- Odrastao sam bez osećaja pripadnosti roditeljima i domu, što me je vrlo rano učinilo buntovnim i pomalo problematičnim. Zavideo sam deci koja su imala mamu i tatu, za čim sam čeznuo celog života
- Sećam se da me je to učinilo veoma srećnim. Tada mi je rekla da zapamtim kako je divno svirati na gitari, ali da se od muzike ne može živeti. Kao i uvek, nije bila upravu. Ipak, iako nije bila prisutna u mom životu, bio sam izuzetno vezan za nju. Kada ju je 1958. godine pregazio automobil, dugo sam plakao i tugovao. To je trauma koju nikada neću zaboravit
- Vrlo mi je drago što sam bio takvo dete. Borio sam se za ljubav drugih onako kako sam umeo i znao, pa svoje ponašanje ne doživljavam kao nešto strašno
- Baš tu upoznao sam Sintiju Pauel s kojom sam se vremenom zbližio, a 1957. godine, pošto me nisu interesovali časovi kaligrafije, sa nekoliko prijatelja osnovao sam bend Quarrymen.
- Šokirao sam se kada mi je Sintija saopštila da je trudna jer je to bilo apsolutno neplanirano i postupio sam kao i svaki drugi muškarac – oženio sam se njome iako mi, iskreno, do toga nije bilo stalo
- To je bila gotovo prava homoseksualna ljubav. Nas dvojica jesmo gajili emocije jedan prema drugom, ali nikada nismo konzumirali našu ljubav i imali seksualne odnose, što znači da nije bilo govora o nekoj vezi
- Popularniji smo od Isusa Hrista. Ne znam šta će duže izdržati, rokenrol ili hrišćanstvo –
- Joko Ono je najsavršenije biće koje korača ovom planetom, pored nje konačno sam shvatio ko sam i šta sam
- Pre poznanstva sa Joko, mislio sam da su žene niža bića pa sam se u skladu s tim prema njima i ophodio. Priznajem da sam bio nasilan i često nepravedan, ali moja druga supruga otvorila mi je oči i pomogla da shvatim kako nisam bio u pravu
- Veza sa Mej bila je jedan promašeni vikend u mom životu. Oduvek sam voleo samo jednu ženu, a to je Joko. Mada mi je Mej pomogla da uspostavim odnos sa sinom Džulijanom koga dugo nisam video ni čuo, ona jednostavno nije bila kao Joko, što je dovoljno da je više nikada ne pogledam
- Od prvog dana Šonovog života, bio sam mu predan bez trunke rezerve. Svaki dan sam ga fotografisao, crtao mu i pevao. On je moja najveća životna sreća i dete ljubavi, dok mi se prvi sin jednostavno dogodio pa sam ga zato zapostavio, ali to ne znači da ga ne volim
Piše: Moni Marković
( Story )
