"Crko je! Crko je!"
Jos je i podvriskivao je sa izrazom lica, kao da cestita novu godinu. Ispostavilo se da je slicna atmosfera i u celoj firmi. Do nas dopire prilicno glasna muzika i zamor. Kolege iz druge kancelarije, znatno vece od nase o necemu glasno razgovaraju ali ne razaznajemo detalje od muzike. Zvuci od prilike kao kad nasa reprezentacija postigne go na veoma vaznoj utakmici. Marko koji je okrenut zidu i koji je do tada isto imao slusalice se prikljucuje:
"Sta je ovoj budali."
"Majkl Dzekson je u bolnici. Kazu i da je umro."
"Pa sto se ovi ovoliko raduju."
Na to nismo imali odgovor.
Rad u internet firmi ume da bude, sto nas narod kaze, debela ladovina. Ali bukvalno. Iz nekog razloga, u kancelariji naseg sefa, centralna klima radi osetno slabije, pa kad god je prisutan, a to znaci uvek, on toliko spusti temperaturu na termostatu da se mi posmrzavamo kao polutke kasapnici. Otprilike dva puta nedeljno dobijamo upalu pluca, a promrzline vise i ne racunamo.
Braca jankovic, Marko i Ivan i ja sedimo u kancelariji bez prozora, u zgradi koja je izgradjena na prostoru boks kluba gde je trenirao Mohamed Ali. Dok je napolju plus 40 mi, u zimskom ambijentu, aristokratski hladnih kancelarija, radimo na sprecavanju prevaranata da uzimaju novac ljudima koji koriste usluge nasih sajtove za upoznavanje. Svakodnevno prolazimo kroz profile korisnika i kao dubinsko pranje tepiha uklanjamo grinje to jest virtuelne lopove u pokusaju. Da ne bi ometali jedni druge, muziku slusamo preko slusalica pa i ako smo u sobici 3 sa 3 metra jedan sa drugim komuniciramo chatujuci. Normalno privatan email i facebook su ravnopravno otvoreni sa poslovnim aplikacijama. Ne moze catovanje sa nekim kog znamo vec 2 meseca virtuelno da ceka.
Paznju u toku Intenzivnog surfovanje netom mi je privuklo sto je Buca Tapir, poznati DJ rodom iz Nisa promenio Fejsbuk status na "Majkl Dzeksone volimo te" i natovario svoju internet stranicu "Trhiller-om", "Beat it" i drugim hitovima. Svega par sekundi kasnije kroz chat stize poruka od Ivana:
"Umro Majkl Dzekson."
Iskusno kucam u pretrazivacu "Michael jackson died". Najbolje sto uspevam da nadjem, da bih potvrdio Ivanovu informaciju, je da je Majkl u bolnici i da je u komi. Samo jedna mala, meni skroz nepoznata, internet stranica tvrdi da je mrtav. Na sajtu CNN uzivo snimak iz helikoptera bolnice u kojoj je Majkl Dzekson. Kucam.
"Nije jos potvrdjeno."
"Dovezen je u bolnicu nakon prestanka rada srca."
"Zvezda takvog kalibra ne umire dok je ne opeva CNN."
Ivan se okrece prema meni i kad smo uspostavili kontakt pogledom, skidamo slusalice bas u trenutku kada, iz nepoznatih razloga, momak koji za ceo svoj radni vek nije usao u nasu kancelariju je dotrcao uzvikujuci:
"Crko je! Crko je!"
Jos je i podvriskivao je sa izrazom lica, kao da cestita novu godinu. Ispostavilo se da je slicna atmosfera i u celoj firmi. Do nas dopire prilicno glasna muzika i zamor. Kolege iz druge kancelarije, znatno vece od nase o necemu glasno razgovaraju ali ne razaznajemo detalje od muzike. Zvuci od prilike kao kad nasa reprezentacija postigne go na veoma vaznoj utakmici. Marko koji je okrenut zidu i koji je do tada isto imao slusalice se prikljucuje:
"Sta je ovoj budali."
"Majkl Dzekson je u bolnici. Kazu i da je umro."
"Pa sto se ovi ovoliko raduju."
Na to nismo imali odgovor.
Pri povratku kuci slicna situacija me je zatekla i na ulici. Vozio sam motor pa sam mogao jasno da cujem mesanje muzike Majkl Dzeksona i glasno klicanje i vristanje od svuda. Iz stanova, iz mnogih automobila sa otvorenim prozorima su se smenjivali hitovi dok su prolaznici neretko igrali u ritmu muzike preminulog kralja popa. Ulice Majami Bica su iznenada dobile karnevalski izgled. Spontane zurke u njegovu cast sam zaticao skoro na svakom cosku.
Preseklo me je stomaku kada sam ispred moje zgrade video rotaciono svetlo 6 policijskih automobila i dva ambulantna vozila. To nikad nije prijatan osecaj. Srecom parkirani su sa suprotne strane ulice pa nisam imao dodatni razlog za brigu. Komsije su, su svojih balkona i prozora su pratili performans pod crveno plavim svetlim, uz nezaobilaznu muziku prve crne pop zvezde. Policajac, koga poznajem iz vidjenja, mi kaze da je komsika probala da pocini samoubistvo.
Penjem se stepenicama jer su oba lifta blokirana na zanjem spratu. I u mojoj zgradi peva Dzekson ako u najboljim danima.
"Je l ce pretekne? Sta kazu?" Pitam Jovanu.
"Sada je i zvanicno mrtav. Javili i na CNN..." Odgovara moj stariji sin Jovan koji prati stanje na internetu.
Jovana se takodje ukljucuje u razgovor:
"Sada sve i da je ziv, ako su na CNN javili da nije, nema bolju opciju. Mrtav je... Sta je bilo preko puta?"
"Valjda pravili zurku... spontano. Neka cura imala histerican napad. Pretila da ce da se ubije, da ce sve da ubije... Nema zivota nakon Majkl Dzeksona ili tako nesto."
"Kako li je bilo kad je umro Elvis Prisli?"
"Ja jesam stariji od tebe ali ne toliko da se secam. Ne verujem da je moglo da bude gore od ovoga. Na svim kanalima prekid programa. Svi emituju ili onaj helikopterski snimak ili spotove..."
Opstoj histeriji se pridruzio i moj telefon na koji su stizale brojne SMS poruke.
"The king is dead. Long live the King"
Iz sata u sat saznajemo stvari koje smo odavno trebali da znamo o pevacu kao svi uzorni Amerikanci. Ovde je izgleda od nacionalne vaznosti da se kopa po prljavom vesu poznatih. Saznajemo da je propao i da duguje 200 i vise miliona. Saznajmo da ima i troje dece sa tri razlicite medicinske sestre. Otkrivam da nije samoinicijativno izbeljivao kozu nego da je to neka bolest koja vreba svakog "used to be black" pevaca. Cujemo i da je bilo ljudi koji su ga licno poznavali, u sta licno ne verujem.
Zivot ide dalje pa sam i pored duboke zalosti u koju sam uteran morao sam da idem na svoj drugi posao. Te noci moj klijent je mister Edi, proizvodjac medicinske opreme iz Brazila koga recesija ocigledno ne zanima. Iz surove realnosti, masivnog tajkuna Rio De Zeneira koji se svuda krece u konvoju blindiranih dzipova, bekstvo u Majami i zamena dvanaest do zuba naoruzanih telohranitelja za12 skupih, jedva punoletnih, pratilja u skupoj pomracini nocnih klubova majamija je za njega kao odlazak i Diznilend.
Nista ne moze da mu skine osmeh s lica i neponovljivi osecaj anonimnosti. Ja skoro da i nisam telohranitelj vec mu dodjem kao PR dormenime, konobarice i menadzere klubova. Ne zeli covek da trosi energiju ni na sta osim na mlade ambiciozne pratilje i dobar sampanjac. Koliko sam ja uspeo da istrazim u tih 5 - dana koliko je u Majamiju nikad ne trosi manje od 25 000 dnevno. Pri tome ne racunam njegov sportski hobi kupovine dvoseda marke ferari ili lambodzini.
Te veceri u kluby "Mynt" je bila nezaboravna retrospektiva muzike Majkl Dzeksona umiksovanih u trenutne hitove haus muzike. Odlicna muzika uz podrsku fenomenalnog osvetljenja, sa video bimovima koju biju po svim zidovima kluba su nam davali osecaj da letimo u kosmickom brodu sa kapetanom Dzeksonom na komandnom mostu. Atmosfera je bila "letele su salvete, leteli su brushalteri". To je bila jedna od najboljih zurki kojima sam prisustvovao. Cak sam se opustio uz po neki koktel od neproporcionalno pomesane voooootke sa red bulom.
Tek kad sam dao Ediju da potise racun i kad smo polazili suocio sam se s acinjenicom da sam popio malo vise nego sto mogu da podnesem. Na srecu Edi je odavno bio zemlja zemlja i nije bilo sanse da provali da mu je vezni igrac zanemocao. Ispred kluba nas je cekala razvucena limuzina u obliku Eskalejda iz koje se cuo, naravno, Majkl Dzekson. Dok sam ubacivao jednu po jednu mladju punoletnicu u limuzinu sa milion sedista neko je poceo da me snazno vuce za moju original ralf loren kosulju sto mi kupila zena. Nisam nesto posebno reagovao, malo sto sam bio pripit a vise sto sam verovao da je neka od pijanih devojki u nekom desavanju koje, skoro da me se 
Ispostavilo se da je neki tip pijan pravio probleme u klubu pa je zbog agresivnog ponasanja izbacen. Par puta je zapocinjao kavgu sa obezbedjenjem na ulazu ali je bio samo izgurivan. Ja sam mu zalicio bas na izbacivaca kog trazi. Nokaut glavom uz zvuke Majkl Dzeksona je oznacio kraj veceri. U taksiju je, naravno, na radiju The King of pop.
Beske na margini:
Malo je osoba koje su toliko uticale na nas zivot u ovom veku kao Majkl Dzekson svojom muzikom ali i sa toliko skandala iza sebe. Ljaga koja je pala na njegovu karijeru i zivot nakon optuzbe za pedofiliju koja je resena vansudskim poravnjanjem nikad nece biti skroz oprana ali je od znacaja priznanje Jordana Cendlera da ga je rodjeni otac naterao da lazno optuzi Dzeksona radi zamasne materijalne koristi.
Vredi spomenuti da Majkl Dzekson nikada nije stedeo ni vremena ni novaca kada su u pitanju dobrotvorne svrhe. U ginisovoj knjizi rekorda za 2000 Majkl se pojavljuje kao svetski rekorder medju zvezdama popa u donacijama dobrotvornim organizacijama.
Brojac pokazuje preko 20 sampubistava vezanih za smrt kralja popa.
The king is dead. Long live the King
