Svaka priča o podvodnom hokeju počinje jednim imenom - Alan Blejk. On je 1954. godine osmislio "zimsku razonodu za britanske ronioce"...
Ova izuzetno dinamična igra (tada poznata kao "Octopush") imala je isprva cilj da i tokom hladnih meseci ronioce "čuva" u top formi. Međutim, kako je njena popularnost rasla, 1980. održano je prvo zvanično svetsko prvenstvo, u Vankuveru. Od pet zemalja koje su učestvovale u takmičenju (Kanada, Holandija, SAD, Velika Britanija i Australija) Holandija je osvojila zlato, ali svima je bilo jasno da je ovo sport koji će omađijati svet.
U autobusu sam se upoznao sa jednim čovekom, ime mu je Dejan. On mi je rekao za podvodni hokej. Posle šest meseci sam došao i upoznao se sa celom ekipom..." kaže Marko Vuksanović, jedan od članova kluba Calypso sa kojima samo razgovarali.
Osim što je veliku popularnost stekao u Velikoj Britaniji, Južnoj Africi, Francuskoj i još oko 60 zemalja širom sveta, podvodni hokej aktivno se igra i u Srbiji.
Prožet adrenalinom kome je teško odoleti, ovaj sport stigao je kod nas pre oko 20 godina, kada je žena koja se ne boji nepoznatog iz Južnoafričke republike umesto suvenira ponela prve palice i pakove.
Ljubav, društvo, zdravlje, voda", Milan Vukotić.
Kao jedini trodimenzionalni sport koji se igra na dnu i na dah, privlači dosta pažnje.
Ne morate da budete profesionalni ronilac, ali treba da imate savladanu tehniku plivanja i da budete dobro utrenirani", izjavila je jednom prilikom naša rekorderka u ronjenju i vlasnica kluba Calypso, Božana Ostojić.
Iako mnogi smatraju da je podvodni hokej isključivo muški sport, srpsku prestonicu krasila je ekipa devojaka kojima je malo ko smeo da izađe na crtu. Mladi, stari, suviše zauzeti, sanjari... nema onih koji bi odoleli. Kažu da nakon što probate, najgore što može da vam se dogodi je da se ne vratite pod vodu.
Strast, adrenalin, druženje, progres", Stefan Ljiljak.
Svaki igrač mora imati masku za ronjenje, disaljku, palicu, peraja, kapicu (poput vaterpolo kapice sa štitnicima za uši, označenu brojem, crnom ili belom bojom, kako bi se raspoznavali igrači) i zaštitne rukavice.
Najopasnija povreda je pucanje bubne opne. To na utakmici ne može da se dogodi, jer imamo kapice koje nam štite bubne opne, ali na treninzima (ukoliko igrač nema kapicu)... moguće je, kada se pravi okret", kaže Milan.
Pak težak do 1,5 kilograma izrađen je od olova, ali obložen plastikom. Utakmica traje dva puta po 15 minuta, sa tri minuta odmora (između poluvremena). Pravila se moraju poštovati i utakmice se mogu pratiti.
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
