Andrija Kuzmanović: Pohvala je nekada najveća magareća usluga

0
Smatrajući da filmska popularnost nije presudna za osvajanje devojaka, glumac Andrija Kuzmanović priča zbog čega često voli da se osami, zašto se nekada ponaša detinjasto i na koji način podnosi kritiku
Andrija Kuzmanović, foto: Luka Šarac, Story press
Andrija Kuzmanović, foto: Luka Šarac, Story press

Uprkos velikoj medijskoj pažnji koju uživaju filmovi i serija Montevideo, Bog te video i Montevideo, vidimo se, glumac Andrija Kuzmanović (29) koji je dočarao lik čuvenog golmana Jakše, uspeo je da sačuva svoju dečju neozbiljnost po kojoj je poznat u porodici i među prijateljima. Siguran u svoje želje, svakodnevno je potpuno predan uživanju u onim malim maštanjima u kojima ne beži ni od svojih mana. Pozorišna publika i te kako ga dobro poznaje po rolama u predstavama Buđenje proleća, Ludi od ljubavi, Tajne jedne lutke, Drekavci i najnovijem komadu BDP-a, Anđeli čuvari.

- Kada se baviš poslom koji podrazumeva često odsustvo od kuće i imaš radni dan koji traje dvanaest časova, normalno je da to utiče na privatni život. Školska drugarstva neretko zapostavljam zbog posla, fakulteta i nekih drugih prijatelja koji se sada pojavljuju u mom životu - priča Kuzmanović nastavljajući da demistifikuje svoju ličnost.

- Najbliži mi često zameraju moje detinjasto ponašanje. Istina, ja ne prihvatam ovaj svet ozbiljno,  već stvarnost sagledavam kroz dečju prizmu. Smatram da je to dobro jer je život tako šareniji i lepši, a i osećam se zaštićenije  - govori glumac koji s vremena na vreme voli da se osami.

- Tada najčešće čitam dela Mome Kapora koja najviše odgovaraju mom senzibilitetu. Reč je o stvaraocu koji je došao iz Sarajeva u Beograd, a ispostavilo se da je veći Beograđanin od mnogih koji su generacijama stasavali u našem glavnom gradu. Za mene su istinski Beograđani oni koji dođu u ovaj grad, a ponašaju se u duhu starih vremena. Kapor me je naučio slobodi misli i življenja. Shvatio sam kako treba da sledim svoje instinkte i budem slobodan iznutra, da bih taj utisak odavao i u poslu i u društvu - kaže Andrija, inače rođeni Beograđanin. Odrastao je u velikoj porodici koja nije uvek blagonaklono gledala na njegovu profesiju.

- Mnogo me kritikuju, ali to je zato što žele da napredujem. Iz kritičko mišljenje možeš da ideš samo napred, nikako nazad. Hvala je nekada najveća magareća usluga. Roditelji su oštri prema meni, a posebno sestre, tako da, ako se i desi da me neko sa strane iskritikuje, ja sam to već prošao kod kuće – govori kroz osmeh glumac koji uživa i veliku pažnju nežnijeg pola.

- Često volim da kažem: Ako si čekao film i medijsku pažnju da bi imao naklonost devojaka, onda ne znam šta bih ti rekao. Najvažnije je kako se postaviš prema životu i situacijama u kojima se nalaziš, ne postoji stvar o kojoj ne može da se diskutuje - kaže Andrija koji je i te kako ponosan na uspeh filma Montevideo, vidimo se.


- Nastavci filmskih ostvarenja najčešće lošije prođu kod publike i kritičara, ali mi smo imali sreću da drugi deo bude potpuno drugačiji i zadobije neku novu publiku. Tokom te četiri godine, koliko smo snimali Montevideo, osećali smo se kao da smo pohađali srednju školu. Naučili smo mnogo toga i to zaista shvatam kao jedno veliko obrazovanje. Žao nam je što se to druženje sada završava, ali najlepše je što iz svega izlazimo sa lepim prijateljstvima – zaključuje Kuzmanović.

Piše: Danilo Mašojević

makonda-tracker