Tijana Stoisavljević: Dečko me je lagao za godine

Dok se sprema za kasting Viktorijinih anđela, Tijana Stoisavljević opisuje kako izgleda život profesionalne manekenke koja već tri godine, uprkos poslovima na različitim kontinentima, uživa u vezi sa orlićem Mihailom Milutinovićem

Putujem četvrtog ili petog avgusta. Nekoliko nedelja kasnije imaću razgovor sa kasting direktorom i njegovim timom i onda ću saznati sve detalje. Da nisam prošla prvi krug i da ne ispunjavam njihove norme, kasting ne bi bio zakazan. Pošto sarađujem s Bojanom Kesegijem, trećim frizerom Balkana, vratiću se na jesen na njegovu reviju koja će biti održana u restoranu Terminal na Vračaru, sve će biti u duhu Viktorijinih anđela
Ovim poslom bavim se od šeste godine, kada su moji roditelji potpisali prvi ugovor u moje ime u UMS-u, gde sam sada jedan od predavača. Nakon toga radila sam u Indiji, Francuskoj, Nemačkoj, bila sam u italijanskim i indijskim izdanjima časopisa Vogue, Marie Claire, Elle, na naslovnoj strani Times of India. Ovde sam radila u kampanji Stop nasilju nad ženama

Provela sam u Indiji četiri i po meseca i, da li zato što ličim na njihove žene, pokupila sve poslove, a tamo sam otišla preko svoje matične agencije Visage. Ako sve bude kako treba, preko njih ću stići i u Viktorijine anđele. Uglavnom, pre dve godine otišla sam u Mumbaj, tamo sam živela, radila i odlično sam prošla. Tretirali su me kao tamošnje zvezde. Stvarno je bilo super, ali ne znam da li bih ponovo išla u tu zemlju. Preveliki je kontrast između sjaja i bede.

Završila sam Filološki fakultet, japanski i italijanski jezik, a govorim tečno pet jezika. Obrazovanje mi je uvek bilo na prvom mestu, a bavila sam se i sportom, trenirala sam karate. Još tad zainteresovala sam se za japanski. Neverovatan je taj jezik, ima sedam nivoa učtivosti, a naučila sam čak i najviši, onaj pri obraćanju caru. Teško da ću se naći u situaciji da ga primenim, ali nema veze, lepo je znati.

Karateom sam prestala da se bavim kad sam pokidala prednje ukrštene ligamente na kolenu. Mogla sam ili na operaciju ili da prestanem s treninzima. Probala sam prvo nešto na silu da se vratim, ali nije išlo. Trebalo je da operišem i meniskus i ligamente, a zbog posla ne smem da imam ožiljak. Uz to, mama mi je fizioterapeut, a oni su uvek protiv operacija, tako da sam prestala da treniram.

Sa Mihailom sam tri godine u vezi i odlično se uklapamo. On je do ove godine igrao fudbal u Bragi, pa sam ja bukvalno bila na relaciji Portugal–Srbija–Italija. Činilo mi se da je meni lakše da vučem kofere i neprekidno putujem jer je sportski režim života mnogo stroži. Sad se seli u Italiju, da igra za Kaljari, pa će biti malo lakše. U svakom slučaju, bliže je. Da se Mihailo ne bavi fudbalom, ne bi razumeo moj posao i naša veza ne bi funkcionisala. Inače, on je takav da čak i kad odemo na more, trenira svakog dana po sat i po vremena, bez obzira na temperaturu i ostale uslove. 

Upoznala nas je zajednička drugarica i tad me je lagao za godine, rekao je da je stariji. Tek posle izvesnog vremena priznao je koje je godište i tada sam shvatila da je mlađi od mene. Ali, on ima dve starije sestre, a ja mlađeg brata, tako da se odlično razumemo. Uostalom, ako naša veza ovoliko traje, znači da nam je dobro i da je to to –


Piše: Igor Karanov