Miroslav Ilić sahranio oca: Za mene je ovo najteži gubitak!
Bol koju osećam samo je moja i ne volim da se sada oko toga ispredaju neke priče. O tome kakav smo odnos imali, dovoljno je što smo i ja i on to znali, nema potrebe da se to deli okolo
Ne umem rečima da opišem zadovoljstvo i emocije kad sam u svom rodnom mestu. Sanjao sam da budem veliki farmer, a postaću mali sa dvadesetak ovaca, voćnjakom i nešto obradive njive. Ogradio sam hektar zemlje i to će, kad se penzionišem, biti baza gde ćemo Goca i ja dočekivati decu i unuke
Miroslav Ilić: Žalim za samo jednom stvari u životu
Mama mi je umrla sa 47 godina, kad je meni bilo 25. Brinula je kako ću kroz život i da li ću uspeti jer sam se oženio kao dvadesetogodišnji student. Došla su deca Marko i Marija, a u selu sam živeo sa porodicom sve do 37. godine. Mnogo mi je žao što moja majka nije dočekala da vidi da sam nešto napravio i stekao. Mislim da sam sve dobre osobine nasledio od nje. Obožavao sam je, bila je vrlo posvećena i brižna. Moja Milica nije bila srećna što sam napustio studije elektrotehnike u Skoplju i mlad se oženio
Ranije smo svi išli na selo, ali poslednjih godina on je dolazio kod nas. Kad kažem Božić, pomislim na Mrčajevce. Celo selo, pa i naša kuća, uvek je tada odisalo prazničnom atmosferom. Još se sećam mirisa tople pogače i promrzlog pečenja iz brvnare. To se ne zaboravlja
Neka uspomene ostanu samo moje. Moj otac je, hvala bogu, doživeo duboku starost, bio je vitalan do samog kraja i takav život samo se može poželeti Story
Piše: Igor Karanov
