- Svako dete koje se odvoji od porodice kad krene na školovanje, preko noći potpuno se uozbilji. Sigurno da je i Stefan sada mnogo zreliji i odgovorniji, pa više ne moramo da ga proveravamo. Živi sam i vredan je, za dvanaest meseci položio je ispite za tri semestra i ostao mu je još jedan pa očekujemo da će ga krajem ove ili početkom sledeće godine završiti –
- Pozvao je celo svoje društvo iz detinjstva. Mnoge od te dece nisam prepoznala, odrasli su i promenili se, a sećam ih se kad su bili baš mali. Sada su to već zreli ljudi, jedni studiraju, drugi rade, neki su pred ženidbom. Interesantno ih je videti kao odrasle ljude, a i lepo je biti u njihovom društvu –
- Ne umem da objasnim zašto, ali nikada nisam volela svoj rođendan. Pošto sve ide svojim tokom, uživam u tome da gledam svoje sinove kako rastu i u kakve ljude se razvijaju. A najlepše od svega toga je kad ih vidim sve zajedno, tako mlade, slatke, lepe, zdrave i srećne dok biraju svoje životne puteve. Volim da sam s njima, da upijam svaki trenutak njihove radosti i mladalačke energije. Sada mi je jasno i to koliko je bitno imati zdravu porodicu i dobro okruženje za dete, a toga postaneš svestan tek kad porastu. Vidiš koliko si napravio jaku i stabilnu ličnost, što je divno –
Piše: Ksenija Konić
