Piše: Milica Zarin, psihoterapeut
Dobar deo vremena i energije ulažemo u razmišljanje o budućnosti: šta želimo da postignemo, koji su nam ciljevi, gde bismo voleli da putujemo, živimo, s kim da provodimo vreme, na koji način. Mnogo toga i uradimo za svoj komfor: sređujemo prostor u kojem ćemo živeti, planiramo i ulažemo u budućnost, trudimo se da obezbedimo, zaštitimo i tačno predvidimo i isplaniramo svoj život.
Nesreće se dešavaju iznenada, neočekivano, naglo i najčešće ih je veoma teško predvideti. Prirodne katastrofe kao što su poplave, klizišta, erupcije vulkana, zemljotresi, snežne oluje, vatra, uragani, tornado, pogađaju celokupnu zajednicu ili njen veći deo. Ovakve kataklizme izazivaju veliku emocionalnu patnju, ljudske i materijalne gubitke, medicinske i socijalne probleme, velika razaranja i uništavanja. Saniranje posledica zahteva angažovanje čitavog društva, u materijalnom i psihološkom smislu.
Emocionalna pitanja
Na mentalnom planu, masovne nesreće izazivaju veliku emocionalnu patnju i gubitke. Osnovna načela i uverenja po kojima živimo tada su poljuljana. Ljudi pogođeni katastrofom ne osećaju se bezbedni, odnosno narušena je iluzija bezbednosti koja se do tada podrazumevala: To se ne dešava tamo negde, već ovde i meni, znači nisam bezbedan i neranjiv kao što sam mislio. Poljuljan je doživljaj života i sveta kao smislenog: nesreće se dešavaju bez obzira sto sam dobar i vredan čovek. Još jedno od preispitivanje aktivira se posle nesreće: Zašto ja, zašto to baš meni da se desi, da li sam to nečim zaslužio, da li sam obeležen zbog nečega?
Osećanja koja se javljaju posle nesreća najčešće su: strah, tuga, krivica, bes, ljutnja, osećaj bespomoćnosti, lake ranjivosti, beznadežnosti, osećaj gubitka kontrole nad životom i svojim emocijama, nesanica, noćne more, stalno razmišljanje i vraćanje slika kriznih događaja. Sve ove i mnoge druge reakcije jesu normalne ljudske reakcije u nenormalnim i vanrednim okolnostima. Neke od njih su kratkotrajne i prolazne, a neke ostavljaju dubok trag na čovekovo kasnije funkcionisanje.
Solidarnost
Masovan odziv građana i institucija u pomoći i angažovanju područjima koje je pogodila prirodna katastrofa jeste dobar znak i govori o velikim mogućnostima da se posledice katastrofe saniraju na najbolji mogući način. Visok stepen saosećajnosti i volje da se pomogne svakome ko je u nevolji, upravo vidimo i doživljavamo ovih dana. Materijalnom i psihološkom pomoći unesrećenima dokazujemo upravo ono što im je u ovom trenutku najpotrebnije: da su sada sigurni, da nisu sami, da mogu da se oslone na nekoga i na taj način bar malo povrate osecaj kontrole i tlo pod nogama koje im je sad izmaknuto. Prva pomoć ugroženima podrazumeva brzu i neposrednu intervenciju u saniranju povreda, obezbeđivanju osnovnih životnih namirnica, odeće, lekova, pružanje neophodne nege i terapije, psihološku podršku, saosećanje. Osnovni cilj jeste pomoći ljudima da što lakše prebrode ono što su doživeli, da se što pre prilagode novonastaloj situaciji i vrate svakodnevnoj rutini. Treba imati u vidu da su najviše ugroženi ljudi kojima se desila nesreća, ali veliki teret podnose i njihove porodice, očevici, spasilačke ekipe, prijatelji, rodbina, kolege, grupa osoba koje su imale slično iskustvo, pomagači i mnogi drugi.
Kako pomoći?
Posle prve pomoći, neophodna je dugoročna i kontinuirana pomoć ugroženima u svakoj sferi života: na radnom mestu, u školi, vrtiću i svim ostalim ustanovama. Naš cilj kao društva treba da bude da tim ljudima što pre obezbedimo uslove i pružimo mogućnost da se ponovo vrate svakodnevnom funkcionisanju koje je nasilno prekinuto. Tako konkretno pomažemo ugroženima, ali i kao društvo stičemo kolektivnu odgovornost i zrelost. Svako od nas treba da pomogne u skladu sa svojim mogućnostima (materijalno i podrškom) jer u ovakvim situacijama shvatamo da niko od nas nije zaštićen, obezbeđen, pošteđen – ljudska konačnost i prolaznost je neminovna.
U svim društvima i u gotovo svim situacijama postoje pojedinci bez čvrstih moralnih načela i etike koji pokušavaju, a nekad i uspevaju da iskoriste ljudsku nesreću zarad svoje kratkoročne dobiti. Takvi slučajevi ne treba da nas obeshrabre i demorališu u pružanju pomoći, ipak je mnogo više pozitivnih primera i humanih ljudi koji nesebično i velikodušno na sve načine pokušavaju da pomognu unesrećenima.
Iako se nesreće statistički gledano retko dešavaju, ipak se dešavaju i njihove posledice su velike. Život bez patnje nije moguć i toga smo svi svesni. Od velikog značaja je da pomognemo žrtvama da ne osećaju bespomoćnost, beznađe, patnju, bol, trpnju, pasivnost. Treba da im pomognemo da žive jer uprkos nesreci i katastrofalnim posledicama, mukama i nevoljama oni jesu preživeli.
- Preživeti znači pobediti i to pobediti uprkos - uprkos nedaćama, bolovima, ozledama, uprkos osećanju bespomoćnosti. Pobediti znači ostati na svojim nogama i nastaviti život. (citat iz knjige Od žrtve do preživelog Jelena Vlajković)
Dženifer Hadson: Borba za zdrav razum
U oktobru 2008. godine oskarovka Dženifer Hadson doživela je porodičnu tragediju kada su njena majka Darnel Donerson i brat Džejson Hadson pronađeni mrtvi u glumičinoj kući u Čikagu. Pozivajući se na policijske izvore, mediji navode kako postoji mogućnost da su se ubistva dogodila nakon porodične svađe. Dženifer se godinama nakon toga borila sa ovim stravičnim porodičnim gubitkom, ali je tek posle razgovora sa psihijatrom naučila da živi sa činjenicom da su njeni voljeni nasilno napustili ovaj svet.
