- Čudno je kada posle toliko godina prijateljstva shvatiš da postoji nešto više, nešto o čemu do tada nikada nisi razmišljao. Žika i ja oduvek smo imali zajednička interesovanja, ali ne mogu konkretno da kažem kada smo sklopili tu poslednju kockicu. Sve se odigralo veoma spontano, mada sam u početku razmišljala šta će biti s nama ako ne uspemo kao par. Ipak, kada prorade emocije, onda te baš briga, ne razmišljaš i praviš gluposti. Na kraju krajeva, ljubav ume da napravi budalu od čoveka –
- Dok Žika tvrdi kako uvek mora da postoji neka iskra i energija, po meni, smeh je glavni sastojak braka. Ne prođe dan da nas dvoje ne nasmejemo jedno drugo do suza. Toliko smo srasli i navikli se jedno na drugo da nam je čudno kada smo razdvojeni. Dvoje moraju dobro da se poznaju i osećaju. Kompromis je najbitnija stvar, ali ljubav je osnovni preduslov –
- Nas dvoje veoma smo slični, uvek imamo o čemu da pričamo i nikada nam nije dosadno. Mada, i ćutanje ume da bude kreativno. Imao sam mnogo sreće i mislim kako se i vidi na meni da sam zadovoljan čovek –
- Naše kreativne svađe umeju da budu žestoke i to ljudima sa strane izgleda katastrofalno. Ko prvi put prisustvuje nekoj našoj prepirci sigurno pomisli da ćemo se razvesti. Međutim, saradnici koji su navikli na to rešavaju ukrštene reči dok mi galamimo, jer znaju da ćemo se vrlo brzo smiriti –
- Uglavnom ja smirim situaciju, iako umemo da se posvađamo oko gluposti i planemo u sekundi. Oboje smo temperamentni –
- I dalje želimo to, ali oboje smo svesni kako je sve u božjim rukama. Pokušali smo na razne načine, ali i dalje ne gubimo nadu da ćemo se ostvariti kao roditelji. Sve je to stvar sudbine, kao što je bio i naš susret, a potom i veza –
- Radili smo na tome, sve smo probali i još ćemo pokušavati da postanemo roditelji. Ako se to desi, biće sjajno, ako ne uspemo, zahvalna sam životu na svemu drugom što imam jer njega čine male stvari –
- Velika je odgovornost kad ti neko pruži šansu da izmeniš nečiji život. Divim se ljudima koji su usvojili decu, jer to je najveći dokaz humanosti. Čini mi se da je to još veća odgovornost nego kada dobiješ svoje dete. Onog dana kada prestanemo s pokušajima da dobijemo svoju bebu, ozbiljno ću razmišljati o tome –
- Marija je pre pet godina počela da nastupa po klubovima. Podržao sam je, jer sam ćerkama najbolji prijatelj, ali posle izvesnog vremena shvatila je kako to nije nimalo lak posao. I Tamara peva fenomenalno, nedavno smo imali nastup u Kasini gde su obe izašle na binu i zajedno otpevale numeru Mladiću moj. Publika je bila oduševljena. Ipak, odlučile su da se bave drugim stvarima. Tamara studira Pravni fakultet, a Mariju u septembru očekuje venčanje. Srećan sam što je pronašla pravu ljubav i što je zadovoljna. Ponosan sam na obe ćerke, jer su izrasle u dobre i kvalitetne ljude –
- Ni sam ne mogu da poverujem da je prošlo toliko vremena. Nekada pomislim kako je proletelo, ali svaka godina bila je radna i uspešna. Ušli smo u grupu ne znajući šta će se desiti. Želeli smo da sviramo, pravimo svoje pesme i ponudimo ih narodu. Prvi singl, za koji PGP nije imao sluha i nije želeo da ga objavi, pojavio se 1985. godine, a onda je Marina Tucaković stala iza nas. Otišli smo vozom u Zagreb gde nas je objavio Jugoton –
- U bend sam ušla kao klinka, s 19 godina. Koliko sam ja gradila Zanu, toliko je i ona izgradila mene. Bilo je ono najgore vreme, objavili smo album dok su trajale devetomartovske demonstracije, zatim je počeo rat u Bosni, sankcije, bombardovanje... Čini mi se da su mi te godine prošle kao u nekoj crno-beloj slici. Nigde nisam videla nadu, sve se rušilo oko mene. Prvih deset godina bilo je veoma teško i niko nije očekivao da će moja privrženost bendu biti toliko jaka, ali s druge strane, u meni se probudio i neki inat da dam sve od sebe. U grupi sam dvadeset pet godina a nekada mi deluje kao da sam juče stigla. Tu sam provela mnogo lepih, ali i tužnih trenutaka, u koje spada i 2009. godina kada su se Žiki i meni izdešavale neke veoma teške stvari. Meni je umro otac, a Žika je ostao bez tetke za koju je bio veoma vezan. Ali, čovek je najgora životinja i sve pregura nekako –
- Nikad nismo bili nadobudni i razmetljivi, što je verovatno jedan od recepata za uspeh kod publike. Bilo je i teških momenata, ali ono loše se zaboravi. Najponosniji sam na pesme i način na koji smo radili. Uvek smo želeli da dela govore za nas, a svaki kompozitor sanja da njegove pesme žive i kada njega ne bude –
- Marina Tucaković dala mi je vetar u leđa, osetila je da mogu to da radim, iako mi je ipak trebalo mnogo vremena. Moja prva pesma bila je Ne mogu više i tako je sve počelo. Ponosna sam i na prvi koncert u našoj prestonici, u Sava centru, krajem devedesetih godina kad sam videla koliko energije Beograd daje nama –
- Želeli bismo da to bude u septembru, kad je lepo vreme. Maštamo, ali vremena su teška, organizacija jednog takvog događaja nije nimalo laka. Verujem da u Beogradu postoje ljudi koji bi došli da čuju naše hitove. Vreme je da napravimo nešto za Zanu, a mislim da će se publici to dopasti. Volela bih da napravimo dvostruki CD s najvećim hitovima kao poklon svima koji slušaju našu muziku –
Piše: Milica Prelević
