Ljudi retko pišu o ljubavi. Mnogo češće o mržnji. Zašto mrze ovog i onog, kritike, cinizmi, doskočice, direktne zastrašujuće uvrede... Ljubav ona otvorena prema bilo kome se ismeva. Kada se neko divi poznatoj ličnosti kažu šlihtara, kada voli majku onda je edipovac, kada priča o ljubavi prema deci kažu kao da samo oni imaju decu. Opšte je nepopularno voleti muža, suprugu skoro isto kao i otadžbinu.
Ovde se i patriotizam tretira posprdno. Ljubav je uopšte kategorija koja se ne ceni, ismeva se i izvrgava ruglu, dok su mržnja i cinizam, diskreditovanje i difamiranje na ceni stotinama godina. Pošto sam uvek voleo da sam u manjini apropos svega tako i sada želim da pišem ono što je krajnje nepopularno, o ljubavi.
Isidora Bjelica i Nebojša Pajkić: Ljubav i podrška i u najtežim trenucima
Kao što je napisao Ekhart Tole mi smo danas u ovom trodimenzionalnom matriksu izloženi manje više psiho-patološkom materijalu i to ne bi bilo ništa čudno da iskreno kao profesor dramaturgije nisam zapanjen kakve plotove taj psihopatološki materijal može da smišlja. Dakle, đavo nema mogućnost kreacije, ali njegov potencijal gluposti u klevetama, izmišljanjima i lažima je zaista izuzetan. Tako sam se blagorečeno šokirao kada nam je jedna prijateljica, koja inače živi u Atini i koja nas je lično povezala sa fantastičnom bolnicom Acibadem Sistina u Skoplju, skandalizovana i potresena dokle ide ljudska zloba rekla kako joj je jedna ugledna beogradska persona rekla da sumnja da Isidora i nije bila bolesna i da je sve izmislila?!
Naježena monstruoznošću tog uma ova divna žena je završila sa visokim pritiskom i tahikardijama zastrašena kakvih monstruma ima. Posle nam je Isidorin asistent i prijatelj, Vojislav Bajić skrenuo pažnju da sa istog servera i lažnih profila dolazi nekoliko takvih napada. Moja izmučena i naivna supruga je već jednom slala dnevnim novinama svoju zastrašujuću dijagnozu sa potpisima konzilijuma da bi ućutkala jednu osobu sa sifilisom mozga koja je bila pionir takvog monstruoznog šikaniranja. Iako je prošla sve komisije i zvanično je proglašena invalidom jer sa kancerom ovariuma 3b samo dvadeset posto žena uspe da doživi pet godina, opet kidišu na nju besne ale, ne daju joj mira kao da se plaše da se ne rehabilituje i preživi. I živi. Ovde se slave mrtvi.
Sada je prenaglo, posle mnogih otišao i Manda, jedan od najvećih, to je nenadoknadiv gubitak za njegovu porodicu i srpsko gluimište. Srbi kao da vole samo mrtve, valjda zato žive teraju ka grobu. Nisam rekao mojoj Isidori za sve obnovljene morbidne klevete jer ona kakva je odmah bi počela da metaniše i da se moli za te nesrećnike uplašena šta takve jezive psine čine njihovoj duši i eshatološkoj sudbini. Ali, onda sam razmišljao i shvatio da je ta kleveta zapravo najveći kompliment mojoj ljubavi... Moja predivna najhrabrija žena koja je prvo podnela najtežu operaciju u kojoj joj je izvađeno pola utrobe i tumor od 11 centimetara i to u epiduralnoj anesteziji, a onda je, nasuprot onih koji se plaše i vađenja zuba, izdržala stotine najtežih terapija, od toga tri ciklusa hemioterapije koje su toliko teške da jedan broj pacijenta izgubi volju za život samo od težine tih lekova, ali ne i moja ljubav, ona je znala da ode direktno posle hemioterapije i da peva sa tamburašima. Uz sve to je napisala 4 knjige i išla od nemila do nedraga da drži predavanja po napornim književnim večerima da bi izdržavala porodicu i da bi bespoštedno svojim savetima pomagala i drugim unesrećenim boleštinama.
Samo je zato i napisala "Spas III" da bi odgovorila na bezbrojna pitanja koja joj postavljaju na tribinama, pismima, eletronskom poštom, fejsom, itd. i sl. Kada je jedan naš prijatelj koji obožava njene romane pitao šta bi mogao da uradi za nju ona je rekla "želim još jednom da odem u Met i slušam operu". Odmah posle treće hemioterapije trećeg ciklusa izmučena sela je u avion iako joj je krv liptala skoro pola leta da još jednom doživi operu u Metu. Takva je moja ljubav. Nikada nam niko neće da poveruje kako je išla lepa i namirisana na najteže terapije i kako nas je zasmejavala crnim humorom dok se previjala od bolova. Da, moja ljubav je uprkos najgorim statistikama i prognozama probala bukvalno sve da bi još malo ostala u ovoj dimenziji uz našu dečicu...sam Bog zna šta sve nije izdržavala i probala i o tome je samoironično i humorno pisala u "Spasu 3". Moja divna, luda, čarobna, herojska Isidora je bukvalno probala i izdržavala sve samo da bi Vila i Lav imali koji mesec duže svoju mamu na ovom svetu. E, da, ali tako ne izgledaju i ne ponašaju se oni koji su osuđeni na smrt najtežom bolešću, oni se sakriju i umru u tišini daleko od svih. Jer to je Balkan...
Isidora Bjelica: Zbog dece ne želim da umrem
Mila moja ljubavi, ja koji sam tri godine svedok tvoje najstrašnije golgote, tvog fizičkog stradanja i muka koje teško mogu sa bilo čim da se porede, mogu samo da ti kažem da sam presrećan što monstrumi pričaju takve stvari o tebi... To znači da si ih urnisala ljubavi, da si toliko lepa, velika i vesela i hrabra da njihovi jadni mali mozgovi ne mogu ni da zamisle da si tako strašno i teško bolesna... Volim te ljubavi moja najdraža i nije važno da li ćemo u ovoj dimenziji ostati još koji mesec ili godinu, važno je da si i u najvećoj patnji i muci imala i imaš više stila i humora nego što će ti bednici imati u najvećoj sreći.
Većina naših prijatelja je već sa one strane, Branko Vukojević, Tirke, Dragoš, Raša, Olja, Pavić, Gaga, Bata, Brana... Sto puta je Isidora rekla, smrt nije tako strašna, mili, u nebeskom Beogradu nam je većina prijatelja. Ali, moja ljubav se ne predaje, zbog naše dečice jer im treba mama. Četiri puta kancer, četiri puta remisije i ona uvek nasmešena, ludo hrabra veruje u nemoguće i ne odustaje, ne odustaje i kad bi svako normalan odustao. Raduj se ljubavi moja, iako oni ne znaju kako je to kada čekaš tumor markere, ni kada ti vade utrobu, ni kad primaš hemioterapiju, raduj se jer ako prokleta najgora ološ u ovoj čaršiji ne veruje da si bolesna neće nam verovati ni da smo mrtvi... a mi ni nećemo biti mrtvi jer te muž tvoj ljubi i divi ti se beskrajno i na ovom i na onom svetu...
