Piše: dr Miodrag Manigoda,
specijalista neurologije,
Opšta bolnica MediGroup
Kada bismo čitaoce ovog magazina pitali da li postoji neko od njih ko nikada nije imao problema sa glavoboljama, odgovor bi bio gotovo sigurno negativan. Svi podaci govore da se ovo medicinsko stanje može smatrati jednim od najčešćih zdravstvenih problema. U svakom trenutku od 50 do 60 odsto svetske populacije pati od raznih oblika glavobolje. Pri tom, pacijenti se fokusiraju na bol i propratne tegobe samo sa jednom idejom - kako da ih se oslobode. Međutim, šta se krije iza svega ovoga, zapitamo se tek naknadno, nažalost, nekada i suviše kasno.
MOGUĆI UZROČNICI
Glavobolje se mogu podeliti u dve velike grupe: primarne i sekundarne. Primarne su one glavobolje koje predstavljaju oboljenje samo za sebe, odnosno nisu uzrokovane nekom drugom bolešću. U ovu grupu spadaju migrena, tenziona, klaster glavobolja i one se najčešće javljaju, a njihov uticaj na svakodnevni život pojedinca zaista je ogroman. Prirodni tok ovog zdravstvenog problema može biti dvojak: može ostati u takozvanoj epizodičnoj formi, kada se napadi javljaju manje od 15 dana mesečno, ili preći u stanje koje se zove hronična dnevna glavobolja. U tim slučajevima pacijenti gotovo svaki dan imaju tegobe ove vrste. Retko kad je to udruženo sa stanjima koja ugrožavaju život. Recimo, kod migrene s aurom povećan je rizik od nastanka moždanog udara, a posebno kod žena koje su pušači i uporedo s tim koriste oralna kontraceptivna sredstva. Sekundarne glavobolje nastaju onda kad postoji neki uzrok, odnosno zdravstveni poremećaj. Čitav niz oboljenja i stanja može se manifestovati pojavom glavobolje, na primer to mogu da budu blage infekcije, disfunkcija vratnog dela kičme, problemi s očima, kao i zapaljenje moždanih opni, tumor mozga...
ŠTA NAM JE ČINITI?
U većini slučajeva, ne odlazimo kod lekara već sami uzimamo uobičajene analgetike. I zaista, ovakav postupak uglavnom pomaže. Međutim, da li je to dugoročno rešenje? Svakako nije. Bez obzira na to o kakvoj je glavobolji reč, neophodno je potražiti stručnu pomoć neurologa radi uspostavljanja adekvatne dijagnoze. Naime, glavobolja može biti simptom veoma ozbiljnih oboljenja čije je inicijalne znake neophodno prepoznati na vreme i što hitnije otpočeti sa daljim tretmanom. Ovo su samo neke od situacija koje predstavljaju takozvane crvene zastavice upozorenja: na primer ako se javljaju kod osobe starije od 50 godina, veoma su jake, ukoliko se njihov intenzitet, učestalost i trajanje pojačavaju s vremenom, zatim glavobolja udružena sa povišenom telesnom temperaturom, zategnutim vratom i pojavom osipa po koži... Ono što je ključno za razumevanje jeste to da je ovo veoma čest poremećaj, ali da se potcenjuje njegov značaj u opštoj populaciji. Da bi se popravio kvalitet života kod osoba koje pate od ovog zdravstvenog problema, odlazak kod lekara predstavlja jedino pravo rešenje.
GLAVOBOLJE I HORMONI
Praksa potvrđuje da postoji međusobna povezanost pojave glavobolje i faza menstrualnog ciklusa kod žena. Ovakva povezanost postoji zbog uticaja koji varijacije polnih hormona estrogena i progesterona imaju na pojavu migrene. Treba napomenuti da varijacije nivoa polnih hormona kod žena nisu uzrok migrene, već samo jedan od okidača. Pored toga, kao jedan od mogućih uzroka sekundarnih glavobolja, javlja se i snižena funkcija štitne žlezde ili hipotireoza.
REŠENJE PROBLEMA JE U HRANI
Glumica Marša Kros svojevremeno je otvoreno govorila kako je imala problem sa glavoboljama koje su naročito bile izražene u predmenstrualnom stanju. Uz kombinaciju svežeg povrća i voća i regulisabha ishrane, uspela je da smanji bol u glavi na minimum. Dok je ranije takav problem rešavala pomoću lekova, danas ga uspešno otklanja zdravim načinom ishrane.
