Radmila Živković: Jedva smo izvukle živu glavu

Glumica Radmila Živković i njena ćerka Bojana Bambić jedva su preživele saobraćajni udes u Budvi u kojem su majka i ćerka teško povređene, a u narednom periodu čeka ih dugotrajna rehabilitacija i neizvestan oporavak

Sve se desilo iznenada. Moja ćerka Bojana i ja bile smo u taksiju kada je na nas kolima naleteo taj čovek. On je u krivini prešao na našu stranu preko pune linije i pri velikoj brzini zakucao se u naše vozilo. Mi smo išli 28 kilometara na sat, taksista je vozio u drugoj brzini, a taj čovek koji nas je udario nije poštovao saobraćajne propise i kretao se prebrzo. Pritom je sve vreme razgovarao telefonom, to sam videla jer sam sedela napred. Pojas i vazdušni jastuci spasli su mi život, ali i slomili rebra. Potpuno smo razvaljene

Bojana je sedela pozadi i ona se ničega ne seća. Ima potres mozga, polomljenu gornju vilicu, izbijene zube, isečenu usnu, desni su joj pokidane, sva je naduta, ima šavove spolja i iznutra… Pretrpela je ozbilje stresove i traume. Rekli su nam da će kost najmanje šest meseci morati da zarasta, a posle ćemo videti šta može da se uradi –

Ona je bila u Risnu jer su tamo neurolozi, dok sam ja zbog polomljenih rebara hospitalizovana u Kotoru. Izašle smo iz bolnice prošle srede i sada smo do daljnjeg u Tivtu. Moramo da idemo u Podgoricu gde mojoj ćerki treba da se uradi maksilofacijalni snimak, a onda ćemo posle svih medicinskih analiza videti šta i kako dalje. Obe primamo injekcije protiv bolova i pijemo antibiotike. I ja i Bojana imamo modrice po celom telu. Postavljene su mi trake preko grudi i leva rebra su mi pukla, dok mi je grudni koš potpuno nagnječen. Dobro je da smo izvukle žive glave, to je najvažnije
U Crnoj Gori ostajemo do daljnjeg, ne smemo da putujemo niti da se pomeramo. Ja mogu samo do toaleta i nazad. Potpuno smo onesposobljene da radimo. Mi živimo od našeg posla i ne znam čime ćemo se ubuduće baviti

- Saznala sam da je nesreću izazvao Rus, inženjer naftne industrije Ruske Federacije iz Volgograda. On je trenutno u pritvoru u Spužu zato što je napravio teško krivično delo protiv bezbednosti i goni ga javni tužilac jer nas dve zaista imamo ozbiljne telesne povrede. Kasnije sam saznala da je vozio brzo jer je žurio na aerodrom da sačeka ženu i maloletnu decu. I taksi je potpuno razvaljen, a dečko koji nas je vozio takođe je povređen. Rusu nije bilo ništa, on je najbolje prošao. Čula sam da je već angažovao skupocenu advokatsku kancelariju iz Podgorice, a nije se setio da pita kako smo nas dve. Čovek brine za svoju porodicu i baš ga briga za druge. Za ceo život mogao je da nas unesreći. Videćemo šta ćemo dalje raditi. Svašta će tu biti, ali neću odustati zbog svog deteta. Samo nju imam

Piše: Milica Prelević