Neprirodna reakcija odbrambenog sistema na materije, koje obično nisu škodljive, naziva se alergija. One se javljaju u raznim oblicima i razlikuju se po težini, od blago neugodnih do onih opasnih po život. Procenjuje se da jedna petina stanovništva zapadne hemisfere pati od alergija. Imunološki sistem štiti organizam od stranih materija koje su poznate kao antigeni, tako što stvara antitela i druge hemijske supstance da se bore protiv njih. Alergijska reakcija javlja se kad imunološki sistem ne može da razlikuje dobro od lošeg, pa oslobađa vrstu hemijske materije koja se zove histamin da ona napadne bezopasnu materiju kao da se radi o pretnji. Postoje razne alergije, od onih kožnih na lekove, hranu i insekte, ali čini se da čovečanstvo danas najviše muče respiratorne alergije, posebno polenske. Zima je jedini period kada polenske alergije spavaju, dok su ostala tri godišnja doba pogodna za ovu vrstu problema.
UPORNA AMBROZIJA
Već krajem februara u vazduhu mogu da se nađu polenova zrna drveća, od aprila i trave, a od avgusta do kraja oktobra prisutan je polen korova. U oktobru, na primer, po kalendaru cvetanja aktuelne su alergije na polen korova: ambrozije, trave, koprive, pelina, štireva. Ambrozija se održava čak do prve trećine novembra. Postoji precizan kalendar cvetanja biljaka kojim se prate sezone cvetanja na nedeljnoj bazi i mere koncentracije polena u vazduhu, ne samo za Beograd, već i za sve veće gradove u našoj zemlji. Na teritoriji Srbije povećana je koncentracija ambrozije, koja od 24 alergene vrste korova ima najviše alergenih svojstava. Polen ambrozije jedan je od najznačajnijih alergena u vazduhu i on se vetrom prenosi na velike razdaljine. Zbog specifičnog hemijskog sastava, polenova zrna izazivaju alergijske reakcije (bronhitis, konjuktivitis, astmu) kod velikog broja ljudi.
Polinacija po evropskim standardima počinje 1. februara i traje do 1. novembra. Na našem području prate se 24 alergene vrste polena, čija je granična vrednost 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, a za ambroziju ta granica spuštena je na 15 jer spada u jedan od najvećih alergena. Ambrozija ima više od 50 alergenih svojstava u jednom zrnu, a kritične koncentracije ove korovske biljke prisutne su u avgustu i septembru, što je veoma važno za ljude koji imaju problema s ovom vrstom polena. Simptomi preosetljivosti na ambroziju manifestuju se u vidu kijanja, peckanja i suzenja očiju, obilnog curenja sekreta iz nozdrva i zapušenosti nosa, što traje tokom čitave sezone, a ukoliko pored navedenih pokazatelja pacijent otežano diše, žali se na stezanje i bol u grudima, u pitanju je sezonska bronhijalna astma uzrokovana alergijom na ambroziju. Osobe alergične na ambroziju trebalo bi što manje vremena da provode u prirodi, da zatvaraju prozore ujutro i uveče kad je koncentracija polena ambrozije najveća, kao i da se u slučaju navedenih tegoba jave lekaru. Količina polena u vazduhu je najviša kada je toplo i suvo vreme sa slabim vetrom, a najniža tokom hladnih i vlažnih dana. Alergija se prvi put može pojaviti u bilo kom uzrastu, ali najčešće se javlja kod dece i mlađih osoba. Ekcem se javlja već u prvim mesecima života, tokom prvih godina alergijska kijavica, a zatim i astma. Kod nekih pacijenata simptomi se povlače posle puberteta, ali mogu da traju i do duboke starosti. Problemi počinju sa pojavom polena, a povlače se najčešće sa prestankom cvetanja biljke koja izaziva reakciju. Takođe, ne postoji ni određena starosna granica posle koje prestaje opasnost od alergije.
TAJNA JE U JAČANJU IMUNITETA
Kada prođe sezona alergija, pacijent treba da se javi lekaru i uradi alergološka ispitivanja radi primene određene imunoterapije, koja predstavlja jednu vrstu vakcine protiv uzročnog alergena. Dok vakcinacijom protiv zaraznih bolesti podstičemo naš imunološki sistem da se bori protiv mikroorganizama, specifičnom imunoterapijom pokušavamo da umanjimo reakciju imunološkog sistema, to jest da stalnom primenom odgovarajućih doza alergena stvorimo toleranciju na uzročni alergen. Uvek treba koristiti standardizovane vakcine i za subkutanu imunoterapiju najčešće se primenjuju doze od pet do 20 mikrograma glavnog alergena. Budući da je klasična imunoterapija sa potkožnim injekcijama bila praćena burnim kožnim reakcijama (crvenilo i otok na mestu davanja), a opisane su i sistemske neželjene reakcije sa mogućnošću nastanka i anafilaktičkog šoka, ovaj metod sve više ustupa mesto sublingvalnoj imunoterapiji. Ovde se koriste veće doze standardizovanih alergena koje se primenjuju u kapima, a stavljaju se pod jezik. Istraživanja pokazuju da je ovaj način podjednako efikasan kao i klasična subkutana imunoterapija, ali bez opasnosti od neželjenih reakcija. Imunoterapija se preporučuje osobama s alergijskom kijavicom kod kojih je bolest nedovoljno regulisana primenom lekova, kao i kod bolesnika koji ne žele farmakoterapiju.
Najbolji rezultati postižu se u lečenju polenske kijavice. Kod pacijenata alergičnih na više vrsta polena, rezultati su nešto slabiji nego u slučajevima monosenzibilizacije (alergija na jednu vrstu alergena). Tretman se započinje van sezone polinacije (kraj novembra - decembar), a prvi rezultati uočavaju se već prve godine. Ukoliko se tretman pokaže efikasnim, nastavlja se po odgovarajućoj šemi minimalno tri, a najviše pet godina. Povoljan efekat održava se najmanje još tri godine po prekidu tretmana.
Dr Mimica Jovanović Nenadić, spec. pulmologije
