Emocionalnu riznicu svojih devojačkih uspomena, porodični dom u mestu Kasidol pokraj Požarevca, folk zvezda Dragana Mirković obilazi bar jednom mesečno, a unutrašnjost kuće u kojoj je odrasla samo je delimično prilagodila visokim standardima uređenja enterijera kako njen suprug Toni Bijelić, njihova deca Marko i Manuela i ona ne bi osetili preveliku razliku u komforu na koji su navikli tokom stalnog boravka u Beču. Najlepši povod za okupljanje porodice popularne pevačice predstavljaju veliki hrišćanski praznici u kojima svi skupa uživaju u tradicionalnim obredima, a ove godine Uskrs je bio predivan povod da Dragana sa porodicom dođe u posetu svojim roditeljima.
- Iako je tata želeo da poruši pomoćne zgrade sa prelepim svodovima specifičnim za naš kraj, nisam mu dozvolila jer čitav taj kompleks ima izuzetni emotivnu vrednost za mene, budući da ga je sagradio moj pradeda. Na tim autentičnim građevinama promenili smo jedino fasade, vodeći računa o tome da zadrže deo svoje autentičnosti. Kuću u kojoj sam odrasla sagradili su pre trideset i pet godina moji roditelji koji u njoj i danas žive i koju smo renovirali pre nekoliko godina. Enterijer sam želela da preuredim kupovinom komfornijeg nameštaja koji bi ga osvežio i oplemenio, a mama i tata su mi, otkako sam počela sama da zarađujem, u potpunosti prepustili odluku u vezi sa uređenjem doma. Tako sam ja jedini krivac za sva rušenja i bušenja unutar njega - priča popularna Gaga čiji suprug je veoma pažljiv prema tastu Predragu i tašti Jelici.
- Toni obožava da ih iznenadi praktičnim poklonima, dok im ja, kao neko ko godinama održava kuću, uvek pazarim neke potrepštine jer najbolje znam šta ih najviše raduje. Kada smo bili na brodu Queen Mary 2, moj voljeni je želeo da im kupi neki skupoceni poklon, ali sam ja znala da će ih najviše obradovati naša porodična fotografija ovekovečena u veliki kožni ram sa obeležjima tog luksuznog broda - priseća se najpoznatija srpska dobra devojka koja u rodnom domu više nema svoju sobu jer je od nje napravljena gostinjska, a sve nagrade i materijalne uspomene koje čuva nalaze se pod svodovima njenog bečkog porodičnog gnezda. U jednoj od pomoćnih zgrada nalazi se bakina i dekina soba, u kojoj je lepa pevačica prvi put čula svoj snimak na radiju.
- Moja skoro tri godine starija sestra Dušica temperamentom je uvek bila mirnija od mene, ali je bila i poslušnija ćerka pa je gotovo uvek bila zadužena za sređivanje naše sobe, dok sam se ja više bavila crtanjem, učila engleski... Jedino oko čega smo se svađale bila je vrsta muzike koju smo slušale na jednom radio-aparatu. Ona je htela narodnjake, dok je mene prevashodno interesovala muzika grupe Toto, Elvisa Prislija, Bitlsa, pesme iz Briljantina... Jednom prilikom dok je ona peglala veš u bakinoj sobi, a ja joj davala moralnu podršku, sa radija su se čuli prvi taktovi meni poznate melodije. Kada sam čula svoj glas, počele smo da vrištimo od sreće i istrčale smo u dvorište gde smo se sudarile sa uplašenim roditeljima i dekom koji su pomislili da nam se nešto strašno desilo. Ne verujem da je tada bio neko srećniji od mene jer sam pre toga mislila da mala iz Kasidola, koja liči na dečaka, nikome nije interesantna - iskrena je Dragana koja je dom u rodnom mestu renovirala tako da sačuva toplinu i sklad boja kojima je godinama bila okružena. U prizemlju njene kuće nalazi se prostrani dnevni boravak sa bež garniturom i sobnim cvećem, koje oplemenjuje prostor, a po Tonijevoj ideji ta prostorija je, osim vratima, sa kuhinjom spojena i šiberom na centralnom delu zida. Trpezariju u vreme praznika Draganina deca kite raznim ukrasima.
- Gotovo sve materijalne uspomene, pa čak i mnoge porodične fotografije, odnela sam za Beč gde ih čuvam u odvojenoj galeriji. Ova kuća, za razliku od one u austrijskoj prestonici, karakteristična je po manjim prostorijama, dok je naš dom u Beču prostraniji i sa izuzetno visokim plafonom.
U ovoj kuhinji se priprema najukusnija i najzdravija domaća hrana koju serviramo u trpezariji od medijapana, opremljenoj u požarevačkom salonu Draloni. Reč je o materijalu sa visokim sjajem koji je jednostavan za održavanje, a na mamino insistiranje odlučili smo se za svetlije tonove i njoj omiljenu bež nijansu. Nameštaj od punog drveta u braon tonovima, koji se nekada nalazio u dnevnom boravku, prebacili smo u letnju kuhinju, a moju nekadašnju muzej-sobu sa diplomama, čitalačkim značkama, ukrasima i nagradama, pretvorili smo u gostinjsku prostoriju - uz osmeh priča Dragana i priseća se kakvim je trikovima njena mama pribegavala kako bi rashladila kuću, pre nego što su ugradili klimu.
- Zidovi kuće su debeli i izolacija je dobra, a rashlađivanju tokom leta mama je uvek doprinosila tako što je sveže odsečenom orahovom granom mahala po svim prostorijama kako bi unela dodatnu svežinu - kaže pevačica kojoj su mnoge poznate kolege, poput Mileta Kitića, Šemse Suljaković i Dejana Matića dolazile na nekoliko porodičnih slava u Kasidol.
- Najveću pometnju napravili su devedestih godina Brena i Boba Živojinović koji su u centru sela zaustavili auto kako bi se raspitali gde je moja kuća. Zbog toga su od obožavalaca jedva stigli na moju slavu. Kasidol taj događaj i dalje pamti jer je moja slava ujedno i slava čitavog sela, pa su meštani Brenin i Bobin dolazak shvatili kao događaj od opšteg značaja - zaključuje Dragana.
Nikola Rumenić
Tekst je objavljen u 187. broju magazina Story, 21. aprila 2009. godine.
