Udovica bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, Jovanka Budisavljević Broz, rođena je 7. decembra 1924. godine u selu Pećani, u Lici, Republika Hrvatska, u porodici Miće i Milice Budisavljević kao drugo od petoro dece. Jovanka je odrastala uz braću Maksima i Peru, kao i sestre Zoru i Nadu. Majka Milica rano je umrla, a otac se kasnije po drugi put oženio i dobio ćerku, Jovankinu polusestru Maru. Sa nepunih sedamnaest godina pristupila je SKOJ-u i partizanskom pokretu u Lici, u kojem postaje jedan od istaknutijih boraca. Tokom 1943. godine ranjena je u nogu i dok se oporavljala, obolela je od tifusa. Te godine u borbama poginuo je njen brat Maksim, a umro joj je i otac. Svog vrhovnog komandanta, kasnije supruga, upoznala je krajem maja 1944. godine u Drvaru, tokom borbi sa nemačkim padobrancima, koji su izveli vazdušni desant u nameri da zarobe ceo partizanski Vrhovni štab na čelu sa Titom. Maršala je tada spasla upravo Jovankina Šesta lička divizija, čiji će komandant, general Đoko Jovanić, promeniti njen životni put, ali i 30 godina kasnije i sam podeliti sudbinu Jovanke Broz. Kapitulaciju Nemačke Jovanka Budisavljević dočekala je kao najviše rangirana žena Jugoslovenske armije, u činu majora, iako u nekim izvorima stoji da je bila potpukovnik.
ZBLIŽAVANJE SA TITOM
Dva puta odlikovana je za hrabrost, a o tome kako je postala Titova sekretarica, ljubavnica i supruga, postoji više verzija. Po jednoj, ona je u Titov kabinet stigla na preporuku generala Ivana Steve Krajačića, za kojeg se verovalo da je bio šef ekspoziture sovjetskog NKVD-a (bivša tajna policija SSSR-a koja je kasnije prerasla u KGB) pa otuda i tvrdnje Jovankinih protivnika da je ona, u stvari, bila ruski špijun. Ipak, najverodostojnije zvuči ona izrečena iz usta njenog ratnog komandanta Đoke Jovanića, koji je posle oslobođenja bio načelnik Vojne kontraobaveštajne službe. Njega je jednog dana 1945. pozvao Aleksandar Ranković i pitao da li ima neku proverenu devojku ili ženu koju bi preporučio za rad u maršalovom kabinetu.
- Imam jednu moju zemljakinju koja je bila borac i komandir ženske čete Šeste ličke, kojoj sam ja bio komandant. Ona je jedna vredna i patrijarhalno vaspitana devojka. Rano je ostala bez oca i teško se probijala kroz život. Zove se Jovanka Budisavljević – ispričao je mnogo godina kasnije Jovanić svom prijatelju i biografu Milanu Šarcu. Bile su tada preporučene i druge devojke, ali Tito se, zahvaljujući poverenju koje je imao u Jovanića, odlučio za Jovanku Budisavljević. Ona je u početku radila kao higijeničarka zadužena za kontrolisanje hrane i zdravlja zaposlenih, a do prvog zbližavanja sa Titom, kako je rekla Jovanka u jednoj od retkih ispovesti medijima, došlo je u vreme njegove prve operacije kile 1947. godine u bolnici na Brdu kod Kranja.
- Operacija nije prošla lako i jednostavno, a u jednom trenutku došlo je i do ozbiljnih komplikacija. Ja sam tih dana bila stalno uz njega. Kad je počeo da se oporavlja, da bih mu skratila vreme, čitala sam mu naše najlepše epske pesme. Mnoge sam znala napamet, a onda sam mu recitovala stihove Alekse Šantića, Branka Radičevića... Njemu je to bilo nepoznato jer je ponikao i rastao u drugoj sredini. To naše nasleđe mnogo mu se svidelo. Imala sam utisak da me s uživanjem sluša – rekla je Jovanka Broz u ispovesti koju je pre nekoliko godina objavio portal Slobodna Bosna. Pošto je na mestu Titovog ličnog sekretara nasledila Davorjanku Paunović, njegovu najveću ljubav, koja je umrla 1946. godine, Jovanka je svakodnevno viđala maršala, ali nikada nije otkrila kako su se upustili u romansu koja je rezultirala brakom. U vreme dok je Jovanka još bila sekretarica, u Titovoj rezidenciji je, po mnogim izvorima, jedno vreme živela operska diva Zinka Kunc s kojom su ga posle Davorjankine smrti upoznali njegovi prijatelji. Česta Zinkina gostovanja u inostranstvu, ali i Titova putovanja, doprineli su da veza zahladni i ona se posle jednog nastupa naprosto nije vratila. Ubrzo posle toga zbližio se sa Jovankom, a tajno venčanje obavljeno je 15. aprila 1952. u vili Dunavka, u Iloku. Kumovi su bili Aleksandar Ranković sa mladoženjine strane i general Ivan Gošnjak koji je bio Jovankin svedok. Međutim, zvanično predstavljanje u svojstvu prve dame Jovanka Broz imala je tek godinu i po dana kasnije, 19. septembra 1953. tokom državne posete britanskog ministra inostranih poslova Entonija Idna. Vest o Titovom venčanju sa Jovankom Budisavljević pronela se svetom kao prvorazredna senzacija. Svi svetski listovi pisali su o maršalovoj supruzi kao o stasitoj i lepoj crnki sa dugom, bujnom kosom i krupnim očima. Otresita Ličanka kasnije će biti tema brojnih komentara i tvrdnji, neretko i zlonamernih, pre svega o njenom mogućem uticaju na svog supruga u donošenju važnih državničkih odluka.
ZLATNI PERIOD BRAKA
U knjizi Druženje sa Titom, jedan od vodećih članova i ideologa jugoslovenskog komunističkog pokreta Milovan Đilas, izneo je i nekoliko detalja vezanih za ovaj period. On je naveo da su odnosi sa Brozom bili izuzetno teški za Jovanku, ona nije imala uticaj na Tita prilikom donošenja odluka i vreme je uglavnom provodila brinući se o domu i suprugu. Đilas joj je najviše zamerao na držanju jer je oko sebe okupljala umetnike, novinare i sugerisala im filmske teme o Titu, sebi i svojoj Šestoj ličkoj diviziji. Njenim prisustvom zavladala je urednost i savesnost oko Tita, čemu on sam i nije bio previše sklon, pa je prema njoj pred drugima znao da bude osoran i ciničan, tvrdio je Đilas. Njeni oponenti, iako bez konkretnih dokaza, tvrdili su da je Jovanka ubrzo po sklapanju braka počela sa spletkarenjem, kao i da je imala državničke ambicije. Posle udaje, za nju su nastupile mirnije godine u kojima ipak nije bilo dokolice i bezbrižnog života, već napornog rada, usavršavanja i učenja. Ona je morala da savlada pravila ponašanja i ophođenja u visokom društvu, da se upozna sa protokolom šefa države i diplomatskim protokolom, kao i svojim obavezama. U tome su joj pomagale supruge drugih funkcionera, a pošto je Jovanka vredno radila, ubrzo je od učenice postala učiteljica. Jovanka Broz rado se prisećala tog perioda kao zlatnog doba u bračnim odnosima, ali i vremena napretka društva.
- Razlika od 32 godine nije predstavljala nikakvu smetnju među nama. Naprotiv! Mi smo se na dobar način međusobno pratili, posebno kada je reč o slobodnom vremenu: Tito igra bilijar, pa i ja to naučim uz njega. On ide u lov, odličan je strelac, ali i ja sam u ratu naučila da pucam. Odlazimo u ribolov, ali mene odlikuje veće strpljenje. Plivamo zajedno, ja bolje od njega. On je imao vrlo razvijen osećaj za muziku, dok sam ja antisluhista. O politici da se i ne govori: on tako nadmoćan, ali ni ja nisam bila apolitična – rekla je jednom prilikom i dodala da je Tito bio slab na pripadnice lepšeg pola. U to vreme, njihovu letnju rezidenciju na Brionima često su posećivale najlepše žene sveta poput Sofije Loren, Đine Lolobriđide, Elizabet Tejlor, Džozefine Bejker, a neke od njih pominjane su i kao njegove usputne avanture. Vreme sreće i blagostanja, obilazaka nekada velike i bogate države, intimnih i onih manje intimnih trenutaka sa Briona i brojnih službenih putovanja i krstarenja kojih se decenijama kasnije sa setom sećala, polako ali sigurno bližilo se kraju.
NEZVANIČAN RAZLAZ
Početkom sedamdesetih, nekako sa gušenjem hrvatskog maspoka (politički pokret ranih sedamdesetih koji je imao za cilj veću autonomiju SR Hrvatske) i srpskih liberala, u vreme kada su i oni koji nisu previše javno istupali o turbulentnim političkim pitanjima hvatali dah i početne pozicije za vreme koje se približavalo, za Titov odlazak, nad do tada idiličnu sliku Tita i Jovanke nadvili su se tmurni i teški, sivi oblaci. Spletke su postale svakodnevica i specijalitet tadašnjeg vojnog, policijskog i političkog establišmenta. Ipak, svi su se slagali u jednom: Jovanka Broz bila je ponosna na svoje srpsko, ličko poreklo, neretko tvrdoglava i bez dlake na jeziku. Jedna od glavnih reči koja se u to vreme koristila bila je – špijun. Jovanka je tvrdila kako pokušava da zaštiti svog supruga od stranih agenata i razbijača Jugoslavije, a njeni protivnici upravo suprotno – kako oni pokušavaju da zaštite Tita od supruge koja radi protiv njega. Ivo Eterović, službeni fotograf bračnog para Broz, tvrdio je da je Jovanka bila žrtva ambicioznih političara koji su hteli da manipulišu ostarelim Titom. On je direktno upirao prstom u dvojicu, po njemu, najvažnijih.
- Glavni krivci za razlaz Tita i Jovanke bili su onaj prasac Stane Dolanc i general Nikola Ljubičić – govorio je Eterović. Njihov razlaz odvijao se u etapama, tokom 1975. ona nije pratila Tita na nekim inostranim posetama, a počele su da kruže i glasine o njihovim svađama. Aprila te godine Tito je napustio njihovu rezidenciju u Užičkoj 15 i preselio se u Beli dvor. Posle nezvaničnog razlaza sa Jovankom on je, kako se pričalo, bio u vezi sa operskom divom Gertrudom Munitić s kojom se, navodno, susretao u Beogradu. Neki su tvrdili kako je to bio pokušaj Dolanca da konačno prekine brak Tita i Jovanke, ali Munitićeva tu vezu nikada nije priznala.
- Ne znam tačno od koga su potekle te priče, možda od koleginica koje su bile ljubomorne jer njihov glas nikada nije mogao da dosegne one visine koje je dostizao moj? Ipak, sigurna sam da će jednog dana sve isplivati na površinu. Uprkos svemu, velika je čast da se kao umetnik dopadnete državniku kakav je bio Tito, koji je dobro poznavao operu i tehniku pevanja – izjavila je pre više od dve decenije Gertruda Munitić. U avgustu 1976. Jovanka je pratila svog supruga na 5. Samitu nesvrstanih u Kolombu, gde se dogodio incident sa Titovom maserkom Darijanom Grbić, koji je u svojoj knjizi Jovanka Broz–Titova suvladarka, opisao Brozov lični lekar (1976-1980) Aleksandar Matunović. Jovanka je tada, prema njegovoj tvrdnji, napala mladu maserku, a između njih isprečio se Tito koji je u jednom trenutku ošamario suprugu.
- I ja sam, kao i Jovanka, bio siguran da je taj šamar bio znak dublje emotivne veze između Tita i maserke. To ubeđenje zadržao sam za sebe, a Jovanku sam nastojao da ubedim kako je Titu do Darijane stalo samo zbog toga što ona odlično obavlja svoj posao – naveo je Matunović. A da su oboje bili u pravu, postaće jasno ubrzo posle toga: Jovanka više nije pratila supruga na međunarodnim putovanjima, za razliku od 60 godina mlađe maserke Darijane (kasnije i njene sestre Radojke), koja je čak i za vreme Titovog lečenja u Ljubljani tokom poslednjih nekoliko meseci njegovog života, bila u maršalovoj neposrednoj blizini.
POSLEDNJI POLJUBAC
Krajem te godine, general Jovanić penzionisan je zajedno sa još nekolicinom generala zbog, kako su tvrdili moćnici koji su imali uticaj na Tita, težnji prve dame da preuzme vlast. U tom periodu Jovanka je optuživana za sve i svašta, od toga da je sovjetski agent koji odaje državne tajne do toga da spletkari sa srpskim generalima, pretežno Ličanima, i priprema vojni puč sa ciljem da nakon Titove smrti preuzme vlast u državi
- Oni su Titu pod vrat prislanjali pištolj i tražili da se razvede od mene, ali on na to nije pristao po cenu života. Bila sam smetnja, pre svega Dolancu, a dobrim delom i Ljubičiću u nameri da preuzmu svu vlast u Jugoslaviji skrivajući se iza Tita. Govorili su: Lako bismo mi sa Starim, ali sa Jovankom ne možemo da izađemo na kraj. Dolanc je hteo da me se pošto-poto reši jer sam znala da je bio član Hitlerjugenda i radio za nemačku tajnu službu – tvrdila je Jovanka Broz. Novu 1977. godinu ipak su dočekali zajedno, u novosadskom hotelu Park, gde je zabeležen i njihov poslednji, novogodišnji poljubac. Pola godine kasnije, Jovanka se poslednji put pojavila u javnosti kao prva dama, na prijemu upriličenom za norveškog premijera. Te jeseni stavljena je u svojevrsni kućni pritvor i potpuno izolovana od supruga. Josip Broz preminuo je 4. maja 1980. godine, a dozvolu za Jovankino prisustvo na sahrani, prema njenoj tvrdnji, politički vrh dao je tek pošto je Indira Gandi poručila da neće doći na ceremoniju odavanja poslednje počasti ukoliko ne bude prisustvovala i Titova udovica.
- Bog mi je dao divan život pored Tita, ali koliko godina mi je bilo lepo, vremenski sam još duže bila progonjena, mučena i zlostavljana – rekla je Jovanka Broz tri decenije kasnije Žarku Jokanoviću. Ipak, nije ni slutila da prave muke za nju tek počinju.
- Isterali su me iz kuće u Užičkoj i nisu dozvolili da prisustvujem popisu stvari posle Titove smrti, iako je to bilo moje pravo. Sprečili su i sud da kaže na šta imam pravo i šta mi pripada – rekla je Jovanka koja je iseljena iz Užičke 15 pretposlednjeg dana avgusta 1980. godine. Sa sobom je, usred noći, ponela nešto odeće, posuđa i sitnica. Oduzeta joj je kompletna arhiva, adresar, telefonski imenik, pa čak i novogodišnje i druge čestitke. Kasnije je dobila nešto nameštaja, svoju odeću i deo nakita, ali kako je sama rekla, uglavnom bezvredne komade. Ostavljena bez ikakvih primanja, jer moćnici su tvrdili da Tito nije primao platu pa samim tim ni Jovanka nije imala pravo na penziju, ćutala je pet godina, a onda je poslanicima Savezne skupštine uputila otvoreno pismo upozoravajući ih na svoj položaj. Zahvaljujući makedonskim političarima, odlučeno je da joj se isplaćuje nadoknada u vrednosti plate predsednika Skupštine, a nedugo posle toga jedan od Titovih sinova pokrenuo je i ostavinsku raspravu koja se skoro tri decenije, praktično, nije pomerila s mrtve tačke.
GOLGOTA NEKADAŠNJE PRVE DAME
Zainteresovan za sudbinu nekadašnje prve jugoslovenske dame, ministar Rasim Ljajić u zimu 2006. posetio je Jovanku Broz i ostao skamenjen onim što je zatekao. Vila od 750 kvadrata bila je u ruševnom stanju, otpadale su pločice, urušavali su se plafoni, a cela krovna konstrukcija je prokišnjavala. U kući, uprkos tome što je spoljna temperature bila 11 stepeni, nije bilo grejanja. Ljajić je izdejstvovao da se izvrše najneophodnije popravke i tako uz Ivicu Dačića, koji je udovici Broz 2009. uručio lična dokumenta bez kojih je bila od Titove smrti, postao političar u kojeg je imala poverenja. Mnogi su joj proteklih decenija obećavali posetu i pomoć, a bivši predsednici Milošević i Tadić, tvrde njene prijateljice, izjavljivali su da će je posetiti, ali nikada nisu došli. Po nalogu predsednika Srbije Tomislava Nikolića, oformljena je komisija koja je ušla u trezor Narodne banke Srbije u kojem se čuva 11 vreća sa Titovim ličnim stvarima i tada je aktuelizovana priča o ostavinskoj raspravi. Ipak, Jovanka Broz nije dočekala da ostvari svoje pravo na nasledstvo jer je 23. avgusta 2013. godine u polusvesnom stanju primljena na odeljenje reanimacije beogradskog Urgentnog centra. Iako je godinama bila prepuštena sama sebi i pomoći nekoliko takođe vremešnih rođaka i prijateljica, nekadašnja modna ikona ostala je, kako su tvrdili njeni najbliži, ista ona skromna i ponosna žena, čija je popularnost daleko prelazila granice nekadašnje SFRJ. Udovica bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, Jovanka Broz, preminula je u nedelju, 20. oktobra 2013. godine, u beogradskom Urgentnom centru u 89. godini. Poslednjih deset dana ona je bila bez svesti i priključena na aparate koji su je održavali u životu. Lekari su se od 23. avgusta, kada je u teškom stanju, dehidrirana i polusvesna primljena na bolničko lečenje, borili da je spasu. Prvi pregledi tada su pokazali da je godinama zanemarivala svoje zdravstveno stanje, a po priči rođaka koji su je doveli, odbijala je da se leči. Tada je ustanovljeno da ima srčane probleme, početnu sepsu, lošu krvnu sliku, dekubitne rane od ležanja na leđima i ranu na grudnom košu za koju je ustanovljeno da je posledica karcinoma kože. Iako u teškom stanju, posete u petnaestokrevetnoj bolničkoj sobi dočekivala je sa širokim osmehom, sve dok je bila u stanju da čuje i vidi. Priča o Jovanki Broz je okrutna priča o odsustvu dostojanstva: u Partiji i partijama, u Državi i državama, u postjugoslovenskim društvima, napisala je pre nekoliko godina istoričarka i bivša političarka Latinka Perović i tom rečenicom možda najbolje oslikala golgotu nekadašnje prve dame Jugoslavije. Sahrana Jovanke Broz obavljena je 26. oktobra u podne, u Kući cveća, po njenoj izričitoj i poslednjoj želji, u blizini supruga i uz najviše vojne počasti. Na poslednji put Jovanku Broz ispratilo je na hiljade građana bivših republika SFRJ, zemlje čiji je simbol bila zajedno sa svojim suprugom.
SVOJEVRSNA MODNA IKONA
Tokom braka sa Titom, smatrana je damom sa stilom i modnom ikonom, pandan Džeki Kenedi u Zapadnom svetu. O njenom odevanju starala se Klara Rotšild, modni kreator iz Budimpešte. Pošto je imala neograničena sredstva za garderobu i sve druge lične potrebe, specijalno za nju nabavljani su najbolji i najskuplji materijali. Najjači Jovankin adut bio je njen spoljašnji izgled, a svojom pojavom, slagali su se svi, ona je dostojno reprezentovala suprugu predsednika Republike. Pjer Karden, čuveni modni kreator koji je tadašnju Jugoslaviju prvi put posetio upravo na poziv Jovanke Broz, nikada nije krio oduševljenje zbog činjenice da je bio omiljeni kreator Titove supruge, koja je često nosila njegove modele.
KONTROVERZE OKO PODELE IMOVINE
Na spiskovima koji su sa više adresa dostavljeni Prvom osnovom sudu u Beogradu, pred kojim se vodila ostavinska rasprava, nalazila se vredna kolekcija slika, nakit, srebrnina, nameštaj. Tu su i odlikovanja, između ostalog čuveni Orden Suvorova, koji su osim Tita dobili samo Staljin i Žukov, zatim bar dve slike Kolesnjikova, dela Nadežde Petrović, Lubarde, Janoša Mesaroša, Bjelića, Graovca... Prvi podnesak sudu, sa oko 1.000 različitih predmeta, Jovanka je podnela 25. septembra 1984, sa spiskom svoje lične imovine koju potražuje iz Užičke 15, Muzeja Matija Gubec, bilijarnice, Šumske kuće, Kuće cveća, Bele vile na Brionima i sa Vange. Na jednom od Jovankinih spiskova su zlatna kočija i konji – rođendanski poklon Titu iz Đakova, pet kola u garaži Belog dvora i dvoja u garaži na Brionima, 40 konja... Posebno zanimljiva dragocenost jeste kamen sa Meseca, koji su u ime Vlade SAD Titu uručili američki astronauti. Ostavinska rasprava otvorena je 14. decembra 1983, na zahtev Titovog sina Žarka. Tadašnji Četvrti opštinski sud doneo je rešenje o podeli imovine 1989, ali ga Jovanka nikada nije prihvatila. Druga podela imovine počela je 2000. godine pošto je Ustavni sud oborio zakon po kom je Titova imovina u stvari bila društvena. Jovanka je tvrdila da je najveći deo stvari u Užičkoj 15 bio njen i Titov, a mnoštvo nakita i poklona dobila je na venčanju, od kumova Aleksandra Rankovića i Ivana Gošnjaka, Edvarda i Pepce Kardelj, Borisa i Zdenke Kidrič, Miroslava i Bele Krleža...
