'Ustav Republike Hrvatske' u produkciji Interfilma i distribuciji Blitza, je ljubavna priča o mržnji, inspirisana stvarnom zemljom, priča koja razotkriva sve naše netrpeljivosti, predrasude i mržnju prema različitostima. To je priča o hrabrosti da danas budeš ono što jesi i pokušaju da se uprkos svemu voli.
U glavnoj ulozi pojavljuje se proslavljeni srpski glumac Nebojša Glogovac u najkompleksnijoj filmskoj ulozi u karijeri. Nebojša u filmu glumi profesora u penziji, koji je pritom deklarisani homoseksualac i transvestit, dok uz njega još igraju Ksenija Marinković, Dejan Aćimović i Božidar Smiljanić, a scenario potpisuje Ante Tomić zajedno s Rajkom Grlićem.
Rajko Grlić koji je publiku oduševio filmovima kao što su 'Samo jednom se ljubi', 'Karaula', 'Neka ostane među nama' ovoga puta donosi vrlo intimnu, ljubavnu priča o četvoro ljudi koji žive u istoj stambenoj zgradi u centru Zagreba. Priča je o ljudima koji su međusobno vrlo različiti, od društvenog statusa do seksualne orijentacije, od političkog stava do religija kojima pripadaju ili ne pripadaju. Film koji morate pogledati ove jeseni zasigurno će osvojiti srca brojnih gledalaca.
Ovaj film se pita da li se neko uronjen u predrasude i mržnju može pretvoriti u normalno ljudsko biće i da li takav neko može ići i korak dalje i pokazati da je ispod ledene maske satkan od ljubavi. Svaki čovek koji voli svoju zemlju bi morao znati Ustav. Ljudi kojima je državnost važnija od svega na svetu obožavaju institucije i strastveno govore o državnosti s mnogo erotskog naboja. Očigledno eros čuči u raznim stvarima, pa čak i u tekstu Ustava Republike Hrvatske.
Rajko Grlić o filmu kaže: „U našoj priči, osim prostora, glavne likove spajaju i njihovi, često suprotstavljeni, 'demoni prošlosti'. Demoni koji ih teraju da žive više u prošlosti, nego u sadašnjosti. Svestan sam da pričati o tome nije ni jednostavno ni lako. Isto tako znam da se u takvoj priči ponekad mora biti direktan, čak i grub. Uz sve to moja namera je vrlo jednostavna, želim da se bavim živim ljudima, ne mrtvim idejama. Zato od ove priče i njenih junaka ne nameravam praviti 'tragediju'. Namera mi je da o svim tim 'teškim stvarima' pričam s malim, jedva primetnim smeškom na licu, s toplinom s kojom se može voleti i najnegativniji junak.“