Džejms Gandolfini: Divljak koji je ukrotio svoje mane

Iako je glumu odabrao da bi kroz likove izbacio višak emocija, ona je istovremeno u njemu budila mane koje su ga mnogo koštale. Droga i alkohol često su mu bili pratioci, a njegov životni put kratak da pokaže sve što je mogao

- Ako postanem poznat, to bi moglo da vam bude problem
- Ako na bilo koji način uspem kao glumac, ljudi će me znati, pa ako napravim neku glupost, oni će to znati. Na primer, Džejms, pa nešto drugo, ne znam, Leder? Džejms Leder? Nemam pojma, znao sam nekog lika koji se zvao Čarls Leder..


- Histerično su se smejali tome što ja stvarno mislim da ću ikada doživeti uspeh. Takva je moja porodica –

- Odanost porodici i prijateljima italijanska su osobina, trudio sam se da to razvijem kod sebe. Da li sam uspeo? Pitajte Italijane. Tu je i tvrdoglavost. Ne znam, mislim da sam poprilično Italijan. Uvek pomalo vičem dok pričam, i to je italijanski. Dobar deo moje porodice to radi. Od oca sam pokupio to što urlam kad nešto ne mogu da sastavim. Počinjem da vrištim kad ne mogu da zavrnem male šrafove u neke stvarčice, na primer da sklopim sto. Onda vičem: Ko je ovo izmislio, kakvo je ovo japansko đubre? Tako nekako. U poslednje vreme to uglavnom i ne radim, jedino kad se igram s decom, ali sećam se da sam morao da sastavljam Ikein nameštaj kad sam se prvi put oženio, psovao sam i vikao. Pamtim i kako je to izgledalo kod mog oca. Nekad je bilo baš smešno, a nekad i nije. Na majku sam povukao to što sam sklon preispitivanju sebe, povremeno depresivan i što dobro procenjujem ljude. Bar mislim –

- Neke od njegovih mana imam i ja

- Pokušavao sam da pobegnem od tih mana, ali teško je ući u takvu glavu ponekad. Rad na toj ulozi često me je i zabavljao, nemojte pogrešno da me shvatite, volim ljude s kojima radim, ali ima dana kad dođem na posao nedovoljno besan, pa nekako moram dodatno da pobesnim i to je... Prosto, kad sam bio mlađi, ta emocija bila mi je pristupačnija –

- Imao sam 21 godinu, a u klub su dolazili razni likovi: strejt, gej, sve vrste. Bio je to prvi noćni klub sa video-džokejem, puštali su se The Cars, Duran Duran... Bio sam premlad i trudio sam se da se ponašam kao da znam šta radim, a u stvari pojma nisam imao. Prvog vikenda naručio sam isporuku piva dovoljnu za šest meseci. Ipak, posle nekog vremena stao sam na noge i radio taj posao nekoliko godina. Napijao sam se, spavao sa ženama, provodio se. Video sam mnogo toga, a nisam morao da ustajem u pola sedam ujutro. I kasnijih godina svačim sam se bavio, bio sam šanker, izbacivač, radio sam kućnu dostavu, selidbe, prodavao knjige na ulicama Menhetna

Tu je Džim Gandolfini koji je, izgleda, odbacio nadu da će u životu steći stan. Pošto se seli po Njujorku već četiri godine, nikad nije stavio svoje ime na pločicu, nikad platio više od 400 dolara za kiriju i nikad nije živeo na jednom mestu više od deset meseci. Selidba za mene i nije velika stvar, kaže gospodin Gandolfini koji studira glumu, ali živi pretežno od konobarisanja i rada na građevini, Kad rušim sistem, jednostavno sve poubacujem u plastične kese za đubre i mogu da se uselim u drugi stan za par minuta. Ponovo bez mog imena na pločici. Dolazim i odlazim bez ikakvih obaveza i odgovornosti.

- Možda da bih istresao sve te emocije iz sebe. Mislim da sam veoma osećajan. Interesuju me ljudi i to kako događaji utiču na njih. Gajim snažan afinitet prema srednjoj klasi i plavim kragnama, ne sviđa mi se kako ih vlast tretira. Imam i veliku dozu gneva zbog svega toga, ali zdravu. Kad bih sve to držao u sebi, ne bi bilo baš dobro. I tako sam našao ovaj blesavi način života koji mi omogućuje da se bar malo angažujem oko toga i da uglavnom zaradim fine pare i ponašam se kao budala.

- Ne, ne zaista zapaženo –

-

Znao sam da ću uraditi nešto malo drugačije. Znao sam da neću moći... pa... To nije istina. Išao sam u koledž i onda je ta devojka koju sam znao umrla. Hajde da ne pravimo sad veliku priču oko toga –
Devojka koju sam znao poginula je u saobraćajnoj nesreći i ja sam... To me je veoma promenilo. Ne znam šta bi bilo da se sve desilo drugačije

Bila je pametna, divna devojka koja je radila dva posla da bi se izdržavala tokom školovanja i pomogla svojoj porodici. To što se desilo uopšte nije imalo nikakvog smisla. Izuzetno me je razljutilo. Pre toga učio sam za neki advertajzing ili tako nešto, a onda sam se promenio. Ne znam šta bi bilo da se to nije desilo, ali ovo sigurno ne bi. Gurnut sam u ovom pravcu. Ne znam zašto. Možda zbog mogućnosti da izbacim neka od tih osećanja. Ne znam... Nije to bilo ono da sam shvatio kako život ne treba traćiti. Ako mi je išta tog tipa sinulo, to bi bilo: Zašto planirati budućnost? Dođavola s tim. Dođavola sa svim ovim –

- Na neki način, tek sad shvatam koliko je to uticalo na mene. Mislim da se sad polako smirujem od tog gneva i da tek sad mogu sve to da sagledam. Mada, još utiče na mene. Ali, ne želim sad da se sažaljevam, niti bilo šta takvo. To je tragedija. Želim samo da naglasim kako je divna, divna osoba ona bila, a ne kako je to uticalo na mene –


- Moj sin – priznao je – to me je smirilo. Jer, ne možeš više da urlaš i psuješ unaokolo i ponašaš se kao idiot pošto to nije dobro ni za koga ko je u blizini. Kako stariš, uviđaš da je čitava ta oluja koja ne znači ništa u stvari nenormalna. Proveo sam predivno leto sa svojim sinom na obali, sve vreme bili smo na plaži ne radeći ništa. Kopali smo rupe u pesku i kvasili noge



- Kad treba da idem negde dalje po gradu, koristim skuter, ali to izaziva mnogo sažaljenja. Jedan prijatelj rekao mi je da izgledam kao Šrek i da prolaznici kažu: Pogledaj ono veliko na onom malom – objasnio je Gandolfini.
Iako je ostalima preporučio fantastičan burger, na tom intervjuu Džejms je jeo ribu.
- Gazio sam svoje telo dosta dugo i pitam se da li ću u narednih nekoliko godina sasvim iznenada negde da se zakucam. Zato se hranim zdravije i pijem mnogo manje. Želim da vodim računa o sebi

Piše: Igor Karanov