Kada je 15. avgusta 2000. poput bombe odjeknula vest da je glumica Ena Begović izgubila život u saobraćajnoj nesreći na ostrvu Braču, u javnosti je zavladala tuga. Niko nije mogao da poveruje kako je srce dame blagog osmeha, koja je ostavila neizbrisiv trag u kinematografiji jugoslovenskog filma i hrvatskog pozorišta, zauvek prestalo da kuca. Nesreća se dogodila u trenucima njene najveće životne sreće, kada je postala majka i uživala u prvim mesecima bračnog života. Iako južnjačke krvi, bila je najomiljenija zagrebačka glumica koja je ime dobila po baki Mandaljeni, a na svet je došla 16. juna 1960. u tipičnoj dalmatinskoj porodici, u mestu Trpanj na Pelješcu, kao prvo dete svojih roditelja. Njen otac Nikola, koji je umro 1989. godine, bio je predsednik mesnog odbora, dok joj je majka Tereza radila kao prodavačica na kiosku. Glumica je imala neuobičajeno blizak odnos sa roditeljima, a u intervjuima je uvek isticala kako joj je majka najbolja prijateljica. Enini drugovi iz detinjstva pamte je kao živahnu devojčicu koja je stalno nosila pantalone i zlatnu kosu plela u kiku. Međutim, ona nije bila društvena i vesela, sa sobom je uvek nosila dozu sete, odmerenosti i povučenosti. Volela je da čita i uživala je u dragocenim trenucima samoće. Pravo društvo pronašla je u tri godine mlađoj sestri Mii, a iako različite po karakteru zbog čega su se često svađale, bile su najbolje prijateljice.
- Ona bi, za razliku od mene, u školu išla okolnim putem samo da ne bi morala da prođe Stradunom i bude primećena - prisećala se Mia. Nakon što je odličnim uspehom završila osnovnu školu, četrnaestogodišnja Ena otišla je u Dubrovnik gde je upisala gimnaziju. Boravila je u učeničkom domu, a posle tri godine sobu je delila s Miom. U pubertetu Ena se ponašala kao buntovnica, bila je nemirnog duha i u njoj su se probudili prkos i inat, zbog čega su pred kraj školovanja ona i sestra bile izbačene iz doma i morale da nastave život kao podstanari. Ena je već tada pokazivala umetnički talenat, a među vršnjacima bila je poznata po recitovanju. Čim je krenula u srednju školu, upisala se u studentsko pozorište Lero. Njena karijera počela je slučajno kada ju je 1978. u jednoj predstavi primetio reditelj Lordan Zafranović i kao maturantkinji ponudio joj ulogu u filmu Okupacija u 26 slika.
Da je gluma nije baš mnogo zanimala, pokazala je upisivanjem Pravnog fakulteta u Zagrebu. Kada se doselila u glavni grad Hrvatske, živela je zajedno sa sestrom i Alkom Vuicom u iznajmljenom stanu. U tom periodu, reditelj Ljubiša Ristić sreo ju je u kafiću i predložio da zaigra u njegovom filmu Ivan Goran Kovačić, gde je glavnu ulogu tumačio Rade Šerbedžija. Čak je ni to nije dovoljno zainteresovalo za glumu, ali je poklekla pred Radetovim nagovorima da ne zapostavlja svoj talenat, već da upiše Akademiju dramskih umetnosti. Tokom studija, budućoj glumačkoj zvezdi odlično je krenulo. Dobijala je velike uloge u filmovima, a istovremeno je snimala i visokobudžetne serije. Status zvezde dobila je nakon role u Zafranovićevom Padu Italije, a prizori u kojima neukrotive plave kose izlazi iz mora, naglasili su njenu lepotu, zbog čega je postala seks simbol i bila na naslovnim stranama novina. Iako uverena da će karijeru izgraditi na filmu, posle diplomiranja 1983. posvetila se pozorištu, a u zagrebačkom HNK provela je 16 godina, sve do smrti.
Jedna od njoj najdražih pozorišnih uloga bila je rola baronice Kasteli, heroine predstave Gospoda Glembajevi, nastale po istoimenom delu Miroslava Krleže. Ovu ulogu veoma uspešno odigrala je i na filmskom platnu, u režiji Antuna Vrdoljaka. Kada je 1988. nagrađena Zlatnom arenom za najbolju epizodnu ulogu, Ena je priznanje odbila jer je baronicu smatrala glavnim likom. Ipak, Zlatnu arenu dobila je devet godina kasnije za ulogu u filmu Treća žena. Ena je bila svesna svoje lepote, ali se njome oprezno služila. Imala je malo prijatelja među kojima se ističu reditelj Jakov Sedlar i gumica Ankica Dobrić koju je upoznala na fakultetu. Enini bliski prijatelji često su je upoređivali sa bodljikavim ježom, imala je gard i nikome nije dopuštala da dopre do nje. Verovatno se zbog toga o njenom ljubavnom životu ništa nije ni znalo. Imala je strah od letenja, a kada je prvi put trebalo da uđe u avion na let koji je trajao 12 sati, bez prestanka je plakala. Zato je potražila savet psihologa i uspešno se izlečila. Nije volela politiku, a tokom rata je govorila: Kakvi smo mi divljaci, zar ne možemo u miru da se raziđemo. Devedesetih je bila na vrhuncu slave, ali je i dalje bila usamljena. Volela je dugo da spava i gotovo nikada nije sedela po kafićima, a svu svoju pažnju posvećivala je mačku Leu. Šok od koga se godinama oporavljala dogodio se 5. juna 1996. kada je napravila saobraćajni prekršaj i izazvala udes u kojem je smrtno stradao jedan biciklista. Navodno je vozio tri puta većom brzinom od dozvoljene, ali ni glumica se nije pridržavala propisa.
- Ovaj nesreća promenila mi je život i mada se ne osećam krivom, saosećam sa stradalim - rekla je Ena koja je bila osuđena na osam meseci zatvora, tri godine uslovno. Iako više ništa nije bilo isto, Eni je podršku pružao Josip Radeljak, inženjer elektrotehnike i bogati biznismen iz Splita, njena fatalna ljubav koga je upoznala krajem osamdesetih godina prošlog veka. U tom periodu Radeljak je bio u dvadeset i tri godine dugom braku sa glumicom Bebom Lončar koja mu je podarila sina Lea. Njih dvoje su deceniju i po pokušavali da osete čari roditeljstva, ali je zvezda filma Ljubav i moda koji je snimljen u godini kada je Ena Begović rođena, stalno imala spontane pobačaje. Na kraju je, nakon što je čitavih devet meseci bila prikovana za krevet, rodila sina, a po njegovom dolasku na svet, odlučila je da stavi tačku na karijeru i ostane upamćena kao prva jugoslovenska glumica koja je pokorila Evropu kao prvi pravi seks simbol. Kada je dečačić napunio pet godina, počele su nevolje. Tačnije, brak je zapao u krizu jer je Josip upoznao Enu kojom je bio očaran.
Novinari su za njihovu vezu saznali mnogo kasnije nego što je počela, a isto važi i za njegovu bivšu suprugu za koju mnogi tvrde da je zaslužna za njegov poslovni prosperitet. Usledila je afera koja je potresla region. Naime, čuvena Beba udala se za Josipa, nepoznatog mladića koga je srela i zavolela na jadranskom primorju. Venčali su se i on ju je pratio u Italiju gde je ona gradila uspešnu karijeru i uživala u statusu zvezde, a on sklapao poznanstva uz pomoć kojih je stekao bogatstvo. Nakon razvoda Beba se, kako se šuška, bez ikakvih materijalnih sredstava vratila u Beograd gde i danas živi, dok je on, pod parolom kako Lončareva ima problem s alkoholom zbog čega je navodno dve godine provela u ustanovi za odvikavanje od poroka, dobio potpuno starateljstvo nad sinom. Iako je sve ovo na nivou čaršijskih priča, istina je kako je Beba godinama ćutala o bivšem braku. Radeljak je navodno obećao da će, ukoliko se Beba bude držala dogovora i ako bude ćutala, kad im naslednik bude punoletan, njemu prepisati kompletnu imovinu, a razbaštiniće ga ukoliko njegova prva supruga iznese podatke o njihovom braku i razlazu. Beba zaista nikada nije progovorila, sin je na svoj osamnaesti rođendan postao naslednik imperije nekretnina u brojnim evropskim gradovima, a Radeljak je uplovio u novu vezu. Ena i Josip ozvaničili su ljubav venčanjem u svom zagrebačkom domu na Cvetnom trgu, u junu 2000. godine. Ena je već tada bila u poodmakloj trudnoći, a ćerku Lanu rodila je 1. jula 2000. Tokom trudnoće govorila je koliko je srećna jer joj je u životu bilo najvažnije da postane majka. I ona je, kao i Beba, rodila u trideset i devetoj godini, a ni njoj kao i Bebi ništa nije bilo isto nakon dolaska deteta na svet. Nažalost, u ulozi majke Ena je uživala svega četrdeset pet dana. Kobnog 15. avgusta 2000. glumica je sa suprugom, ćerkom, majkom i posinkom Leom boravila u vili na Braču, a kada se sa ostalim članovima porodice uputila u posetu svojoj prijatelju Stipici Kalođeri, nije ni slutila da će to biti njeno poslednje putovanje. U mestu Splitska, Leo, koji je bio neiskusan vozač, nije uspeo da savlada jedan uspon pa je rešio da volan prepusti ocu. Zaustavio je Grand Cherokee na uzbrdici, povukao ručnu i tada se odigrao scenario iz horor filmova. Džip je krenuo unazad, Ena je u strahu pokušala da iznese ćerku Lanu, ali bilo je kasno. Vozilo se survalo u provaliju i Enin život ugasio se u deliću sekunde, a mala Lana zadobila je teške povrede. Suđenje za nesreću razvuklo se sve do 2007. kada je Županijski sud u Splitu Lea Radeljaka oslobodio krivice. Razlog za nesreću pronađen je u fabričkoj grešci automobila, zbog čega je kompletna linija povučena iz prodaje. Tuga i neverica zavladale su među njenim fanovima, a usledio je pravi šok kada je svega godinu dana kasnije njen ucveljeni muž stupio u vezu sa voditeljkom i pevačicom Vlatkom Pokos. Njihov odnos od početka je bio izložen javnosti, nisu bili omiljen par, ali su delovali skladno.
Venčali su se na Karibima i svoje fotografije plasirali u medijima. Vlatka je brinula o Eninoj ćerki, dok su devojčicu glumičina majka i sestra veoma retko viđale. To im se nije sviđalo, ali nisu imale mnogo izbora. Onda je jednog dana došlo do zaokreta. Pukla je tikva, Josip je Vlatku izbacio iz stana sa dve bunde koliko je, kako je tvrdio, i donela u njihov stan. Nakon toga Vlatka ga je prijavila policiji pod optužbom za zlostavljanje, zbog čega su ga u centru Zagreba uhapsili i kratko vreme proveo je u pritvoru. Potom su se javno prepirali, a Vlatka je objavila i knjigu u kojoj je opisala kako je delila život s njim i njegovim sećanjima na pokojnu suprugu u stanu koji je bio oblepljen Eninim fotografijama velikog formata. Zauzvrat, on je nju tužio kako je zlostavljala njegovu ćerku, Lana je o tome svedočila na sudu, ali krivica nije dokazana. Na kraju su se rastali, a on je prigrlio novu mlađanu glumicu i starletu Dolores Lambašu. Ipak, kako njegovi prijatelji tvrde, njegova najveća ljubav ostala je lepa Ena koju niko ne može da zaboravi, a posebno njena sestra Mia.
- Što vreme više prolazi, to smo svesniji gubitka. Ta bol ne prestaje, a sestra mi sve više nedostaje. Iskreno, sve teže se borim s emocijama i suzama. Postajem setnija i znam da bismo sada, možda i više nego ikad, bile potrebne jedna drugoj. Žao mi je što ne možemo da delimo sve ono što bismo danas mogle, da je ona tu... Teško je to objasniti, ali gde god da krenem, Enu nosim sa sobom u podsvesti. Osećam beskrajnu ljubav i ponos zato što sam se družila s njom, što je ona želela da bude moj prijatelj bez obzira na to što smo sestre. Ponosna sam što sam toliko uloga odigrala s njom... O da, bio je to pravi užitak - s tugom se priseća Mia Begović.
Piše: Moni Marković
