DETINJSTVO U KOFERU
Jesam živeo bez oca, ali s druge strane, želim da budem što bolji tata svojoj ćerki –
Sa Eleonorom danas nemam intenzivan kontakt, ali to je život. Svi mi odlazimo dalje. Videćete i vi, za dvadesetak godina možda se nećete sećati osobe koja vam je u nekom trenutku života bila važnija od svega. Jednostavno, život nas vodi suludim pravcima
Nekoliko drugara kralo je piće i cigarete iz prodavnice, a ja sam čuvao stražu. Nakon šest meseci, došla je maca na vratanca. Policija je htela sve da nas pohapsi, ali socijalni radnik Branimir zauzeo se za mene. Nakon razgovora sa svakim od nas, zaključio je kako se isplati da me spase
Koristile su se toljage a ne pištolji. Da je tokom osamdesetih godina još postojala čast, to će danas reći svaki pošteni kriminalac. Neki put čak i veća i pročišćenija nego bilo gde drugde. To je definitivno bilo jedno romantičnije vreme. Onda su krenule devedesete i donele ludilo koje nije stalo do sada.
- Kros motocikl bio mi je sve i moja mama podigla je kredit da mi ga kupi. Veče pre nego što je trebalo da odemo po njega, posetio nas je brat mog prijatelja i rekao da je moj drugar poginuo na motoru, 200 metara od naše kuće. Mama je bila kategorična: Nema šanse. Možeš da biraš šta god hoćeš u visini tog novca, ali to ne dolazi u obzir.
Bio sam za zezanje i eksperimentisanje sa drogom, ali uvek sam vodio računa o higijeni i diskreciji. To što sam ja radio, apsolutna je sitnica prema hedonizmu nekih današnjih likova. Na svu sreću, ostao mi je zdrav razum i bilo mi je lako da stanem sa drogama, jer sam želeo da imam porodicu i budem otac
Odabrao sam mikrosvet koji se sastoji od moje porodice, benda i saradnika, što je veliki broj ljudi koji me okružuje. Retko kad mi treba veći krug i živim vrlo povučeno. Nije smisao života da budeš zvezda, već dobar otac i suprug. To je, prema mom mišljenju, frajerska odluka. Sve ostalo je linija manjeg otpora. Lako je igrati lošu ulogu, najteže je igrati dobre ljude –
Ako ljudi nemaju jedno drugom šta da kažu, ukoliko ne dele ista mišljenja, onda je bolje da ne budu skupa. Ja i moja supruga nemamo tih problema. Spavamo, pa se dignemo u četiri ujutro i krenemo da gledamo neki film, kao da imamo 20 godina. Volimo da se družimo i zajedno trošimo vreme.
Ona živi, mlada je i impulsivna. Studira novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu. Uključena je i u školu Brodvej, koja ima program plesa, glume, pevanja... Supruga i ja imamo sreće jer imamo dobru ćerku. Uvek je bila odlična u školi i jedno drago dete. Ne sumnjam u to da će se već u nečemu pronaći i dok se god bude tražila, biću tu, uz nju. Ja nisam imao taj luksuz, ali ona ga ima i ništa ne sme da joj fali. Hoću da joj pomognem, jer znam koliko krvavo mora da se radi i ne želim da Mirna prolazi kroz teška razdoblja –
Imao sam dosta radnika iz Bosne, tako da je vladala jedna vrlo čudna situacija u mom okruženju. Trudio sam se iz petnih žila da mi to uspe. Ali, ono što sam ja hteo, da živim od elite, ispostavilo se da nije nimalo lako. Sećam se nekih pravnika i doktora koji su dolazili u restoran. Očekivao sam da će naručiti neki opaki ručak ili večeru. Ispred njih bih stavio bocu domaće rakije, počastim ih i mislim da će oni pored toga uzeti još nekoliko pića. Jok, sve bi to popili i otišli ne ostavivši ni centa. A najbolje mušterije bili su ljudi sa žuljevima na rukama, oni koji su imali svoje farme i krvavo zarađivali novac, ali ipak su imali dovoljno hedonizma da ga rado potroše. Ali, takvih nije bilo dovoljno u Puli i zato sam za godinu dana morao da zatvorim restoran.
DOTRAJALOST ŽIVOTA
- Kvadratni metar puste zemlje ili one na kojoj raste cedar, koštaju isto, što je meni suludo. Treba nam to i zbog psa, jer je on koristan za naše zdravlje. Da nije njega, verovatno bih sedeo kod kuće i gledao televiziju ili nešto radio u podrumu –
Sve što sam sanjao budan, o tome šta ću i kako raditi, na dobrom je putu da bude ostvareno. Radim jednu finiju muziku na ovim prostorima, takvi su mi saradnici, publika i sve što je na neki način vezano za mene, pa mi nije teško da održim svoju nit
Izuzetno me nervira dotrajalost naših života. Frustrira me smrtnost. Religije su nastale iz puste želje da ljudi žive zauvek. Tako je krenula nauka i alhemija da bi se pronašao eliksir mladosti. Čovekova želja oduvek je bila da živi večno. Zašto mi je dato da toliko duboko razumem ovaj svet ako moram da ga napustim. Pogledajte šta je sve Boui napravio u životu. Već sledećeg dana dogodio se teroristički napad u Turskoj i gotovo, stigle su nove vesti, a on je zaboravljen. Devastira me saznanje da sve ide dalje i niko nikog ne šljivi –
Piše: Stefan Tošović
( Story.rs )
