Legendarna Koko Šanel rođena je 19. avgusta 1883. kao Gabrijela Boner Šanel u gradiću Somiru na zapadu Francuske u izuzetno siromašnoj porodici koja je jedva spajala kraj s krajem. Njen otac Alber bio je trgovački putnik, dok je majka Žana Devol radila kao pralja. Imala je čak petoro braće i sestara, godinu dana stariju Žilijen, četiri godine mlađu Antoanetu, dve godine mlađeg Alfonsa, šest godina mlađeg Lisjena i Ogistena od kojeg je bila starija devet godina.
Koliko život može da bude surov, iskusila je već sa dvanaest godina kada je njena majka umrla od tuberkuloze, a otac je usled velikog siromaštva, napustio svoju decu i dom kako bi obavljao posao trgovačkog putnika i na taj način hranio porodicu. Pošto nije imao ko da se brine o mališanima, oni su brzo završili u domovima za nezbrinutu decu.
DANI U SIROTIŠTU
Buduća dizajnerka provela je sedam godina u sirotištu pri katoličkom manastiru u gradiću Obazenu gde je i naučila krojački zanat koji će joj kasnije doneti svetsku slavu i bogatstvo. Devojke koje su u to vreme živele s njom svojevremeno su otkrile da je Gabrijela vrlo brzo naučila da šije i kako je bila u tome mnogo spretnija i brža čak i od časnih sestara. Manastir je napustila s devetnaest godina i zaposlila se u lokalnoj krojačkoj radnji. U mladosti radila je i kao pevačica i plesačica, nastupala je u kabareima. Iako nije imala glas koji osvaja, plenila je harizmom, otmenošću i neverovatnom sposobnošću da privlači muškarce. Lako je dobijala pažnju uticajnih i bogatih ljudi, što je i te kako umela da iskoristi. U to vreme, Gabrijela je postala Koko, što u prevodu znači ljubimica, nadimak koji je dobila kada bi je oduševljeni moćnici zvali da se vrati na scenu. Na prvom radnom mestu upoznala je poznatog francuskog zavodnika i milionera, dve godine starijeg Etjena Balzana. On joj je otkrio sve lepote bogataškog života, a često joj je poklanjao skupocene haljine, dijamante i bisere. Pošto su počeli da žive zajedno, njihova veza postala je ozbiljna pa je Gabrijela napustila posao u radnji i posvetila se dizajniranju šešira, što joj je isprva bio samo hobi.
U to vreme nosili su se ogromni šeširi nakićeni perjem, a njene malecne kape postale su pravi hit. Istovremeno je kreirala i haljine, najpre ih je šila samo za sebe, a potom i za otmene žene koje su želele da se izdvoje iz mase. U dvadeset i prvoj godini odlučila je da napusti bogatog izabranika i ispuni svoju želju iz detinjstva: da se preseli u Pariz.
- Lako je razmišljati i maštati o nečemu, veoma je teško uraditi nešto značajno i dobro za sebe. Najteža stvar u životu zapravo je sprovođenje želje u delo – govorila je kreatorka koja je po odlasku u francusku prestonicu otvorila svoju prvu radnju gde je prodavala veoma moderne kišne kabanice i jakne.
NOV SMISAO SLOBODE
Posao joj nije bio uspešan pa je morala da zatvori prodavnicu, a ovaj neuspeh dao joj je još veći podstrek da se bori za svoje mesto pod suncem. Pred Prvi svetski rat stupila je u kontakt s najboljim prijateljem svog bivšeg momka Balzana, takođe bogatašem i igračem pola Arturom Kapelom, zvanim Boj, koga je brzo zavela.
- Uspeh je uvek ostvariv pomoću onih koji nisu svesni da vam je njihova pomoć neophodna – jedna je od poznatih izjava ove, za mnoge beskrupulozne, žene koja je uz pomoć novog ljubavnika, s kojim je ostala čak devet godina, otvorila svoju prvu prodavnicu šešira. Njen talenat prepoznale su mnoge glumice koje su popularizovale aksesoare sve poznatije gospođice Šanel. Ubrzo otvara još jednu prodavnicu u gradiću Dovilu na obali Atlantskog okeana, a uspeh ju je podstakao da kreira i prvu modnu liniju za žene. Njeni modeli odlikovali su se jednostavnošću iako je u to vreme svedenost u oblačenju bila rezervisana samo za muškarce. Ona je pripadnicama lepšeg pola ponudila udobnu garderobu u kojoj su mogle nesmetano da se kreću, provode se, igraju i voze automobile.
- Jednostavnost je ključ istinske elegancije. Svojom odećom dala sam ženama nov smisao slobode. Odjednom su mogle prijatno da se osećaju u svom telu dok su ranije bile stegnute korsetima i pojasevima – rekla je svojevremeno Koko. Njenu viziju slobodne i nezavisne žene dvadesetog veka koja ne živi u okovima, kako društvenim tako ni modnim, prihvatile su gotovo sve pripadnice aristokratije, što je bilo dovoljno da izgradi modnu imperiju koja i danas traje. U tome joj je najviše pomogla Vera Lombardini, bogatašica koja je vodila poreklo od britanskih aristokrata i nemačkih veleposednika, koja je postala njena muza i svuda promovisala njene modele.
PIONIRKA U MODNOM SVETU
Koko nikada nije pravila skice, modele je smišljala na licu mesta, dok je gledala žensko telo i dobijala inspiraciju da ga učini lepšim i veličanstvenijim. Početkom 20. veka bila je u modi bleda put, a preplanula koža povezivala se s nižom, odnosno radničkom klasom. Koko je jednom slučajno izgorela dok se sunčala na Francuskoj rivijeri. Kada se vratila u Pariz, prijatelji su se divili njenom osunčanom tenu, pa su i oni sami počeli da rade isto to. Nekada prezirana preplanulost tako je postala simbol bogatstva i lepote. Koko je inspiraciju često crpela iz svoje domovine, a to je bio slučaj i s majicom na mornarske pruge. Posmatrajući francuske ribare u majicama s belim i plavim prugicama sinulo joj je da bi takav jednostavan print fantastično izgledao i na ženama. Koko je dizajnirala najjednostavniju verziju majice na mornarske pruge, a kasnije su ove linije prenete na pantalone, cipele, torbe i druge modne dodatke. Osim toga, dizajnerka gotovo da nije mogla u javnosti da se vidi bez gomile lažnih bisera oko vrata, a upravo je ona prva počela da dizajnira bižuteriju. Pravila ju je od lanaca, perlica i staklića, a na ovu ideju došla je jer je želela da učini pristupačnim nakit ženama kako bi njime mogle da upotpune svaku odevnu kombinaciju.
Slična stvar desila se i sa uvođenjem pantalona u žensku modu. U to vreme nosili su ih samo muškarci, a Koko Šanel promenila je zauvek to pravilo. Smatrala je da žene moraju da imaju istu slobodu kao jači pol i da ih u tome korseti i suknje fizički sputavaju. Prelomni trenutak dogodio se kada je Koko shvatila kako ne može da jaše konja u dugoj suknji, pa je bukvalno skinula pantalone s muškog jahača i obukla ih. Još jedan standard postavila je 1921. godine kada je lansirala parfem Chanel No. 5, a kasnije su i ostali kreatori sledili njen primer proširujući svoju ponudu kozmetičkim preparatima.
Arhiv tajne službe otkriva: Koko Šanel bila je tajni agent!
Međutim, život u visokom društvu učinio je da Koko zaboravi svoje korene i krije svoje poreklo. Nikada nije govorila o tome da je odrasla u sirotištu, čak je tvrdila kako je deset godina mlađa, i po njenoj verziji priče, majka joj je umrla, otac pobegao u Ameriku gde se kasnije obogatio, a ona je poslata kod zločestih tetki na vaspitavanje. S obzirom na to da je prilikom njenog rođenja u opštinske knjige pogrešno upisano ime, Gabrijela Šasnel, istina je otkrivena tek nakon što je umrla.
BURNA LJUBAV
Nakon raskida sa Arturom Kapelom upoznala je kompozitora Igora Stravinskog s kojim se zabavljala nakon Prvog svetskog rata. Slavni ruski maestro, Igor Fjodorovič Stravinski bio je jedan od najuticajnijih umetnika 20. veka. Slavu je stekao baletima, Žar-ptica (1910), Petruška (1911) i Posvećenje proleća (1913). Koko je gledala njegov poslednji balet, koji je zbog tendencioznog napada na buržoaski ukus propraćen zvižducima publike i zgražavanjem kritike, i oduševila se. Upoznao ih je veliki baletski umetnik Sergej Djagiljev. Pošto je Stravinski posle Oktobarske revolucije pobegao za Pariz, Koko nije mnogo razmišljala da li da pomogne slavnom kompozitoru. Ponudila mu je da živi u njenom domu. Stravinski je imao ženu i četvoro dece, ali romansa s Koko jednostavno se dogodila. Osećali su izuzetnu fizičku privlačnost, bez obzira na njegovu odanost ženi i porodici. Sve je bilo burno, brzo i eksplozivno. Iako su bili zajedno svega nekoliko meseci, od leta do zime 1920. godine, to je imalo ogroman uticaj na njihovo stvaralaštvo. Dok su bili u tajnoj romansi, Koko je stvorila Chanel No. 5 dok je Stravinski napravio revolucionarnu stilsku promenu i s modernizma prešao na neoklasicizam. Biografi su pisali da je Koko Stravinskog seksualno oslobodila, što se prenelo na sve segmente njegovog života, ali ipak, odanost porodici i griža savesti bili su jači od njihove ljubavi pa su se ubrzo rastali.
ŽIVOT BEZ PRIJATELJA
Početkom Drugog svetskog rata svi evropski dizajneri zatvorili su svoje prodavnice pa je i legendarna Šanel smatrala da nije vreme za modu i odlučila da odustane od svog posla. Tokom nacističke okupacije Francuske živela je u hotelu Ric. Najveća kontroverza u njenom životu desila se 1939. godine kada je počela da se zabavlja s nemačkim oficirom i nacističkim špijunom Hansom Ginterom fon Dinklageom koji joj je omogućio da tokom rata bude bezbedna u Parizu i da njena vila na Francuskoj rivijeri ostane netaknuta. Koko je 1943. godine ponovo stupila u kontakt s Verom Lombardini od koje je tražila da je upozna sa njenim rođakom Vinstonom Čerčilom koji je mogao da joj omogući da ponovo pokrene posao u Britaniji. Međutim, njena stara prijateljica odbila je da joj pomogne jer je bila ljuta na nju zbog afere sa nacistom. To je razbesnelo čuvenu dizajnerku pa je potegla svoje veze s Nemcima koji su uhapsili Lombardinijevu i zatvorili je pod optužbom da je engleski špijun.
Kasnije je Koko bila uhapšena zbog ovog čina, ali nije joj suđeno pošto su se za nju zauzeli članovi britanske kraljevske porodice.
Kada su je u jednom od posleratnih intervjua pitali zbog čega je izdala svoju prijateljicu i bivšu muzu koja joj je mnogo pomogla da izgradi svoje ime, ona je objasnila: Prijatelji? Ja nemam nijednog prijatelja. Zbog kompromitovanja za vreme okupacije, tokom posleratnih godina nije mogla da povrati staru slavu. Preselila se 1945. u Švajcarsku, a njeni poslovni planovi bili su vezani uglavnom za Britaniju i Ameriku gde je imala najveći broj kupaca. Važna godina u njenom poslu bila je 1954. kada je u francuskoj prestonici ponovo počela da se nosi garderoba iz njene nove kolekcije. Doživela je duboku starost, u životu je imala niz ljubavnika i prosaca, ali nikada se nije udala. Umrla je 10. januara 1971. u osamdeset osmoj godini od posledica srčanog udara i to upravo u svom apartmanu u hotelu Ric u Parizu. Ipak, sahranjena je u Švajcarskoj, u oblasti Lozane, a na njenom spomeniku nalaze se lavovi koji simbolizuju njen horoskopski znak.
7 izuma Koko Šanel koji su ženama olakšali život
Za sobom je ostavila neizbrisiv trag, revolucionarna, inovativna i drugačija, davala je ženama lekcije iz smelosti, hrabrosti i stava, a generacije je naučila šta su otmenost i stil. Andre Malro, francuski pisac, revolucionar, teoretičar kulture i vrsni poznavalac umetničkog i političkog života Francuske, davno je predvideo: Od Francuske u 20. veku ostaće upamćena samo tri imena: De Gol, Pikaso i Koko Šanel.
U KREVETU SA CHANEL NO. 5
Među tradicionalne Chanel odevne komade ubrajaju se ženske pantalone, suknje do kolena, kardigani sa okruglim okovratnicima i mesinganom dugmadi, kišni mantil, lakirane cipele boje slonovače sa crnim šavovima, lažni dijamanti i biseri, torbice sa zlatnim lančićima umesto kaiša. Malu crnu haljinu, koja je postala kultni modni predmet, predstavila je svetu 1923. godine, od tada ona je neizostavna u svakom ženskom plakaru. Pošto je verovala da moda mora biti funkcionalna, osmislila je haljinu koja odgovara ženi svake građe i koju bi mogla da nosi tokom celog dana, samo menjajući propratne detalje. Pored male crne haljine, njen parfem je još jedan legendarni proizvod. Slavni No. 5 napravio je 1921. godine Ernest Bo, kombinujući jasmin, majsku ružu, ilang-ilang, iris, sandalovinu i vetiver. Chanel No. 5 nije bio otkriće samo po strukturi mirisa, već i po jedinstvenosti imena i oblika bočice. Koko je smatrala smešnim imena dotadašnjih parfema, pa je odlučila da svom da ime broja, i to onog koji je bio njen talisman. Status ikone tom parfemu dala je i nezaboravna izjava Merilin Monro da na spavanje ide obučena samo u nekoliko kapi Chanela No. 5.
DVOSTRUKI ŽIVOT
Skoro pet decenija nakon smrti Koko Šanel, otkriveno je da je za vreme Drugog svetskog rata ona bila agent nemačke obaveštajne službe Abver. Tu vest preneli su mediji pozivajući se na arhiv francuske tajne službe koji je objavljen u martu ove godine. Dosije sa imenima hiljada agenata nacista čuvao se dugo godina u zamku Vensen, istočno od Pariza. U njemu se nalazilo ime i Šanelove koja je od 1942. do 1943. godine bila ljubavnica i agent barona Hansa Gintera fon Dinklagea koji je bio ataše u ambasadi Nemačke u Francuskoj. Po mišljenju Frederika Kuginera, odgovornog za čuvanje arhiva, dizajnerka se smatrala agentom nemačke obaveštajne službe, a da možda ni sama nije znala za to. Ipak, prema drugim podacima, Koko je uspela da obavi više od deset špijunskih misija. Prema tvrdnjama istraživača, počela je da sarađuje s nacistima u vreme poraza francuske vojske 1940. godine.
Ubrzo se vratila u Pariz i preselila u hotel Ric, sedište pilota Luftvafea u Francuskoj. Preko svog ljubavnika zbližila se s vrhom nacističkih snaga u Parizu i to toliko da su je 1943. slali u Madrid da iskoristi poznanstvo s Vinstonom Čerčilom i ugovori primirje s Britanijom. Dokumenti dokazuju da je Koko Šanel imala tajno ime Vestminster, što je asocijacija na njenu ljubavnu vezu s vojvodom od Vestminstera, a zvanični broj u Abveru bio joj je F-7124.
