Velimir Bata Živojinović: Dobio sam više nego što sam i sanjao

Tokom osam decenija više nego burnog života, Velimir Bata Živojinović ostao je veran svojim političkim nazorima, poslu u koji je slučajno upao kroz prozor i ženi kojoj je poklonio srce pre punih 55 godina

- Nema lepšeg posla od ovog: ljubiš se s glumicama, družiš s kolegama... A nije potreban ni neki naročiti talenat, ja sam živi dokaz za to –

Bata i ja nemamo drugih želja osim da ponovo vidimo sina, ali ne želimo o tome da govorimo da naše reči ne bi bile pogrešno protumačene –




Trudio sam se, a i dan-danas nastojim da što pre zaboravim ono što sam radio i ono što ne valja, a čega je verovatno bilo više nego onoga što valja –

Detinjstvo skoro da ne pamtim, kao ni ovu starost. Neću da se sećam šta mi se sve događalo u životu –



Nisam ni mogao jer sam živeo u selu gde nije bilo bioskopa –

Gledao sam razne Cisko Kidove i snevao, i sad mi je neshvatljivo da sam se preselio na to platno –


- Da im ne bih smetao, rekli su mi da uđem. Ušao sam i ostao celog života

Voleo sam da radim i mnogo sam igrao u pozorištu, ali neuspešno –

Video sam da nemam nikakve šanse tu da prođem. U BDP su dolazili drugi, talentovani, školovani, a ja tu nisam video svoje mesto



Nisam bio zadovoljan. Veliki uspeh za glumca bio je da dođe u Beograd i dobije posao, o tome su svi sanjali. Ja sam taj san ostvario, i tražio sam novi. Radio sam svašta, bio i moler, i milicioner u osmoj stanici u Božidara Adžije



Odgovaralo im je kako izgledam, bio sam visok, suv. A valjda su i gledali neku predstavu, pa su videli i da znam ponešto.

Svake godine pojavljivao sam se u sve više filmova i ljudi su počeli da me pamte. Dobijao sam i poslove van Srbije, a prava popularnost došla je s prvom televizijskom serijom Građani sela Luga. Tada su počeli da me prepoznaju i na ulici, što mi je pričinjavalo veliko zadovoljstvo –



Obožavam komedije. Za njih ne moraš da budeš ni zgodan ni lep

Da sam igrao samo ljubavnike i intelektualce, bio bih gladan i žedan. Ne stidim se toga. 



- Igrao sam sam sve što sam mogao i morao, sve one situacije u kojima bi gledaoci primetili da me neko menja. A ono što se ne vidi ko izvodi prepuštao sam kaskaderima, to je njihov posao.

Nije teško da se gazi po blatu, pliva u hladnoj vodi, ali neke scene mogu da budu veoma rizične. Mi nismo obučeni da možemo do perfekcije da uradimo nešto što je izuzetno opasno i to moraju da rade profesionalci –

Radio sam neke stvari opasne po život ne zbog svoje ambicije već zbog publike koja bi trebalo da vidi da sam to ja. Negde sam grešio i to sam platio. Ja sam od onih što se ne nauče dok ne lupe glavom o zid, i to bukvalno –

Politika nije za mena bila razočaranje, znao sam u šta ulazim. Nisam ni imao velike ambicije. Stalno su me gurali i forsirali da budem nešto više od običnog poslanika, čak i kandidat za predsednika. Svesno sam ušao u sve to, i gde sam bio, tu sam i ostao.

SPS je stranka u kojoj ću uvek biti, ma šta svi drugi mislili o njoj –

Moja žena je nas troje, sina Miljka, ćerku Jelenu i mene, izvela na put


Bila je to ljubav na drugi pogled

Imao sam utisak kao da sam je tek tada prvi put video. Više nije bila mala, već lepuškasti devojčurak koji zavređuje pažnju.

Nije bilo vrdanja. Kada smo se vratili, nije mi bilo druge nego da se oženim kidnapovanom Julijanom

Svi znaju kako je tekao moj privatni život koji u stvari nisam ni imao. Hvala mojoj Luli, ženi koja je uvek bila uz mene i koja je gradila moj karakter. 

Dobio sam više nego što sam očekivao i u najluđem snu. Dobro sam i prošao kako sam počeo: u prvom filmu ubili su me posle dva kadra.


Piše: Vera Nikolić