Za mene kao izrazito radoznalu osobu bio je to izazov, ali i iskušenje, kome nisam mogla da odolim. Učešće u programu Ja mogu sv, za mene je značilo povratak na scenu posle više od 20 godina odsustvovanja. Jeste da je reč o televizijskom studiju, ali scena je scena. Kada sam se popela na Himalaje, na visinu od 5200. metara, tačno podno Mont Everesta, pa mogu da se popnem i na onu koja se nalazi u studiju u Ugrinovcima, pomislih. Iako nije bilo ni malo lako, uspela sam učešće u šou programu Ja mogu sve, da izguram do kraja, bez ikakvih posledica po zdravlje i ustaljene životne navike. Sebi i timu Do poslednjeg daha koji sam za tu priliku okupila, pružila sam mogućnost da se pokažemo kao umetnici i da dokažemo, da nikad nije kasno. Osim kvalitetno utrošenog vremena, tu je i popularnost koju smo stekli i zarada koja je sasvim pristojna za zemlju u kojoj živimo.
Čeka me dugo pripremano i iščekivano putovanje po Južnoj Etiopiji i Sudanu. Najzad, posle dugih i ozbiljnih priprema i veoma komplikovanih procedura oko viza i organizacije, nas četiri devojke ćemo se upustiti u suludu avanturu, nadajući se da država neće morati da plaća otkup i da nas vadi iz zatvora, ili nedaj bože, kazana - priča baletska umetnica i otkriva detalje iz svog privatnog života, pa čak i one najpikantnije -
Od braka sam bežala verovatno zbog toga što sam nemirnog duha, što me ne drži mesto i što nisam našla partnera koji može da mi parira u načinu života, navikama, optimizmu, kreativnosti, duhovitosti i neverovatnoj energiji, čak i sada kada gazim treće doba. Pa, ko je mene mogao da sustigne i da me prati? Brak je ozbiljna rabota, a ja sam radoholik, koji voli red, rad i disciplinu, cepidlaka sam i sa mnom nije lako. Toga sam svesna i zato je bolje ovako. Veoma sam otvorena, znam da budem preka, nemam dlake na jeziku i govorim na direktan način i argumentovano i ono što niko ne voli da čuje.
Imam oko sebe veoma dobre i plemenite ljude koje me vole, poštuju i cene i koji će mi dodati čašu vode kad onemoćam, tako da neću morati da stavljem krevet pod česmu!
Nismo u bliskom kontaktu, ali kada se sretnemo, lepo se pozdravimo i popričamo. Što se naše veze tiče, bilo je ludo, nezaboravno i turbulentno. Bili smo toliko mladi i puni energije, oboje tek na početku uspešnih karijera. Beograd je bio mali, a Jugoslavija velika, ali smo se svi mi pozorištarci, poznavali i družili. Puni talenta, entuzjazma, volje i želje za radom, po čitav dan provodili smo u pozorištu, na probama i predstavama, pratili smo Fest, Bitef, ludovali smo po diskotekama i pozorišnom klubu, voleli se i plakali, svađali i mirili, letovali u Dubrovniku, na Pelješcu, Korčuli, Lastovu, plovili sa prijeteljima po Jadranu, a onda je svako otišao svojim putem. Miki u svet, a ja na školovanje u Moskvu, a zatim u Njujork
Ja se sada radujem svakom novom danu i guštam život do daske. Srećna sam što posle zahtevne operacije levog stopala, ne samo da sa protezom mogu bez smetnji da hodam, već mogu i da igram! S tim u vezi, žao mi je što ne mogu da nosim visoke potpetice u kojima noge izgledaju izazovno!
Kasno je sada lamentirati nad nesnešenim jajima. Bilo je drugo vreme, ali mi je žao, što moje fantastične gene i poreklo koje vodim od dva velika naroda, Ruskog i Nemačkog nisam podarila svetu. Ali šta je tu je, vreme ne može da se vrati, ali tu su moja dva pametna i lepa bratanca, Filip i Dimitrije i oni će nastaviti lozu Lapatanovih
