Odlazak roditelja podnela sam veoma teško. Tata nas je napustio 1935. godine, a mama mi je tada objasnila da je on otišao na put i da ne veruje da će se ikada vratiti. Ubrzo je počeo rat i ja sam se brinula da li je dobro i da li je uopšte živ. Svakog dana pisala sam mu pisma o svemu što mi se događa, ali moja majka nikada ih nije slala jer nije znala gde je on. Dan za danom učila sam da živim s tim da nemam oca, ali postala sam veoma ljubomorna na ostale devojčice koje su imale tatu. Kada se rat završio, u meni se rodila ogromna radoznalost koju do tada nisam ni znala da imam. Preko Crvenog krsta saznala sam da živi u Irskoj, u Dablinu, ali trebalo mi je još mnogo godina da se odvažim da mu ponovo napišem pismo. Kada se to desilo, s dvadeset pet godina, bila sam dovoljno zrela i shvatala sam da to što je otišao ne znači da me ne voli. Skupila sam snagu i otišla da ga vidim. Nikada ga nisam mrzela jer je moja majka uvek o njemu govorila pozitivno i zbog toga sam joj bila beskrajno zahvalna. Učinila je da budem veoma ponosna na tatu Odri
Bilo je to teško vreme, ali nikada nisam plakala nad svojom sudbinom. Majka mi je uvek šila prelepe haljine i na meni se nije primećivala nemaština
Bila sam ludo zaljubljena u njega, kao i u mnoge druge, pošto sam zaljubljive prirode. Imam lošu osobinu da čim otpočnem romansu, odmah počnem da zamišljam sebe s tim čovekom u dubokoj starosti, a kasnije zbog toga patim. Vilijam nije želelo decu, a ja sam sanjala dan kada ću postati majka, tako da smo morali da se raziđemo
Momenti kada saznate da ste izgubili dete traju kao godine. Strašno je kada vam neko kaže da vam je beba u stomaku umrla. Oba puta srce mi se slomilo u paramparčad, jer sam silno želela da postanem majka. Mnogo sam volela Mela i nikada neću reći nijednu ružnu reč o njemu. Bila sam srećna s njim, ili sam samo tako mislila, sad više nije ni važno. Ne volim da ljudi misle kako sam tužna, ne podnosim sažaljenje u bilo kom smislu, želim da me vole zbog pozitivne energije koju im prenosim Odri Ferera Albertu Finiju
Rad na filmu za mene je uvek predstavljao neverovatno iskustvo i pružao mi ogromnu količinu zabave i smeha. Bila sam srećna na snimanjima, čak i kada mi u privatnom životu nije išlo najbolje, a onda sam se malo umorila od glamura i lažnih osmeha. Osećala sam se zlovoljno i rešila da se na neko vreme povučem i uživam u drugim stvarima, bez holivudskih zabava i ogovaranja. Želela sam da budem normalna osoba koja se po ceo dan posvećuje svojim sinovima
Robert je divna osoba, uzajamno se poštujemo i podržavamo. Odlično se slaže s mojim sinovima i to mi je veoma bitno. Neću se više udavati, nema potrebe za tim, lepo nam je ovako, a i ne želim da moja deca misle da sam im našla zamenu
Piše: Milica Prelević
