Čuvena baletska umetnica i poznata globtroterka Sonja Lapatanov (65) iza sebe ima zavidnu karijeru na kojoj mogu da joj pozavide mnoge svetske face. Nastupala je kao balerina, radila je kao filmski i televizijski koreograf, sarađivala je sa holivudskim zvezdama, a poslednjih godina njeno srce zaokupljaju putovanja koja opisuje i u svojim putopisima. U šali voli da kaže kako su je prosili podjednako kao i čuvenu Zazu Gabor, ali njen život obeležilo je tek nekoliko velikih romansi. Jedna od njih bila je i sa našim poznatim glumcem Mikijem Manojlovićem koji je bio njena prva mladalačka ljubav. Emocije su ono što je pokreće, a drugačije nije ni danas kada priznaje da njena najnežnija osećanja odnedavno pripadaju jednom muškarac zbog koga je ponovo osetila leptiriće u stomaku.
- Proleće mi uvek donosi veliku radost jer posle njega dolazi leto. Na neki način, ja sam zavisnik od lepog vremena koje me inspiriše da činim razne dobre stvari, pa čak i ludosti. Uživam u zelenilu i suncu čiji topli zraci nežno miluju probuđenu prirodu. Naravno da postoji i muškarac koji me je osvojio, nisam baš srca kamenoga, ali to su sada već tempi pasati. Od svog muškarca očekujem da je džentlmen i vitez, duhovit, zabavan, nežan, pažljiv, vispren, pametan, inteligentan i šarmantan, svoj, jedinstven i još mnogo toga što je potrebno jednoj pravoj dami – ističe Sonja koja ni sa jednim muškarcem nije želela da uđe u brak.
- Od braka sam bežala kao đavo od krsta, a decu nisam htela da odgajam bez oca. Takva su bila vremena, a nije mi padalo na pamet da se udajem tek da bih bila uzorna žena. Sloboda mi je bila najvažnija. Danas je drugačije jer se mnoge žene odlučuju na samostalan život sa svojim detetom i ja ih u tome podržavam. Kada je reč o ljubavi, godine su me naučile strpljenju, razumevanju, toleranciji, privrženosti, poštovanju, podršci... Nepotkupljiva sam i nepokolebljiva kada nešto naumim, a reči kao što su izvini, hvala, molim, nisu mi strane. Što sam starija, to mi vreme brže curi i zato je moj životni moto carpe diem – ističe Sonja koja je poznata po svom vedrom duhu i prepoznatljivom osmehu.
- Optimizam sam stekla i negovala tokom života, a vedar duh i pozitivan stav naprosto se podrazumeva zato što je to preduslov za kvalitetan i zdrav život. Pozitivan stav je i te kako moćan u prevazilaženju problema i bolesti, optimisti se lakše bore sa stresom, zdraviji su, pozitivno razmišljaju i duže žive. Ja sam upravo osoba sa takvom životnom filozofijom i pogledom na stvarnost. Naravno, postoje stvari koje i mene isteraju iz takta kao što su laž, licemerje i lenjost, zatim razni hohštapleri i prevaranti, kojih nažalost sada ima i u mojoj lepoj profesiji i oni se množe kao amebe. A osmeh na lice vraća mi istina koja kad-tad izađe na videlo i spoznaja da sam u pravu – ističe ova baletska umetnica koja se poslednjih godina posvetila pisanju.
- Bez pretenzije da ću svojim putopisima na velika vrata ući u srpsku književnost, 2006. godine pojavila sam se prvi put u svetu knjige sa svojim prvencem U skutima Himalaja. Tada nisam ni slutila da ću se baviti pisanjem putopisne proze, ali to se ipak dogodilo. Posle prve, svake druge godine ispod prese izlazila je još po jedna: Rajska ostrva, Mama Afrika, Mundo Maya i Mlečni put okeana. U njima opisujem doživljaje na način pasioniranog i hrabrog putnika koji se ne drži uvek turističkih aranžmana, već ispoljava šarm viktorijanskog istraživačkog duha, spremnog da ostvari neposredan kontakt sa pripadnicima različitih plemena širom zemljinog šara, čak i tamo gde je vreme stalo na prelasku od praistorije u istoriju – govori Sonja.
Piše: Danilo Mašojević
