Ulogama engleskih dama glumica Ema Tomspon osvojila je filmske kritičare, ali i publiku širom sveta, a rolama iz čuvenih klasika obeležila je i jedan period u kinematografiji. Iako je tokom svoje višedecenijske karijere odavala utisak smerne žene iz predgrađa, u privatnom životu Tompsonova se susretala sa usponima i padovima, a nakon svih nedaća koje su je zadesile uspela je da izađe kao pobednik.
Ema Tompson rođena je 15. aprila 1959. godine u engleskom gradiću Padingtonu. Otac joj je bio pisac i povremeni glumac Erik Tompson, dok joj je majka Filida Lou, glumica s kojom je igrala u nekoliko filmovima. Njena tri godine mlađa sestra Sofi takođe se bavila glumom. Iako su joj roditelji pružili bezbrižno i lepo detinjstvo, u njenoj porodici pre njenog rođenja nije sve bilo tako bajkovito. Glumica je u jednom intervjuu za BBC otkrila dugo čuvanu porodičnu tajnu. Ispričala je kako je njenu baku seksualno zlostavljao poslodavac, a iz te mučne veze rodio se njen ujak.
- Tokom Prvog svetskog rata očeva majka, Eni Džekson, radila je kao sluškinja za par koji nije mogao da ima decu. Njen poslodavac dolazio joj je u sobu i vrlo brzo moja baka je otkrila da je trudna. Odlučila je da pobegne i vrati se svojoj porodici. Rodila je sina Freda, ali uprkos siromaštvu i navaljivanju poslodavca i njegove žene da dečaka uzmu sebi kao svog sina, nikada za to nije htela ni da čuje. Kasnije se saznalo da je na isti način poslodavac iskoristio još tri sluškinje koje su mu rodile decu. Njegova supruga, koja nije mogla da ima vlastito potomstvo, bila je deo čitavog plana – prisetila se glumica koja je nakon završene srednje škole upisala studije engleske književnosti na Kembridžu, gde je upoznala Stivena Fraja i Hjua Lorija, buduće glumce s kojima je osnovala pozorišnu grupu Footlights u kojoj je započela karijeru i kao glumica i kao pisac komičnih skečeva.
Nakon što je diplomirala, nastupala je kao komičarka, a onda je počela da igra u teatru, ali i na televiziji u seriji Vetrovi rata. Uskoro je upoznala mladog i ambicioznog reditelja Keneta Branu koji ju je na njen 30. rođendan na kolenima zaprosio u Central parku u Njujorku. Ubrzo su se i venčali, a iako je njen brak trajao svega pet godina, za to vreme njena karijera bila je u stalnom usponu i nizala je samo role vredne pažnje i divljenja.
Ema se prvi put pojavila na filmu 1989. godine ulogom u ostvarenju The Tall Guy, a odmah potom glumila je u filmu Henri V koji je režirao Brana. Njen suprug je 1991. režirao film Ponovno mrtva gde ona takođe igra. Samo godinu dana kasnije Tompsonova je na vrhuncu svoje karijere i osvaja Oskara za ulogu u filmu Howards End reditelja Džejmsa Ajvorija. Ulogu snažne i osetljive žene ponavlja godinu dana kasnije u filmu The Remains of the Day koji je takođe režirao Ajvori i za koji je nominovana za nagradu američke Akademije filmskih umetnosti i nauka, ali je te 1993. godine ovo priznanje osvojila Holi Hanter za ulogu u ostvarenju Piano. U oba filma partner popularnoj glumici sa ostrva bio je Entoni Hopkins.
Kuriozitet predstavlja i to što je 1993. godine Ema bila nominovana za Oskara za sporednu ulogu u ostvarenju U ime oca, ali je i ta zlatna statua pripala filmu Piano, tačnije glumici Ani Pakuin. Godine 1995. glumica se razvodi od čuvenog reditelja i to zbog njegove afere s njenom koleginicom Helenom Bonam Karter, a o ovom skandalu prvi put je progovorila tek prošle godine.
- Razvod se dogodio davno. Ne možete se držati nečega takvog. Nemam energije za to. Helena i ja smo se pomirile pre mnogo godina - otkrila je Ema u emisiji Ellen DeGeneres Show dodajući kako je nakon razvoda patila od depresije. Helena i Brana navodno su svoju vezu započeli 1994. godine na setu filma Frankenštajn, a njihova romansa je potrajala narednih pet godina. Tompsonova je taj osećaj izdaje i svu tugu pretočila u lik koji je, kako kaže, igrala u filmu Love Actually iz 2003. godine.
- Toliko sam već uvežbala plakanje u spavaćoj sobi, a zatim izlaženje u javnost s vedrinom na licu. Pokupila sam komadiće svog srca i pospremila ih u fioku – objašnjava Ema, koja se i našalila na svoj račun i istakla kako postoje određene sličnosti između nje i Helene.
- Pomalo smo lude i nismo modno osvešćene. Možda nas je zato Ken obe voleo. Ona je divna žena - dodala je za koleginicu s kojom je prvi put igrala 1992. u filmu Howard’s End. Nakon skandala Helena i Ema su se još nekoliko puta srele na setu - zajedno su od 2007. glumile u filmovima o Hariju Poteru.
Iako sada ume i da se našali na račun svog razvoda, ne krije kako ju je od crnih misli nakon kraha braka spasilo pisanje scenarija po knjizi Džejn Ostin za film Razum i osećajnost.
- Kako bih nekako pomogla sebi, jedina stvar koju sam mogla da učinim bila je pisanje. Pisanje scenarija za ovaj film me je spasilo od toga da ne puknem na veoma, veoma ružan način - rekla je žena koja je jedina u istoriji dobila Oskara za glumu i scenario. Naime, Razum i osećajnost 1996. godine ovenčan je prestižnom nagradom za najbolji scenario. I dok čuvene zlatne statue zauzimaju centralna mesta u domovima njenih kolega, Ema je odlučila da svoje Oskare čuva u kupatilu.
- Na svakom drugom mestu deluju napadno. Glomazni su, od zlata i sijaju. Lepo im je tu gde jesu. Mogu na miru da stare, kao i sve što posedujem, uključujući i moje telo - rekla je poznata glumica u intervjuu za časopis Time. Ema se tokom svoje karijere često susretala i sa kritikama i od samog početka svog profesionalnog razvoja naučila je da ih iskoristi na najbolji mogući način.
- Mislim da mi je to pomoglo. To je vitalna stvar za svaku osobu u svakom poslu. Morate da pogrešite i zbog toga vas kritikuju, ali ako ne pravite greške, nikada ništa nećete naučiti. I ja sam grešila, iako možda nije dobro što to priznajem. Treba da radite tako da zadovoljite sebe, a ne publiku, jer ako se prema poslu odnosite tako da biste zadovoljili gledalište, onda niste umetnik . Vi tada samo snimate popcorn filmove – rekla je Tompsonova u intervjuu za hrvatski Nacional.
Talentovana umetnica na snimanju filma Razum i osećajnost upoznala je glumca Grega Vajza s kojim je otpočela vezu koja je njen život upotpunila najlepšim bojama. Ovaj skladni par dugo je pokušavao da zasnuje porodicu i to im je napokon uspelo 1999. godine, kada su zahvaljujući in vitro oplodnji dobili ćerkicu i nadenuli joj ime Gaja Romili Vajz.
- Kad rodite dete, čini vam se kao da ste se i sami ponovno rodili. To je tako veliko preobraženje u vašem telu, duši, duhu. Mitske dimenzije koje se daju rođenju bebe potpuno su istinite, to je bilo najvažnije iskustvo mog života . Od tada, moj glumački posao je isti, ali moj život postaje sve važniji. Ne želim da preterujem jer ne bih da budem samo majka koja će roditeljstvom zanemariti svoj poziv i sve što ide uz njega.
Gluma, razgovori s novinarima i sve ostalo, to je moja hrana i piće, toliko to volim. Ali, od rođenja deteta to je na drugom mestu mojih životnih prioriteta – otkrila je glumica u razgovoru za Nacional. Nakon što su dobili ćerku, Ema i Greg još tri godine pokušavali su da metodom in vitro prošire svoju porodicu, ali u tome nisu uspeli.
Venčali su se 2003. godine u mestu Dunun u Škotskoj, u blizini svoje kuće. Stalna porodična rezidencija nalazi se u Zapadnom Hampsidtu u Londonu, u istoj ulici gde je Tompsonova živela u svojoj mladosti. U godini kada su se venčali, glumica i njen suprug usvojili su Tindija, ratno siroče iz Ruande. Upoznali su ga kada je imao šesnaest godina na događaju koji je organizovao centar za izbeglice i pozvali su ga da provede Božić s njihovom porodicom.
- Sve se desilo polako i spontano. Provodio je s nama praznike u Škotskoj i potpuno prirodno uklopio se u našu porodicu i postao njen član. Bilo mi je teško da se pomirim sa činjenicom da neću ponovo da ostanem u drugom stanju i da nećemo imati više dece. Kada malo bolje razmislim, da sam imala još dece, propustila bih neverovatno majčinsko iskustvo koje sam doživela sa Tindijem – iskrena je glumica, a njen usvojeni sin 2009. godine i zvanično je postao državljanin Velike Britanije, a danas radi kao advokat za ljudska prava.
Iako je zbog uloga u filmovima urađenim prema klasicima britanske književnosti Ema onima koji je nisu poznavali, niti su bili upućeni u njenu karijeru, delovala strogo, povučeno i tiho, rolama u novijim blokbaster hitovima dokazala je suprotno. Poslednjih godina mlađa publika zavolela ju je u filmovima o Hariju Poteru, ali i ostvarenjima: Love Actually, Dadilja Mekfi, Men in Black 3, Last Chance Harvey, a poslednji u nizu je i Diznijevo ostvarenje Saving Mr. Banks.
- Iako stalno pokazujem emocije, nije mi bilo teško da glumim engleske dame jer sam ih u svom životu redovno viđala. Od početka škole, gde je to bila moja nastavnica, pa nadalje… Lako ih prepoznajete jer ste čitali o njima i okruženi ste njima. U odnosu na ostale ja se osećam više Evropljankom nego Engleskinjom. Kad dođem u Francusku, osećam se kao Francuskinja, isto je i u Italiji, gde me Italijani odmah proglašavaju svojom. To obostrano razumevanje veliki je kompliment za mene – bila je iskrena Ema u jednom intervjuu.
Od kada je postala mama, ova svestrana umetnica posvetila se pisanju knjiga za decu koje su pratile dogodovštine o Petru Zecu. Međutim, kako je njena ćerka rasla, glumica je odlučila da njena književna dela budu društveno angažovana. Kada je Gaja napunila 13. godina, Ema je napisala priručnik o seksu, kako bi je naučila osnovnim stvarima koje bi svaka mlada devojka trebalo da zna.
Naime, Tompsonova je shvatila kako svoju ćerku nikada neće moći da zaštititi u potpunosti, ali priručnik joj svakako neće odmoći. Razlog povećane Emine zabrinutosti leži u traumatičnom iskustvu iz detinjstva. Kada je imala samo 8 godina, stariji mađioničar došao je na njen rođendan i poljubio ju je, a to iskustvo nikad nije mogla da zaboravi.
- Moji roditelji doveli su ga na zabavu. Pitao me je hoću li da mu dam poljubac jer mi je poklonio slatkiš i krenula sam da ga poljubim u obraz, a on je stavio svoje usne na moje i gurnuo mi jezik u usta! Mislila sam da sam ja kriva zbog toga, deca uvek misle da su kriva – prepričala je glumica svoje traumatično iskustvo.
Proslavljena glumica nikada nije glumila u privatnom životu, tako da se nije predstavljala kao nedodirljiva zvezda poput mnogih njenih koleginica. Uvek raspoložena za razgovor, novinare je često i iznenađivala svojom iskrenošću. A filmski kritičari sigurni su u jedno - tek ćemo uživati gledajući Tompsonovu u komičnim ulogama zahvaljujući kojima je u studentskim danima i zavolela glumu...
Piše: Danilo Mašojević
