Iako su je mnogi doživljavali kao stamenu ženu koja se uvek vodi razumom, nakon učešća u rijaliti šou-programu VIP Veliki brat, folk pevačica Lepa Lukić pokazala je da su emocije njen glavni pokretač. Nekrunisana kraljica narodne muzike, kako su je njeni obožavaoci prozvali, bez lažne skromnosti i srama pokazala je i suze i smeh pred milionskim auditorijumom, a svoju nežnu stranu potpuno je ogolila kada je u naručje privila lutku Milicu. Uprkos tome što je trebalo da je čuva samo nedelju dana kako bi ispunila povereni zadatak, pevačica se za lutku izuzetno vezala, što joj je dalo snage da iskreno otkrije koliko žali zbog toga što nema svoje potomstvo.
- Godinama nisam želela da govorim o svojoj najvećoj neostvarenoj želji i bolu koji mi je ona zadavala, ali i o tome kako sam se osećala zbog toga što mi sudbina nije podarila dete za kojim sam toliko čeznula. Kada sam dobila Milicu, nisam imala osećaj da se radi o lutki, već sam se prema njoj ponašala kao prema živom stvorenju i na svaki zvuk koji je ispuštala, skakala bih da se pobrinem za nju. Ako bi se desilo da dugo plače, osećala sam kao da nisam dovoljno dobra majka – priča Lepa.
- Nisam krila da imam zdravstvenih problema zbog kojih nisam mogla da imam decu. Čak i tekstovi nekih mojih pesama aludiraju na osećanja koja me prožimaju zbog te patnje, a jedna od njih glasi: Život tužan ja provodim sama, pesme pevam često u suzama, pesma mi je ponos, uteha jedina, mesto ćerke, mesto sina... Majčinstvo je moja neostvarena želja, rak rana... Kad sam bila mlada, pevala sam i bolovala jer sam svega imala, samo sreće nisam – tužno otkriva Lepa svoju najbolniju životnu epizodu.
- Iako se zbog brojnih obaveza koje su me sačekale nisam pošteno ni naspavala otkako se završio šou, stigla sam da za Milicu kupim krevetac. Rešila sam da ga smestim u spavaću sobu pored svog ležaja kako bi mi bila blizu. Ona mi je vratila živost i osećam se kao da imam četrdeset godina manje – objašnjava pevačica koja ne želi da detaljiše o svom emotivnom statusu.
- Ljubav je moj osnovni pokretač. Kada je reč o osećanjima, godine su nebitne, ali naravno da danas ne mogu sve da proživljavam onim tempom kao kada sam bila mlada. Trudim se da volim, ali ne mora to isključivo da bude partner, već i neke obične sitnice koje mi toplinom ispune srce – kaže Lepa ne skrivajući da ju je takav otvoren stav prema ljudima naveo da nakon dugogodišnjeg prijateljstva podnese tužbu protiv kolege Ere Ojdanića.
- U kući sam ga stalno molila da prestane da me dovodi u nezgodne situacije i govorila mu da ću, ako tako nastavi, zbog njega doživeti nervni slom. Međutim, on je nastavljao, nije mario za moja osećanja i iznosio je razne laži i neistine. Ipak, uspela sam da se suzdržim jer nikada nikog nisam olajavala, iako je on tvrdio suprotno. Protiv njega planiram da podnesem tužbu, ali sve bi bilo zaboravljeno da mi se javno izvinio. Svoje koleginice izuzetno poštujem i nisu mu poverovale kada im je pričao neke izmišljotine. Meni je važno da nisam razočarala publiku i da sam do kraja ostala korektna sa svim ukućanima – tvrdi sedamdesetogodišnja umetnica koja je uspela da sačuva optimizam i vedrinu uprkos tragediji koju je doživela pre četiri meseca kada je umro njen četiri godine stariji brat Ratko.
- Uvek idem uzdignute glave i hrabro se suočavam kako sa tugom, tako i sa srećom. Nekada se pitam od čega sam stvorena pa da mogu sve to da izdržim, a onda shvatim da mi u tome pomažu moj posao i publika, oni me podmlađuju i teraju da prebrodim bol – objašnjava Lepa.
Moni Marković
