, često sam zapadala u depresivno stanje jer nisam imala ništa što bi me držalo jakom.

Story: Dakle, brak vas je ojačao?

- Jedna je vrsta emocija prema roditeljima i sestri, a sasvim druga prema suprugu koji me samo pogleda i kaže: Ljubavi, pa zašto se ti sekiraš? Idemo na piće i sa klincima u park. Zato mi je sada dovoljno pet minuta da prestanem da razmišljam o negativnim stvarima, što ranije nije moglo tako lako da se desi.

Story: Kako ćete obeležiti godišnjicu zajedničkog života?

- Uvek obeležavamo jubileje, ali ove godine upriličićemo posebno slavlje za prijatelje i familiju nakon mog koncerta u Sava centru. Ne mogu da slavim pre nastupa jer se bojim da ne promuknem (smeh).

Story: Šta ćete pokloniti suprugu za deceniju braka?

- Nebitni su mi pokloni jer to što slavimo deset godina srećnog braka, za mene je dar od Boga. Toni je moj anđeo čuvar i volim ga takvog kakav jeste. On mi daje najveću snagu i pruža utočište od svih problema. On je inače čovek koji ne pada na materijalne stvari jer sebi može sve da priušti. Pošto ja nikako ne mogu da mu uzvratim svu ljubav, pažnju i poklone kojima me obasipa, namučila sam se dok sam odlučila šta da mu ovog puta darujem. Nakon tri meseca, poklon je skoro gotov.  Budući da Toni obožava moj glas, pokloniću mu baladu koju sam nazvala Jedini. Snimila sam je pod velom tajne, da on ne bi saznao, a tekst je napisao moj drug Đole iz Beča. Zaplakala sam na prve njene taktove i dok je pevam ne mogu da obuzdam svoje emocije. Nekoliko stihova podeliću sa vama: Kada odu sve ptice sa mog ramena, kad se ugase zvezde iznad mojih obrva, goreće vatra u mojim očima, za tebe jedini moj u našim noćima.

Story: Kada ćete se useliti u dvorac koji ste kupili?

- Počeli su radovi oko njegovog renoviranja, a u toku je seča starih stabala koja ga okružuju. Godinama nije ulagano u taj dvorac i njegovu okolinu, tako da će čišćenje trajati četiri meseca. U međuvremenu, tu se sada snimaju scene za film Der Kardinal.

Story: Da li vas novac ponekad opterećuje i čini nesrećnom?

- Da, kao i popularnost. Naravno da je novac bitan u životu, mnogo toga mi olakša, ali zna da bude ogromno opterećuje i problem, naročito zbog reakcija nekih zlih ljudi. Ali, nisam ja tražila lagodan život, on se jednostavno dogodio. To je moj životni put i nemam pravo da ga menjam niti da se žalim, kao što se nisam žalila ni kada mi je bilo loše i teško. Mada, niko nije bez problema, koliko god da ima novca. I Paris Hilton, koja živi od tatinih para, ima problema iako malo ko u to veruje. Ja sam imala zdravstvenih problema do pre dve nedelje, a prilikom oporavka nisam smela da se umaram. Mesec dana strahovala sam hoću li se oporaviti jer solistički koncert mogu da pomerim, ali humanitarni nikako.

Story: Kontrolišete li redovno svoje zdravlje?

- Odlazim na sistematske preglede, ali pošto sebe još smatram mladom ženom, kao i svi mladi ne činim to dovoljno često.

Story: Kakva su Markova i Manuelina interesovanja?

- Najvažnije mi je to što su odlični učenici, imaju petice iz svih predmeta i učitelji ih hvale. Nimalo se ne razlikuju od svojih vršnjaka, komunikativni su, dobri prema drugima i veseli na mamu. Marko fizički podseća na mene, a Manuela na Tonija, ali od oba roditelja pokupili su najbolje osobine.

Story: Želite li i dalje treće dete?

- Otkako sam jednom pomenula da bih to volela, takvo pitanje postavlja mi se konstantno, ali odgovor više ne zavisi od mene. Da mogu, sada bih najradije postala majka, ali bojim se da se zbog te velike želje proces ne oduži. Svejedno mi je da li bi dete bilo muško ili žensko, samo daj Bože da mi se to dogodi.

Nikola Rumenić

Inicijalizacija u toku...