Vesna da Vinča: Mesto odakle se najlepše gleda na Beograd

Pre šest godina novinarka Vesna da Vinča napustila je širi centar prestonice i preselila se na obalu Save, gde je uz pomoć svojih, ali i ideja brojnih prijatelja, od broda napravila dom u kojem svaki kutak ima svoju namenu

- Rastanak je put ka savršenstvu – rekao je mudri Ivo Andrić. Sigurna sam da je mislio kako je rastanak, nažalost, uvek težak, kako sa ljudima, tako i idejama i prostorima. Krenula sam tim putem u trenutku kada sam odlučila da napustim mir salonskog stana na Neimaru i zamenim ga nemirom, suštinskim kvalitetom prirode u kojoj živim. Stalna promena koju sam izabrala za svoj ambijent, zahteva konstantnu prilagodljivost. Moramo da se menjamo kako bismo ostali isti – mladi, kreativni i zdravi. Ljudi zatvorenih sistema razmišljanja i života imaju velikih problema. U to sam sigurna

- Ljuljam se svakoga dana na brodu Eko-centra Beograda, kao u kolevci majke planete. Ne preporučujem to onima s morskom bolešću. Svakodnevno postižem fizičku i mentalnu ravnotežu, pa i kad trčim improvizovanim mostićem, tačnije daskama koje postavljam kada nadođe voda. Moj drug, genijalni novinar Miroslav Lazanski, jedne noći kada je bila postavljena ta skalamerija od čelika i drveta, nije smeo da je pređe. Moja zamenica Milanka redovno me tužno gledajući pita da li ja stvarno moram ovako da živim, a ja zaista uživam

Spremala sam ručak za nas dvadeset, a glavna ličnost bila je moja učiteljica Smilja Baštovanov. Ona me je naučila da učim i budem temeljna i uporna. Mnogo je izuzetnih susreta, zabava i večera koje su se ovde odigrale. Na brod redovno dolaze princeza Barbara od Lihtenštajna, knez Aleksandar Karađorđević, naslednik Burbona Sikst Anri de Burbon Parme, grof Filip Pikapjetra, a trenuci provedeni sa njima za mene su posebni, jer oni nemaju samo plemićke titule već se zaista tako i ponašaju.

-  Nas dvadesetak umetnika jednom prilikom organizovali smo na palubi doček Sunca, celu noć proveli smo u vrećama za spavanje i uz riblju čorbu, a Sunce izlazi baš negde oko glave spomenika Pobednik

- Uspela sam da napravim ono što me je naučio Artur Č. Klark, jedan od mojih sagovornika iz filma Nebo kralja Artura. Kada sam ga upitala kako je postao pisac, rekao mi je kako je taj posao izabrao onda kada je shvatio da će mu radno mesto biti samo na korak od kreveta.

- Ovaj brod bavi se ekologijom i to je moj posao. Živim na drugom spratu, a na prvom stanuju četiri nevladine organizacije: Mensa Srbije - NT centar, Informaciono društvo Srbije, Eko-centar Vratimo lepotu rekama i Red vitezova Svetoga Lazara. Moj lični prostor u kome radim i pišem otvoren je za sve ljude dobre volje. Nemam privatnost i ona mi ne treba. Kod mene su javno i privatno isti. Ljudi koji insistiraju na svojoj privatnosti skoro da su mi sumnjivi

Reč je o posebnoj inspiraciji koja briše vremenski horizont i po definiciji vraća u izvorno. Napisala sam mnogo toga na vodi, pa i doktorat Ekskluzivno TV novinarstvo, knjigu Poslednja poruka Nelsona Mandele, a sada pišem tekst Askezis i velika radost za kongres Hrana budućnosti -

- Kada je lepo vreme, uživam na palubi gledajući Kalemegdan i labudove koji se svakoga dana pojavljuju. Ako je loše, mada na brodu nema ružnog vremena, jer su ovde čak i magla, kiša i sneg čudesni, sve je uzbudljivo, a te vremenske prilike posmatram sedeći u svom radnom i spavaćem delu broda. Kompjuter sam postavila tako da stalno gledam u reku i Pobednika, sa željom da to budu uvek dva pobednika.

- U svom životu napravila sam mnogo lepih ambijenata. Trenutno preuređujem mamin dom kod Hrama Svetog Save, u stvari moj devojački stan. To je prostor s najlepšim pogledom u Beogradu. Radujem se kreiranju i uživam. Čekam mamu, Tanju Jugović, istoričarku umetnosti i opasnog kritičara, da se vrati s mora jer mi ona daje dodatnu energiju.

- Naši ambijenti služe da u njima iniciramo i sprovodimo princip stvaranja lepote, princip dobra, prijateljstva, odanosti i ljubavi. Ako to nije tako, zapitajmo se čemu sve to

Piše: Danilo Mašojević