Zavisnost od društvenih mreža

0
Kada opušteno ćaskanje sa prijateljima preko društvenih mreža prerasta u opasnu zavisnost zbog koje možete da izgubite kontakt sa stvarnošću i kako da čari svetske mreže postanu korisna alatka za intelektualni i kreativni rast, objašnjava naša stručna saradnic
Foto: Vladimir Šporčić
Foto: Vladimir Šporčić

Nedavno je na jednom internet portalu objavljen video na kojem su glumci prikazali parodiju koja pokazuje kako zavisnost o gedžetima i društvenim mrežama može otići predaleko. Naime, oni su predstavili zaljubljeni par koji tvituje i postavlja fotografije na svoje Facebook profile prilikom ljubavnog odnosa. Gde je tu granica, kako da odredimo koliko vremena možemo da provodimo na društvenim mrežama a da se to ne pretvori u zavisnost, kako one utiču na naše svakodnevno funkcionisanje, na koji način oblikuju našu svest, samo su neka od pitanja i tema istraživanja kojima se psiholozi, sociolozi, analitičari savremenih medija bave poslednjih nekoliko godina. Fenomen intenzivnog konzumiranja sadržaja na društvenim mrežama, odnosno interneta uopšte, najbolje ilustruje predlog da nova američka klasifikacija mentalnih poremećaja uvrsti ovaj fenomen u posebnu kategoriju kibernetskih poremećaja. Poremećaji zavisnosti se, uopšteno gledano, odnose na kompulsivno ponašanje osobe, a kao posledicu imaju brojne negativne efekte po život i zdravlje pojedinca. U skladu sa tim, zavisnost od društvenih mreža možemo definisati kao neizdrživu potrebu za intenzivnim korišćenjem Facebooka, Twittera i drugih društvenih mreža tako da one utiču na svakodnevni život pojedinca. Kako to izgleda u stvarnosti? Osoba provodi veliki deo vremena u aktivnostima vezanim za sadržaje na društvenim mrežama (na primer proveravanje broja lajkova, statusa, potraga za prijateljima, besomučno fotografisanje sa jedinim ciljem da se fotografija što pre postavi na FB ili Instagram, čekiranje na mestima na kojima se trenutno nalaziš i potreba da se menšnujuje aktuelna situacija). Zbog toga se zanemaruju uobičajene aktivnosti (školske/poslovne obaveze, učenje, kućni poslovi, druženje u realnom vremenu sa prijateljima) i tom prilikom nastaju poteškoće da se prekinu sve aktivnosti koje su u vezi sa društvenim mrežama, čak i onda kada osoba instinktivno oseća da je vreme da se to učini.



SIMPTOMI

Neki od simptoma koji mogu ukazivati na potencijalni problem kada je u pitanju vaš odnos prema online društvenim zajednicama  jesu sledeći:
·    provodite najmanje četiri sata dnevno koristeći društvene mreže;
·    gde god idete, sa sobom nosite svoj smartphone /leptop /tablet (čak i u kupatilo);
·    prvo što uradite ujutru jeste provera mejlova, statusa, lajkova (a to je takođe i poslednje što uradite pred odlazak na spavanje);
·    otkazujete dogovorene aktivnosti i druženja sa porodicom i prijateljima jer je vaša potreba za četovanjem jača;
·    osećate anksioznost i uznemirenost u situacijama kada ne možete da pristupite mreži;
·    imate utisak da ćete se fizički razboleti ukoliko vam je omiljena društvena zajednica nedostupna više od dva dana.

KAKO SE IZLEČITI

Osobama koje pate od poremećaja preterane upotrebe društvenih mreža možemo pomoći na dva načina:
Prvo: Preporučuje se uporna umerenost u korišćenju interneta (generalno) i kontrolisanje vremena provedenog na društvenim mrežama . Zahtev za potpunim prestankom korišćenja interneta nije neophodan.
Drugo: Osobama sa ozbiljnijim problemom zavisnosti, kod kojih je ustanovljen i psihijatrijsko-psihološki komorbiditet, preporučuje se prepoznavanje i razumevanje osnovnog problema koji stoji iza problema zavisnosti. Neophodna je pomoć i podrška porodice i poznanika, kao i stručna pomoć. Kod najtežih oblika zavisnosti preporučuju se čak i manje doze antidepresiva ili anksiolitika. Takođe, predlaže se rad na uspostavljanju funkcionalnih odnosa putem individualne, porodične ili grupne terapije.
Kako bismo čari svetske mreže pretvorili u korisnu alatku za intelektualni i kreativni rast i razvoj, neophodno je sledeće: strukturišite svoje vreme provedeno na internetu, zapisujte koliko vremena dnevno provodite na društvenim mrežama, vodite evidenciju nekoliko dana i zatim napravite plan radne online nedelje, zadajte sebi koliko ćete vremena provesti četujući, postujući i šerujući, a u međuvremenu - iskoristite divne oktobarske dane i nagradite sebe i prijatelja šoljicom kafe i čašicom razgovora - in real time.

RIJANA
Život na internetu



Pop zvezda sa Barbadosa Rijana (25) samo je jedna u nizu poznatih ličnosti koje bukvalno žive na društvenim mrežama. Pevačica deli sa svojim virtuelnim prijateljima gotovo svaki trenutak iz privatnog života, pa smo tako zahvaljujući njenoj zavisnosti od interneta imali prilike da saznamo kako uživa u marihuani i u ludom provodu sa drugaricama, ali i kako izgleda bez šminke i odeće.

Piše: Marija Timotić, psiholog Faktor plus, marija.timotic@gmail.com


Priredila: Jelena Kulović

makonda-tracker