U januaru tekuće godine, na jubilarnom 30. filmskom festivalu Sundance u Juti, premijerno je prikazan dugometražni dokumentarni film pod nazivom Remembering the Artist Robert De Niro Sr, a kao autor ovog dela potpisuje se slavni holivudski glumac Robert de Niro.
- Želeo sam da snimim dokumentarac o svom ocu da ostane mojoj porodici, deci i unucima - rekao je tom prilikom glumački bard. Ali harizmatični umetnik je ovim potezom učinio mnogo više od želje da svojoj familiji u amanet ostavi lepu uspomenu na jednog člana. De Niro je spomenutim ostvarenjem šokirao publiku jer je otvoreno ispričao da je njegov otac bio homoseksualac. O tome se ranije često spekulisalo, ali je Robert dokazao da se istine ne plaši. Ovo je jedna od najsvežijih ilustracija toga da je on neprestana inspiracija čitavom plebsu. Razloga zbog kojih ga smatraju najboljim glumcem današnjice ima mnogo, a dok mu se polica ugiba pod nagradama koje su mu tokom karijere dotakle šake, on se šeretski smeje iščekujući nove filmske uloge. De Niro će 17. avgusta ući u osmu deceniju života, a sigurno je kako i ne pomišlja da prestane da gleda u svetlo koje baca skupocena holivudska kamera, iza koje u njegovom slučaju rediteljskom palicom najčešće maše legendarni Martin Skorseze, koji mu je veliki prijatelj. Međutim, na listi ljudi koji su mu bliski nalazi se i nekolicina onih koji poseduju srpski pasoš, a koliko god to čudno zvučalo mnogobrojnim suzbijačima balkanskog talenta, De Niro je jednom prilikom izjavio kako oseća da je pomalo i Srbin. Nekoliko je razloga za to. Poznati glumac je 1967. godine, stopirajući na putevima Bliskog istoka i Evrope, nekoliko dana boravio u Nišu i okolini.
- Bio je gost našeg komšije, sada preminulog Radovana Đokića, koji se u sumrak jednoga letnjeg dana 1967. vraćao sa niške pijace, gde je prodavao povrće. Na izlazu iz Niša zaustavio ga je mladić u beloj košulji s kratkim rukavima, moleći da ga poveze. Komšija Đokić bio je zaprežnim kolima, povezao je mladića i zastali su u Novom Selu, koje je između našeg Čokota i Niša. Tu je jedan Nišlija koji je govorio francuski popričao s mladićem, koji je rekao da putuje kroz Evropu na Bliski istok, ka Skoplju i da traži gde će prenoćiti. Radovan ga je odvezao svojoj kući, gde je Robert de Niro zatražio da spava u pomoćnoj ekonomskoj zgradi na senu. Đokići su to odbili i zaista ga dočekali domaćinski, kao najdražeg gosta, iako su ga prvi put videli - ispričao je meštanin Čokota za list Politika pre nekoliko godina. Potom je holivudski doajen sa zadovoljstvom prihvatio da bude gost na beogradskom FEST-u, a danas je vatreni obožavalac najboljeg srpskog sportiste Novaka Đokovića. Moglo bi se reći da je u obožavanju naše zemlje, možda i nesvesno, otišao korak dalje. Svojoj ćerki nadenuo je ime Drina i ne znajući za istoimenu reku koja se proteže jednim delom zapadne srpske granice.
Ovaj glumac prepoznatljiv je po pogledu ispod obrva i mladežu na desnom obrazu. Tokom karijere davao je intervjue vrlo retko i poznat je po tome što je ljubomorno čuvao svoju privatnost od medija. Ipak, njegova popularnost je toliko velika da su novinari do vesti o njemu želeli da dođu po svaku cenu. Oni koji ga poznaju tvrde da sa njim uvek možete da porazgovarate o kvalitetnim vinima, malo ređe o politici i religiji, a ako je baš dobro raspoložen ili pripit, možda vam otrije neke od tajni dugovečnosti italijanske mafije. Priznaje kako mu večitu inspiraciju predstavlja ženska lepota, pa je pored mnogobrojnih devojaka koje su se našle u njegovom zagrljaju, uspeo i dva puta da se oženi, kao i da bude vinovnik nekolicine ljubavnih skandala. Iza lika večitog šarmera i hedoniste krije se veliki profesionalac i čovek posvećen onome što radi. Za potrebe uloge Džejka la Mote u filmu Razjareni bik, ugojio se čak dvadeset sedam kilograma i naučio da boksuje, potom je izbrusio zube za Rt straha, živeo je na Siciliji pre nego što je počelo snimanje Kuma 2, čak je i tri meseca radio kao taksista zbog uloge u Taksisti, a svoju ljubav prema džezu upotpunio je sviranjem saksofona pred snimanje ostvarenja Njujork, Njujork.
- Ne radim ništa posebno, samo se dobro zabavljam, a drugi mi za to daju veliki novac. Ne smatram da smo mi glumci u bilo kom pogledu bolji od drugih. Gluma je zanat kao i svaki drugi, samo što se uvuče pod kožu i ne možete bez nje - prokomentarisao je jednom prilikom.
Robert de Niro Džunior je rođen u Njujorku, 17. avgusta 1943. godine, kao sin slikara Roberta de Nira i slikarke Virdžinije Admiral. I danas će nedvosmisleno priznati kako mu je Velika jabuka omiljeno mesto za život. Glumčev otac bio je umetnik apstraktnog ekspresionizma, pripadnik scene nastale nakon Drugog svetskog rata koja je iznedrila talente poput Džeksona Poloka. Svoj najveći uspeh doživeo je tokom četrdesetih i pedesetih godina prethodnog veka da bi sa pojavom pop-arta publika izgubila interesovanje za njegov rad. Roditelji junaka naše priče sreli su se na časovima slikanja kod Hansa Hofmana u Provinstaunu, u državi Masačusets, a posle svega nekoliko meseci poznanstva odlučili su da se venčaju. Ipak, izdržali su zajedno samo tri godine, pošto su se zbog čestih svađa razveli, dok je danas uveliko poznata informacija da je De Niro Stariji bio gej. Robert Mlađi prvo je pohađao Little Red School House, a kasnije ga je majka upisala na Visoku školu muzike i umetnosti u Njujorku. Napustio ju je kada je imao trinaest godina i pridružio se uličnoj bandi, a zbog svoje krhke građe i bledog tena dobio je nadimak Bobi Milk.
- Naučio sam dve najvažnije stvari u svom životu – nikada ne cinkari prijatelje i uvek drži usta začepljena - istakao je u intervjuu za magazin Esquire, nakon što ga je novinar pitao da prokomentariše svoj odnos s mafijom.
Kao dečak često se svađao sa ocem i bili su u lošim odnosima sve do glumčeve osamnaeste godine. De Niro Stariji odlučio je da ode u Pariz, a Robert je pokušao svog oca da vrati u Ameriku i u tim momentima osetio je duboku depresiju zbog porodičnih nesuglasica koje su bile dominantne u njegovom okruženju. Ipak, budući glumac ubrzo se vratio na pravi put i počeo da pohađa konzervatorijum Stele Adler, kao i glumački studio Lija Strazberga.
Robert de Niro upao je u vatru kao veoma mlad. Prvu značajnu ulogu dobio je sa svega dvadeset godina u filmu Brajana de Palme Venčanje. Veći deo šezdesetih proveo je radeći u pozorišnim radionicama i brodvejskoj produkciji. Zbog čestih uloga kriminalaca koje je perfektno tumačio, plašio se da bi publika mogla da ga identifikuje s mafijom, i to je bio razlog što je od početka osamdesetih proširio svoj repertoar igrajući komične likove. Odmah su usledile pohvale za njegov rad i na tom polju, prvo za Brazil, potom Ponoćnu trku, Showtime, Dozvolu za brak i Upoznajte Fokerove. Osvojio je dva Oskara, jednog je dobio za najboljeg glumca u Razjarenom biku, a drugi za sporednu ulogu u drugom delu Kuma. Interesantno je da su on i Marlon Brando jedini glumci koji su dobili nagrade za tumačenje istog lika, Brando za ulogu starog Don Vita Korleonea, a Robert za ulogu mladog Vita. Nizu priznanja dodao je i nagradu Stenli Kjubrik za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji.
- Jedna od najzanimljivijih stvari u glumi jeste to što živite tuđe živote, a za to ne plaćate cenu - njegove su često citirane reči, dok su replike iz filmova u kojima je igrao glavne junake dobile epitet kultnih. Spomenućemo onu iz Taksiste zahvaljujući kojoj je postao velika faca: You talkin' to me?
Još od prvih holivudskih rola zaokupljao je pažnju nežnijeg pola. De Niro je važio za muškarca za kojim mnoge žene uzdišu, a njegov odnos s devojkama bio je toliko uzbudljiv, interesantan i nesvakidašnji, da u njegovom životu zauzima mesto o kojem je potrebno posebno govoriti. U književnom delu De Nirova biografija, štivu u kojem je glumac okarakterisan kao beskrupulozan i nevaspitan, stoji kako je agresivno proganjao Vitni Hjuston, u vreme dok je bila pevačica u usponu. Legendarni glumac joj je neprestano slao cveće i plišane medvediće s dijamantskim minđušama, pokušavajući da je nagovori da s njim igra u filmu Voli me ili me ostavi, rimejku hita iz 1955. godine. Kako piše njegov biograf Bakster, roditelji Vitni Hjuston sprečili su ulazak svoje ćerke u svet filma, verujući da će se, ukoliko se upusti u vezu sa De Nirom, njena karijera završiti pre nego što uopšte i počne.
- Žene kažu da se prijatnije osećaju dok se svlače pred muškarcima nego pred ženama. Kaže se da su žene previše kritične, dok su muškarci, naprosto, zahvalni - bio je duhovit jednom prilikom.
Na tom putu ispijanja slatkih životnih sokova, glumac je dva puta stao na ludi kamen. Kako je nastojao da svadbene ceremonije ostanu u domenu privatnog, nije lako doći do podataka gde i na koji način je organizovao svoja venčanja. Iz prvog braka sa Dijanom Abot ima usvojenu ćerku Drinu i sina Rafaela, dok iz dugogodišnje veze sa bivšim foto-modelom Tuki Smit ima blizance Džulijana Henrija i Arona Kendrika. Krajem 1997. godine, Robert se oženio Grejs Hajtauer, bivšom stjuardesom, a godinu dana kasnije rodio im se sin Eliot. Navodno zbog neslaganja oko De Nirovog radoholizma, bračni par je veoma brzo podneo zahtev za razvod, a ova brakorazvodna parnica nikad nije zvanično okončana. Vrsni umetnik nije bio imun ni na devojke koje pružaju seksualne usluge za novčanu nadoknadu. Tačnije, De Niro je bio glavni akter javne halabuke u vezi sa vešću da je uhvaćen s prostitutkom, iako dokazi idu u korist nevinosti holivudskog junaka. Kada je 1998. godine snimao jedan film u Francuskoj, policija ga je privela i devet časova ispitivala jer je navodno koristio usluge prostitutke. Glumac je tom prilikom porekao sve za šta su ga optuživali i istakao da nikad nije platio seks, objašnjavajući da, i kada bi tako nešto uradio, to nikako ne bi moglo da se tumači kao zločin. Sva ta zbrka nastala je kada je jedna dama sumnjivog morala tokom ispitivanja u pritvoru spomenula glumčevo ime, nakon čega je sudija za prekršaj doneo odluku da ga privede.
- Sve i da jesam platio, to ne bi bi zločin. Nikada se neću vratiti u Francusku, čak ću sve svoje prijatelje savetovati da nikada ne posete ovu zemlju - izjavio je u intervjuu za francuski list Le Monde. Nakon ovog javnog negodovanja izvori bliski francuskom pravosuđu izjavili su da je glumac pozvan kao svedok, a ne kao osumnjičeni. Ovaj događaj bio je dovoljan razlog da De Niro stekne veliki animozitet prema zemlji galskih petlova.
Nakon što je ostavio dubok pečat u svetu kinematografije i pošto ga je javnost prihvatila kao šmekera čiji pogled raspamećuje žene različitih generacija, ime Roberta de Nira početkom ovog milenijuma nije bilo mnogo prisutno u medijima. Ponovo je dospeo u žižu interesovanja 2003. godine, a povod nije bio nimalo prijatan za glumca. Naklonost ka hedonističkom životu rezultirala je bolešću, te mu je dijagnostikovan rak prostate. Prema rečima njegovog biografa Stena Rozenfilda, uprkos činjenici da se radilo o teškoj bolesti, prognoze su bile povoljne. Naime, pošto je rak otkriven u ranom stadijumu, lekari su saopštili da je zbog redovnih kontrola i njegovog odličnog fizičkog stanja, usledio brz i potpun oporavak.
- Vrlo sam srećan što je doktor uradio biopsiju i pronašao da nešto nije u redu. Mom ocu je takođe otkriven tumor kada sam ja imao 40 godina i od tada idem na kontrolu tri do četiri puta godišnje - izjavio je za Daily Record.
Tokom dugogodišnje karijere, De Niro je u nekoliko navrata bio i politički aktivan, ali je ostao veran Demokratskoj stranci koju i dan-danas javno podržava. Krajem devedesetih godina prethodnog veka počeo je da investira u područje Trajbeka u Njujorku, gde je osnovao filmski studio i pokrenuo filmski festival. De Niro je pre nekoliko godina priznao da je pojedine loše filmove koje je snimio u to vreme radio samo da bi obezbedio finansijsku podršku ovom dobrotvornom poduhvatu. Pored toga, njegovi retki javni istupi bili su takvi da sugerišu kako mu slava nikada nije bila od velike važnosti, a tako razmišljaju i njegovi naslednici koji, kako glumac često objašnjava, nikada nisu davali ni pet para na to što im je otac veoma priznat širom sveta.
- Njih to ne zanima i ponašaju se isto kao što bi se ponašali i da radim u rudniku. Oni su normalni mladi ljudi koji se bave svojim životom i svojim snovima ne osvrćući se na ono što drugi misle. Ni najmanje ih ne fasciniram - opisao je jednom prilikom.
Piše: Stefan Tošović
